Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dok sam komponovao Hasanaginicu, Mića Popović me crtao

Зоран Христић: Музички дуг престоници (Фото Анђелко Васиљевић)

– Voleo bih da napišem šest „Beogradskih koncerata“, po uzoru na Johana Sebastijana Baha, koji je komponovao šest „Brandenburških koncerata“. Možda zato što sam kao rođeni Beograđanin najmanje bio poznat u svom gradu – rekao je Zoran Hristić, kompozitor umetničke muzike pre dve godine u intervjuu za „Politiku“. Taj trenutak je pred nama, a Hristićevo delo ćemo pod nazivom „Šest beogradskih koncertnih slika“, u trajanju od 40 minuta, čuti  večeras premijerno u 20 časova u Kolarčevoj zadužbini. Solisti su Ljubiša Jovanović, flautista, Jovan Kolundžija, violinista, Slobodan Marković, klavijaturista i Nikola Mijajlović, trubač. Velikim gudačkim sastavom Simfonijskog orkestra RTS-a (sa tridesetak muzičara), dirigovaće Bojan Suđić. Na programu je pored Hristićevog dela i peti Brandenburški koncert J. S. Baha.

O večerašnjoj premijeri poznati autor kaže:

– Istorijat naše prestonice obeležen je u šest „Beogradskih koncertnih slika“ , počev od Singidunuma, preko Ušća gde su se vekovima dešavale značajne stvari. Između dva rata su se u Beogradu održavali balovi, pa je treća slika Bal, a ono što se tada sviralo čak citiram u mom delu. U četvrtoj slici sledi Rat, potom Lament gde sam se prisetio Crnjanskog i „Lamenta nad Beogradom“, da bi finale bilo Slava, odnosno Glorija, tj. pobeda postojanja jednog grada. Čitavog života morao sam da budem spreman zbog raznih ugovora, rokova, mnogo sam komponovao po porudžbinama za film, pozorište, TV, balet što mi je omogućavalo komotnu egzistenciju, a „Beogradske koncertne slike“ sam sam sebi poručio i napisao sa izvesnom muzičkom jednostavnošću. Mnogo toga sam u kompozitorskoj karijeri prošao, stvarao dodekafoniju i svirao na drndafonu, bilo je to moje ludilo, a sada mi se čini da je došlo do smirenja. U realizaciji koncerta mnogo mi je pomogao Međunarodni muzički centar „Maestro internešnal“.

O tome šta mu je najveće nadahnuće kad stvara, Hristić ističe:

– Pre nego što počnem da komponujem, slušam raznu muziku, horove, rekvijeme, rok... Pored toga veoma me motivišu i slike. U životu sam se mnogo družio sa slikarima, a to druženje je proisteklo iz moje patnje, jer ne umem da nacrtam ni čiča Glišu.  Ljuba Popović mi je u Beogradu šezdesetih poklonio crtež, Vlada Veličković pre odlaska u Pariz mi je u znak sećanja ostavio rad, Cile takođe. Mići Popoviću sam pisao muziku za „Hasanaginicu“ (dobio Zlatnu arenu u Puli za ovo delo 1967, prim. aut.), a on je razgovarajući sa mnom nacrtao u brzini moj portret koji čuvam kao oči u glavi. Ta mala kolekcija ima svoju priču i govori o mojim prijateljima, ali ja nisam pravi kolekcionar, samo volim da imam ta dela oko sebe i sa njima se osećam kao među bliskim osobama.

Opus Zorana Hristića toliko je bogat da i sam autor priznaje da ne može da se seti šta je sve napisao. Nakon diplomiranja kod profesora Stanojla Rajičića 1963. naš sagovornik je radeći po porudžbini stvorio značajna vokalno-instrumentalna dela kao što su „Stvaranje sveta“ , „Potop“, „Moratorijum“, „Korak“, „Jugoslavika“ za otvaranje Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu, napisao balete „Tašana“, „Adam i Eva“, „Limeni doboš“, a sam izdvaja „Darinkin dar“ koji je bio deceniju na repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu i u kom je briljirala Lidija Pilipenko. Iza njega su i „Petnaest rukohvata po Stevanu“, potom „Homolje“, „Balkanske besede“ . Autor je muzike za stotinak pozorišnih predstava i 60 filmova.

– Pred kraj moje TV karijere zamereno mi je i rečeno:

„Ćuti, ti si radio u vreme komunizma!“

Odgovorio sam: „Jesam, birali su najbolje i odlično plaćali. I niko me nije pitao da li sam član partije....”.

 Pisac Aleksandar Popović mi je govorio:

– Sećaćemo se mi Titovog doba kao Periklovog. I ja razmislim, eto Andrić je u tim vremenima dobio Nobelovu nagradu, osnovali su se tada Bemus, Bitef, Fest, svi nam dolazili na noge. Kod nas je gostovala Berlinska filharmonija, Boljšoj teatar... Nestankom Jugoslavije nestao je jak multikulturalni prostor – priseća se Zoran Hristić prošlih vremena.

Iako je iza Hristića veliko životno i umetničko iskustvo, godine mu nisu uzele radoznalost i stvaralačku energiju, a po očima se vidi da je još uvek veoma mlad. Dakle, nadamo se novim delima, a da li će ih uskoro biti umetnik odgovara:

– Teško je to sada reći, bar dok ne prođe premijera „Beogradskih koncertnih slika“.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.