Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izbeglički talas zapljusnuće Dubrovnik

Дубровник Фото Ројтерс/Антонио Бронић

Prema izveštajima agencija

Sve izbeglice iz Sirije koje se domognu Nemačke biće oslobođene birokratskih procedura za odobravanje azila i automatski će dobijati dozvolu boravka, ali privremenu – na tri godine, otkrio je „Špigl”. Time će se, prenosi Tanjug navode nemačkog nedeljnika, olakšati rad Službe za migracije i izbeglice, koja zbog velikog priliva azilanata ne uspeva da dovoljno brzo obavlja svoj posao.

Kako bi se lakše izborili s izazovom integrisanja stotina hiljada izbeglica, Nemci bi trebalo da obnove duh kakav su imali tokom ujedinjenja zemlje 1990. godine, ocenila je kancelarka Angela Merkel, javlja AFP. Između ta dva zadataka ima velikih razlika, kazala je ona, ali oni zahtevaju sličan napor.

Na razmere tog napora upućuje saopštenje železničkog koncerna „Dojče ban”, koji navodi da je u toku prethodne tri nedelje u stotinak specijalnih vozova prevezao oko 130.000 izbeglica – trošak za to je savezna vlada obećala da će preuzeti na sebe. U tom koncernu su dodali kako se očekuje da se priliv migranata smanji kad vreme postane hladnije.

 

Kamp za prihvat izbeglica u Mađarskoj, nedaleko od granice sa Srbijom Foto D. Jevremović 

O preopterećenosti nemačkih službi i svedoči slučaj Berlina, gde se, izveštava Tanjug, već nalazi 24.000 osoba koje traže azil. Pred službom za zdravstvo i socijalna pitanja, gde izbeglice prolaze kroz prvu registraciju, svakog dana čekaju stotine stranaca. Očekuje se da će u Nemačku, ka kojoj pokušava da dođe većina izbeglica iz Azije i Afrike, samo ove godine pristići oko milion ljudi, čak pet puta više od broja migranata koji su u tu zemlju došli lane.

Za prihvat izbeglica, i to onih za koje se očekuje da će, zbog blokirane granice ka Mađarskoj, preći na takozvanu južnu trasu kroz Hrvatsku, priprema se i Dubrovačko-neretvljanska županija. Iz nje su za „Jutarnji list” izjavili da se pripremaju za prijem tri do pet hiljada izbeglica. Južna ruta bi, kako se pretpostavlja, išla preko Albanije i Crne Gore pre nego što zađe u Hrvatsku, u koju bi migranti mogli prelaziti preko Vitaljine, Gornjeg Brgata i Novih Sela, prenosi Tanjug. Županijski štab za zaštitu i spasavanje je za prihvat predložio poluostrvo Prevlaka, gde već postoji potrebna infrastruktura a dodatne pripreme su u jeku.

Veruje se da bi neki od migranata u Hrvatsku mogli stići morem. U tom slučaju bi ih primali u Dubrovniku, u lučkom području ispod mosta koji nosi ime tog grada, ili možda na Lastovu, hrvatskom ostrvu najudaljenijem od kopna, na kojem se nalazi napuštena baza vojske bivše Jugoslavije.

 

Reka ljudi u Mađarskoj, na putu ka Austriji Foto Rojters/Hajnc Peter Bader 

U Hrvatsku je od početka krize, kako je objavilo tamošnje Ministarstvo unutrašnjih poslova, ušlo 65.000 izbeglica, od kojih 10.000 samo u petak. Najveći priliv bio je na području Tovarnika, Iloka i Strošinaca. Trenutno ih pristiže ipak nešto manje nego pre desetak dana, izjavio je hrvatski ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić. On je ponovio stav svog premijera Zorana Milanovića da bi Srbija trebalo da izbeglice usmerava i ka Mađarskoj. Tek što je otvorena granica prema Srbiji, on je za RTL upozorio i da bi, ako priliv migranata bude nekontrolisan, Zagreb mogao ponovo da uvede mere prema Beogradu.

 

Izbeglice na kiši juče u selu Strošinci u Hrvatskoj Foto Rojters/Antonio Bronić 

Ostojić tvrdi i da Hrvatska nije odblokirala svoju granicu zbog pritiska iz Brisela.

„Hrvatska je samostalna država i članica Evropske unije. Ne može se dogoditi da se jedna nečlanica poziva na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Mislim da je premijer bio jasan, mislim da će neki dugo pričekati da se pridruže Evropskoj uniji”, preneo je „Jutarnji list” Ostojićeve reči.

V. V.

-----------------------------------------

Sijarto: Milanović da prestane da divlja

Podizanjem zida na granici sa Srbijom Mađarska ne obavlja „prljav posao” za Nemačku niti za bilo koga drugog, već samo poštuje šengenska pravila u ime Evropske unije, izjavio je šef mađarske diplomatije Peter Sijarto. Za hrvatskog premijera Zorana Milanovića, zbog njegovih ocena o ponašanju Mađarske prema izbeglicama, Sijarto je kazao da se ne ponaša u skladu s „pravilima za civilizovanog političara 21. veka”.

On je naveo i da je Budimpešta zatražila od Milanović da „prestane da divlja i od Mađarske stvara temu u tekućoj predizbornoj kampanji u Hrvatskoj”.

-----------------------------------------

Bugarska pravoslavna crkva protiv prijema izbeglica

Bugarska pravoslavna crkva je, u saopštenju koje su potpisali patrijarh Neofit i ostali članovi Sinoda, zatražila od vlasti te zemlje da više ne puštaju izbeglice u Bugarsku.

„Kad je reč o onima koji su već tu (izbeglicama koje su stigle u Bugarsku), mi kao pravoslavno hrišćansko društvo treba da se brinemo o njima koliko god možemo i koliko god dopuštaju naše oskudne finansije, ali ne više od toga”, stav je te crkve, čije saopštenje prenosi Rojters.

Mada članica Evropske unije, Bugarska nije u šengenskoj zoni. Vlasti u Sofiji su naložile da se produži zaštitna ograda podignuta na granici prema Turskoj. Ograda, duž koje su instalirani kamere i senzori za pokret, trebalo bi da bude dugačka 160 kilometara.

-----------------------------------------

Kamenicama na azilante u Finskoj

Desetine finskih nacionalista, među kojima je bio i čovek obučen u odoru rasističkog Kju-kluks-klana, bacali su kamenice i dimne bombe na autobus s azilantima iz Iraka.

Autobus se, kako je preneo „Njujork tajms”, kretao ka nekadašnjim vojnim barakama, pretvorenim u privremeni smeštaj za izbeglice, u oblasti Henala na jugu Finske. Na trotoaru ispred baraka Iračani su zatekli nažvrljan natpis „Idite kući”.

Pre nego što je autobus pristigao, četrdesetak vandala je bacalo kamenice i na pripadnike Crvenog krsta koji su čekali azilante.

U drugom kraju Finske, policija je uhapsila čoveka koji je bacio „molotovljev koktel” na sklonište za migrante.

Napadi na izbeglice su izazvali osude finskih stranaka, i levičarskih i desničarskih.

Gotovo 15.000 migranta, mahom iz Iraka, došlo je u Finsku ove godine, naveo je Mika Niko, poslanik u nacionalnom parlamentu i pripadnik nacionalističke stranke Istinskih Finaca. Niko, koji upozorava na navodnu „islamizaciju Evrope”, osudio je odluku vlade da primi još 2.400 azilanata, nazivajući taj potez „božićnim darom za krijumčare ljudi i izbeglice”.

-----------------------------------------

Han: Sledeći talas izbeglica stiže iz Libana

Evropski komesar za politiku proširenja Evropske unije Johanes Han izjavio je juče da bi sledeći talas izbeglica u Evropu mogao da stigne iz Libana. „Razvoj situacije u Libanu me uznemirava. Tamošnja situacija je dramatična”, rekao je Han u izjavi za nemački list „Velt” i dodao da bi sledeći talas izbeglica mogao da stigne iz te zemlje, preneo je Tanjug.

Od početka rata u Siriji pre četiri godine, u Libanu se nastanilo više od 1,1 milion Sirijaca, koji žive u lošim uslovima. Toliki broj sirijskih izbeglica učinio je Liban jednom od zemalja s najvećim brojem izbeglica po stanovniku u svetu. „Ta zemlja (Liban) uvek je bila jedna od najugroženijih u tom regionu”, rekao je Han, izrazivši zabrinutost zbog raširene „političke nestabilnosti” u Libanu. „Pored toga, Liban ima visoku stopu nezaposlenosti i ogroman javni dug. To je opasna kombinacija”, upozorio je evropski komesar.

-----------------------------------------

Hiljade ljudi u kukuruzištima

Hiljade izbeglica je otkriveno u kukuruzištima blizu hrvatskog sela Strošinci, u blizini granice sa Srbijom, saopštile su juče vlasti Hrvatske, navodeći kako su izbeglice do granice dovezli srpski autobusi.

„Ne razumemo tu strategiju prelivanja izbeglica s jednog graničnog prelaza na drugi, ali se s tim za sada nosimo”, kazao je direktor hrvatske Državne uprave za zaštitu i spasavanje Jadranko Perinić, dodavši kako ne očekuje da se narednih dana smanji priliv izbeglica u Hrvatsku i kako tome trenutno „ne vidi kraja”.

-----------------------------------------

Gosen: Nehumani uslovi u hrvatskom izbegličkom kampu

Holandski novinar libanskog porekla objavio je video snimak loših uslova u jednom hrvatskom izbegličkom kampu u koji je ušao predstavljajući se lažno kao izbeglica iz Sirije, preneli su mediji. Taj video snimak objavio je „Njuzvik”, koji, međutim, nije mogao da potvrdi njegovu autentičnost.

Dani Gosen, koji radi za holandski televizijski šou „3onderzekt”, navodi da je uspeo da u utorak uđe u izbeglički kamp na hrvatsko-srpskoj granici bez ikakvih papira, gde se predstavio kao Kalid Gasan, prošao medicinske testove i administrativne procedure, snimajući tajno ceo proces. Veruje se da se izbeglički kamp nalazi u Opatovcu, selu na istoku Hrvatske, objavila je na Tviteru holandska političarka Judit Sargentini.

Na video snimku Gosenu su se neke od izbeglica požalile da se u kampu, koji su nazvale zatvorom, nalaze već devet dana i pri tom naglasile da u objektu nema hrane, preneli su hrvatski mediji. „Unutar sam kampa i šokiran sam. Ono što vidim je totalno apsurdno. Ljudi žive jedni na drugima. Ovo je neverovatno. Ovo je nehumano”, zaključuje Gosen u video snimku.

-----------------------------------------

Normalizacija saobraćaja na granici s Hrvatskom

Saobraćaj na graničnim prelazima Batrovci–Bajakovo, Šid–Tovarnik i Bogojevo–Erdut se odvija normalno, nakon što su odlukama vlada Srbije i Hrvatske ukinute mere i blokada graničnih prelaza između dve zemlje, ali su ostali granični prelazi s Hrvatskom i dalje zatvoreni. Kolona teretnih vozila na izlazu iz Srbije, koja je prethodnih dana zbog blokade bila duga 13 kilometara, znatno je smanjena. Kako su reporteru Tanjuga rekli pripadnici srpske pogranične policije, saobraćaj se odvija bez ikakvih problema, a čekanje je malo duže za teretna vozila zbog velike kolone koja se prethodnih dana napravila.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.