Zadnja pošta Besni fok

Palilulsko naselje Besni fok udaljeno je 28 kilometara od centra grada, ali, kako se meštani šale, izgleda da je prestonica od njih daleko 280 kilometara. Na njih su svi zaboravili – poštar im dolazi dva puta nedeljno, lekar ostaje po dva sata u ambulanti, nemaju nijednu apoteku, banku, poštu, klasičnu osnovnu školu, policijsku ispostavu, prevoz je neredovan, nemaju čak ni centar naselja.

– Nemamo mi ovde ništa, čak ni pešački prelaz. U celom naselju, odnosno u krugu od desetak kilometara otvorena je samo jedna prodavnica mešovite robe. Postoji škola, ali nju pohađaju deca do četvrtog razreda. Imamo obdanište. I ambulantu, ali u njoj doktor radi od pola jedanaest do jedan. Posle toga „ne smemo da se razbolimo” jer lekar mora u obilazak pacijenata u Dunavac, Vrbovski, Preliv... – priča četrdesetogodišnja Ljubica pokazujući „centar” palilulskog naselja, samo komadić zelene površine prošarane delovima žive ograde i ruiniranu zgradu u kojoj je nekada bio samački hotel.

Odsečeni su, kaže, od sveta u svakom smislu. 

(Foto R. Krstinić)

– Bolna tačka nam je prevoz. Direktnu liniju do Beograda nemamo. Naša 109 ide do Čente, a 107 od Padinske Skele do Dunavca. Oni prođu otprilike u razmaku od desetak minuta. Ako ne uhvatimo neki od njih, onda čekamo po sat vremena na sledeći autobus. Kada se dovezemo do Padinske Skele, tek onda „hvatamo” 101 do grada. Najgore je noću, jer nam poslednji autobus kreće u 23 sata. Postoji i autobus 102 koji ide na kraj sveta, za Vrbovsko. Kada tamo idete na stanicu, bukvalno prolazite kroz džunglu u kojoj nema žive duše. Pisali smo različite peticije da nam se prevoz poboljša, da nam bar obezbede poslednji autobus oko ponoći, ali ništa od toga – kaže Ljubica.

Fočanci koji imaju decu najviše se žale što autobus ne ulazi u naselje, već klinci moraju da izađu na Zrenjaninski put odakle peške dolaze do Foka. Oni koji rade u Beogradu imaju problem u noćnim satima, jer i ako uspeju da stignu do Padinske skele odatle ne mogu kući pa rodbina po njih mora da dolazi automobilom.

(Foto R. Krstinić)

Fok nema dom kulture, bioskop, ni kafić, a ni kafanu. Osim sportskog kluba, male teretane i kluba za penzionere nema gde da se izađe. Imaju fudbalski klub „Pionir”, stadion i pomoćne terene. Mladi žitelji Foka sede po kućama, mogu da prošetaju po naselju, da se druže kod stadiona. Ako odu u grad mogu da se vrate tek prvim jutarnjim autobusima.

U Foku sada živi oko hiljadu ljudi i svi uglavnom rade ili su radili u PKB-u. Najave gradskih čelnika da će PKB uskoro ići na doboš uznemirile su žitelje ovog mesta.

– Niko ništa ne zna konkretno, ni šta se prodaje, ni kada, a kruže različite priče, svaka groznija od groznije. Ljudi su zabrinuti, jer u kombinatu rade cele porodice. Mnogi od njih su u kreditima, školuju decu... Gradske vlasti kažu da im PKB ne treba. Treba im „Beograd na vodi”, a PKB ne. I Besni fok je inače Beograd, a kao da nije. A vi vidite razliku između ove pustinje i centra grada – jadaju se meštani.

(Foto R. Krstinić)

Pre nekoliko dana čak i kamion „Gradske čistoće” nije došao određenog dana da odnese smeće.

– Umesto da dođu ponedeljkom i četvrtkom, sada ih nema gotovo sedam dana. Otpad je prepunio sve kontejnere, a kučići ga razvlače po ulici. Da smo u centru grada ovo se sigurno ne bi dešavalo. Problema imamo i sa psima lutalicama, jer Beograđani koji ne znaju šta će sa kučićima dovezu ih i izbace iz kola. Posle učestalih poziva dođu radnici „Veterine” pokupe pse odvezu ih, čipuju, a zatim opet vrate u Fok. Među njima ima i pitbulova, dobermana, raznih opasnih rasa – napominju, kako sebe zovu - Fokčanci.

Prve stambene zgrade u Foku izgrađene su pre četrdesetak godina.

– U početku su ovde bile barake, zatim su sazidane „betonjerke”, tek kasnije zgrade od cigle, koje su mnogo komfornije. U njima ima i garsonjera, ali i trosobnih stanova. Centralno grejanje ne postoji, ali su stanovi pristojni. Svaki stan ima podrum i garažu.

– objašnjava Boža Obradinović, koji je i rođen u Besnom Foku. 

Boža Obradinović (Foto R. Krstinić)

Naselje je zamrlo. Generacije koje su nekada živele na tom obodu Palilule polako „nestaju”. Ima i mlađih ljudi koje, nažalost, sve više kosi najteža bolest.

– U poslednje vreme ovde se doseljavaju ljudi iz Beograda. Uglavnom su stariji bračni parovi i samci, koji u gradu prodaju stanove po većoj ceni, a onda ovde žive od novca koji im preostane. Kvadrat se ovde kod nas kreće između 250 i 300 evra. Na prste jedne ruke mogu se izbrojati porodice koji su se doselile sa decom – priča nam Obradinović.

-------------------------------------------------------------------

„Besna” voda i prgavi Fok

Izgradnja stambenog naselja Besni fok i imanja „Pionir” koje pripada Poljoprivrednom kombinatu Beograd počela je 1948. godine.

Ali nije Besni fok nastao te 1948. godine. Mesto je od kraja 19. veka povremeno naseljavano, i to uglavnom Mađarima i Nemcima.

Razlog što su se oni i raseljavali jesu česte poplave jer se ovaj kraj nalazi između Dunava i Tamiša.

Tridesetih godina izgrađeni su i neki odvodni kanali pa su se stvorili uslovi za stvaranje trajnog stambenog naselja.

 

Upravna zgrada u Besnom Foku 1947. godine (Fotografija iz arhive PKB-a) 

– Ne zna se baš tačno odakle ime naselja Besni fok. Postoji priča da je deo naziva dobio zbog čestih plavljenja i „besnih” voda koje su odnosile sve pred sobom, a da je drugi deo imena vezan za nekog ribara vrlo prgave naravi koji se zvao Fok – objašnjava Vesna Gajić, iz službe za odnose sa javnošću u PKB-u.

– Posle izgradnje prvih objekata krajem četrdesetih godina prošlog veka u Besni fok iz sabirnog logora za Nemce u Knićaninu preseljen je jedan broj nemačkih žena i dece. Kasnije su se mnoge od tih žena zaposlile u PKB-u i preudale za doseljenike iz raznih krajeva ondašnje Jugoslavije – napominje Gajićeva.

-----------------------------------------------------------------------

Mesto u kom je rođen Saša Ćurčić

U Besnom foku je ponikao i naš fudbaler Saša Đurčić. Svoju karijeru započeo je u fudbalskom klubu „Pionir” iz Besnog foka, nastavio u OFK Beogradu, Partizanu i Aston vili...

– Saša je mnogo dobar dečko i sjajan fudbaler. Jedno vreme je bio i direktor fudbalskog kluba „Pionir”, ali je zbog obaveza to morao da napusti. U poslednje vreme ne dolazi, ali ga svi u Foku znaju. Bio je pravi talenat od malih nogu – kaže Boža Obradinović.