Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Žrtvovanje Bliskog istoka

Ako je neko uopšte sumnjao u rusko vojno angažovanje u Siriji, ove nedelje nedoumice su raspršene uz prasak. Nekoliko dana je ruska avijacija bombardovala položaje Islamske države (ID), ne propuštajući da u isto vreme sruči kišu projektila i na položaje sirijskih pobunjenika, gradeći tako platformu za opstanak svog štićenika u Damasku – Bašara el Asada. Vladimir Putin je gurnuo nogu u vrata koja su pretila da se zalupe za svaki ruski uticaj na Bliskom istoku i, po svemu sudeći, ne namerava zadugo da je izvuče. Saveznici koje je pronašao u Teheranu, Bagdadu i Damasku tu su da potpomognu formiranje jedne nove političke realnosti u ionako traumatizovanom regionu. I nije ovde reč o nekakvoj borbi protiv terorizma ili bici za oslobađanje naroda koje džihadisti tlače. Bliski istok je kao i mnogo puta do sada samo plen koji su, u zavisnosti od istorijskog konteksta, čerupale velike sile. Poligon na kojem još jednom na crtu izlaze dva večita rivala: Vašington i Moskva.

NOVO LICE HLADNOG RATA: U kakvom licemernom svetu živimo čitalac je mogao da se uveri samo ovlašnim pregledom zapadne štampe neposredno posle ruskih vazdušnih udara u Siriji. Prenemaganja o nepoštovanju demokratije (iz usta istih onih koji su posejali haos), večita mantra o Putinovom siledžijstvu i – kritike povrede međunarodnih pravnih normi. Od istih onih koji nisu marili za mandat Ujedinjenih nacija kada su kretali u vojne pohode od Avganistana i Iraka do podupiranja promena nedemokratskih režima u talasu „arapskog proleća”, a sve sa jednim te istim ishodom: nasilje, beda i izbeglice.

Najugledniji zapadni komentatori spočitavaju Rusiji da je započela akciju u Siriji zbog sopstvenih interesa. Kažu da je Putinov pravi motiv da zaštiti rusku pomorsku bazu Tartus, koja je poslednja vojna ispostava tog kalibra preostala Moskvi izvan granica nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. U pravu su.

Rusija se proziva i za „intervencionizam”, „samovoljno uređivanje međunarodnih odnosa”, a sve zbog prve ruske intervencije izvan prostora SSSR-a od kraja hladnog rata. I u tome su u pravu.

Ali nisu u pravu kada Moskvi zameraju borbu za jedinu preostalu bazu, dok u isto vreme Amerika širom sveta ima više od 1.000 baza i drugih vojnih objekata. Nisu u pravu ni kada se zgražavaju zbog ruske akcije, kritikujući Moskvu za samovolju, kada Vašington kao pobednik hladnog rata godinama kroji međunarodne odnose po svojoj meri.

Obuzdavanje (containment) Moskve – američko spoljnopolitičko opredeljenje koje je još 1947. definisao Džordž Kenan – podjednako aktuelno zvuči i danas.

„Glavni element svake američke politike prema Sovjetskom Savezu mora da bude dugoročno, strpljivo, ali odlučno i budno obuzdavanje svih ruskih ekspanzionističkih težnji”, napisao je ovaj u to vreme budući američki ambasador u Beogradu u članku u „Forin afersu”. Njegove teze su postale jevanđelje hladnog rata, a američka administracija ih je prigrlila kao dominantnu političku filozofiju i u narednim godinama na sve načine pokušavala da „obuzda” sovjetsku ekspanziju. Tragove takvog pristupa videli smo u Ukrajini, a danas smo, doduše u blažem obliku, svedoci pokušaja ruskog „obuzdavanja” i u Siriji.

ŠARADA NA IST RIVERU: Ono što je kulminiralo sredinom nedelje počelo je u ponedeljak. Palata Ujedinjenih nacija na njujorškom Ist riveru pod svojim svodovima je okupila cvet svetske politike. Svako ko nešto znači u međunarodnim odnosima, ili bi želeo da se tako prikaže, potrudio se da se pojavi na zasedanju Generalne skupštine UN, u godini kada svetska organizacija slavi 70. rođendan, a njen stvarni uticaj je sve slabiji. Sve oči bile su uprte u dugo najavljivani susret Baraka Obame i Vladimira Putina. Dvojica predsednika su u razgovoru iza zatvorenih vrata „probila” planirani termin, a šta su govorili – do javnosti je stiglo uglavnom u mrvicama. Bilo je, međutim, beskrajno zanimljivo slušati njihove govore u UN. Obama je grmeo da Asad mora da ode, dok je Putin uzvratio da sirijski predsednik mora da ostane na vlasti. Ono što je za jednog deo problema, za drugog je deo rešenja.

Američkom predsedniku, istom onom koji šalje dronove na Bliski istok, bila su puna usta demokratije i zaštite ljudskih prava sirijskih građana. Za šefa Kremlja, istog onog koji iz gvozdene pesnice ne ispušta apsolutnu vlast, Asad je legitimni predsednik iako kontroliše samo petinu sirijske teritorije. U najboljem od svih svetova delovalo bi da se dvojica predsednika spore oko principijelnih pitanja i viših vrednosti kakve su demokratija ili legalitet izabranih predstavnika. Istina je, međutim, mnogo manje romantična. Asad je tek lutka na koncu, „korisni idiot”, koji može da posluži da se iza njega sakriju pravi interesi. Svejedno, Obama i Putin su vešti glumci, kojima je govornica Generalne skupštine UN poslužila kao scena za predstavu koja je postala događaj sezone i o kojoj će svi da pričaju.

A Bliski istok, razapet tuđim interesima, nastavlja da krvari dok reka izbeglica sve jače teče ka Evropi. A tu ni žilet-žica više neće pomoći.

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.