Sreda, 26.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Spoljnotrgovinska razmena Srbije je 18,62 milijarde evra

BEOGRAD – Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije od januara do avgusta bila je oko 18,62 milijarde evra, što je za 7,2 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Iskazano u dolarima, vrednost spoljnotrovinske robne razmene za osam meseci je iznosila 20,7 milijardi dolara i za 12,5 odsto je veća nego za osam meseci 2014, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 7,9 milijardi, i to je povećanje od devet odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 10,6 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 5,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 2,7 milijardi evra, što je smanjenje od 2,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 74,7 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72,6 odsto.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,7 odsto); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (29,1 odsto), Beogradski region (22,4 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (15,7odsto), a oko 0,1 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,8 odsto); slede Region Vojvodine (28,4 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,7 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (10,4 odsto), a oko 0,7odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,7 odsto, slede roba za široku potrošnju, 37,7 odsto i oprema, 8,6 odsto). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto.

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 59,5 odsto, slede roba za široku potrošnju, 18,5 odsto, i oprema, 11,8 odsto. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 10,2 odsto.

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (1,5 milijardi dolara), Nemačka (jedna milijarda dolara), Bosna i Hercegovina (768,6 miliona dolara), Rumunija (564,8 miliona dolara) i Ruska Federacija (467,2 miliona dolara).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (1,46 milijardi dolara), Italija (1,27 milijardi dolara), Ruska Federacija (1,2 milijarde dolara), Kina (961,1 miliona dolara) i Mađarska (556,6 miliona dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,9 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,14 milijarde dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.

Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, električna energija. Izvoz Srbije iznosi 1,6 milijardi dolara, a uvoz 493,4 miliona dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 331,6 odsto.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom.

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa).

Sledi deficit sa Nemačkom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom, Turskom, Švajcarskom, Belgijom, Austrijom.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.