Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Svetska banka: Srbija izašla iz recesije

Srbija je konačno u drugom tromesečju ove godine zabeležila pozitivnu stopa rasta i izašla iz recesije. Ovo je jedna od dobrih vesti u najnovijem izveštaju Svetske banke o zemljama regiona koji za našu zemlju predviđa stopu privrednog rasta od 0,5 odsto. U prethodnoj analizi ove međunarodne finansijske institucije naša privreda je bila jedina u regionu za koju je prognozirana negativna stopa rasa (minus 0,5 odsto). 

– Od kako je prethodni izveštaj objavljen imamo nekoliko dobrih vesti – rekao je Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju. – Prva je da se srpska ekonomija vratila u pozitivnu zonu. Taj rast bi bio veći da nije bilo pada u poljoprivredi od deset odsto, koji je uzrokovan sušom. Druga dobra vest je da je stopa nezaposlenosti smanjena sa 20,3 na 17,9 odsto. Kreditna aktivnost banaka beleži kontinuirani rast, a minus u državnoj kasi je znatno smanjen – kazao je Šestović.

Zvaničnici SB spomenuli su Srbiju kao pozitivan primer kada je o smanjenju budžetskog deficita reč. Merama stezanja kaiša, pre svega kresanjem plata i penzija, manjak u državnoj kasi smanjen je za 2,7 odsto i očekuje se da do kraja ove godine bude oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili čak i manji. Prošle godine govorili smo o deficitu od sedam, osam odsto, podsetio je Šestović.

Ipak, bez obzira na ove dobre vesti, pred srpskom ekonomijom je i dalje mnogo izazova. Privreda jeste izašla iz recesije, ali je stopa rasta i dalje najniža u regionu. U susednoj Crnoj Gori očekuje se rast od 3,4, a u Makedoniji od 3,2 odsto. Niska stopa rasta u Srbiji je u najvećoj meri uzrokovana prošlogodišnjim poplavama, ali i činjenicom da naša zemlja sprovodi oštre mere fiskalne konsolidacije.

– Očekivalo se da će efekti ovih mera biti veći i da će privredna aktivnost biti u padu – kazao je Toni Verheijen i dodao da je situacija bolja nego što su analitičari svetske banke prvobitno predvideli.

Zanimljivo je, na primer, da susedna Bosna i Hercegovina, koja se takođe i to u većem obimu prošle godine suočila sa poplavama, ove godine očekuje privredni rast od 1,9 odsto.

I dok je naša zemlja kao pozitivan primer spomenuta kada je reč o smanjenju rashoda, na regionalnim tabelama i dalje smo među negativnim šampionima kada je reč o visini javnog duga i udelu loših kredita u ukupnim plasmanima. Za analitičare nije dobro ni to što je inflacija ispod cilja.

Juče su se čule ocene da Srbija kasni i u procesu privatizacije i rešavanja sudbine preduzeća u restrukturiranju, ali da još postoji nada da taj posao može da se završi u rokovima koji su predviđeni zakonom, odnosno do kraja godine. Takođe, već sada je jasno da je plan o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru za pet odsto bio preambiciozan. Prema rečima Tonija Verheijena, šefa kancelarije Svetske banke u Srbiji, vlada će morati da nađe neke dodatne mere za uštedu.

Šestović je naveo da na različite vidove podrške privredi Srbija godišnje izdvaja oko 5,2 odsto BDP-a (oko 200 milijardi dinara), što je identično rashodima za obrazovanje.

– Sama ta činjenica govori da nešto ne štima u sistemu podrške i da tu postoji prostor za smanjenje – kazao je Šestović.

----------------------------------

Migranti – evropski izazov

Elen Goldštajn, direktorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu, istakla je kako je poseban izazov sada izbeglička kriza.

– Međutim, kada se koristi termin izbeglička kriza, treba reći da je ona kriza za ljude koji su prinuđeni da se sele. Za Evropu je to izazov, a ne kriza, a taj izazov je moguće savladati, kazala je Goldštajnova.

Ona je, kao ilustraciju te teze, navela podatak da je u Evropu stiglo pola miliona izbeglica, što čini svega jedan odsto evropske populacije. Sa druge strane je kao ilustraciju navela Liban, gde izbeglice čine 25 odsto tamošnjeg stanovništva.

Ona je spomenula Srbiju i Mađarsku kao tranzitne zemlje i rekla da im Svetska banka u tom slučaju stoji na raspolaganju kada je o eventualnoj pomoći reč.

Toni Verheijen, šef kancelarije u Beogradu, kasnije je pojasnio da je ova institucija spremna da pomogne, kao što je to činila prošle godine kada se Srbija suočila sa poplavama. Reč je o posebnom programu kredita namenjenih za vanredne situacije. O tome se, kaže, razgovara sa zvaničnicima Evropske unije, ali s obzirom na to da migranti Srbiju koriste kao tranzitnu zemlju zasad nema potrebe za takvom vrstom pomoći. Srbija u petogodišnjem programu Svetske banke ima na raspolaganju 1,6 milijardi evra i taj novac može da bude prebačen na prioritetne projekte.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.