Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako je srpski postao srpskohrvatski

Порцелански медаљони из атељеа Тера Данубијус M. Вукановића Мишела (Александар Додиг/Брзопис)

Sr­bi su na po­čet­ku 20. ve­ka ima­li svoj pra­vo­pis, da bi po­tom ušli u srp­sko­hr­vat­sko pra­vo­pi­sno i je­zič­ko za­jed­ni­štvo, iz ko­ga su iza­šli tek na kra­ju istog ve­ka. Za­jed­ni­štvo je bi­lo re­zul­tat po­li­tič­kih, kul­tur­nih i (so­cio)lin­gvi­stič­kih pri­li­ka kroz ko­je su pro­šli na­ro­di Sr­bi­je, Hr­vat­ske, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Cr­ne Go­re.

Ce­lo­vi­ta isto­ri­ja srp­skog pra­vo­pi­sa do sa­da ni­je na­pi­sa­na. Mi­sli­mo na pe­ri­od od Vu­ka Ka­ra­dži­ća do da­nas. Raz­u­me se da je i pre to­ga bi­lo pi­sme­no­sti, ali je Vuk re­for­mom na­pra­vio pra­vo­pi­sni dis­kon­ti­nu­i­tet sa pre­đa­šnjim pe­ri­o­dom. Ilu­stra­tiv­ne su re­či Ive An­dri­ća, ko­ji ni­je spo­rio Vu­ko­vu re­for­mu, ali je na­pi­sao: „Kao sva­ki re­for­ma­tor. Vuk je bio i ru­ši­telj i gra­di­telj, i vi­še gra­di­telj ne­go ru­ši­lac, ali je sa­vre­me­ni­ci­ma, na­ro­či­to u pr­vo vre­me, mo­ra­la bi­ti mno­go vi­dlji­vi­ja ru­ši­lač­ka stra­na nje­go­vog pot­hva­ta.“

Isto­ri­ju srp­skog pra­vo­pi­sa mo­gli bi­smo po­de­li­ti u tri pe­ri­o­da. Pr­vi, je do­vu­kov­ski pe­ri­od, po­tom sle­di vu­kov­ski, i tre­ći je po­sle­vu­kov­ski.

Do­vu­kov­ski pe­ri­od po­čeo je slo­ven­skom, tj. srp­skom pi­sme­no­šću i za­vr­šio se 1818. go­di­ne Srp­skim rječ­ni­kom Vu­ka Ka­ra­dži­ća. Iako je ve­o­ma du­go tra­jao, ne­ma ve­li­kog zna­ča­ja za sa­vre­me­no sta­nje na­še or­to­gra­fi­je.

Vu­kov­ski pe­ri­od tra­jao je po­la ve­ka, po­čeo je 1818. i za­vr­šio se 1868, če­ti­ri go­di­ne po­sle Vu­ko­ve smr­ti, ka­da je ski­nu­ta i po­sled­nja za­bra­na sa Vu­ko­vog re­for­ma­tor­skog ra­da u Sr­bi­ji. Vu­kov pra­vo­pis kod Sr­ba je u upo­tre­bi još od stva­ra­nja, ali pot­pu­no od ko­nač­nog ozva­ni­če­nja (1868), do da­nas, sa ma­njim iz­me­na­ma u ne­kim slu­ča­je­vi­ma. Ka­sni­je je si­ste­mat­ski iz­lo­žen u Srp­skoj gra­ma­ti­ci Sto­ja­na No­va­ko­vi­ća (1894) i u stu­di­ji Lju­bo­mi­ra Ne­di­ća O pra­vo­pi­su i in­ter­punk­ci­ji (1894).

Pr­va dva pe­ri­o­da je­su ce­li­ne ko­je ni­je nu­žno de­li­ti na no­ve pot­pe­ri­o­de, dok se za tre­ći pe­ri­od to ne mo­že re­ći. Po­sle­vu­kov­ski pe­ri­od ob­u­hva­ta kraj de­vet­na­e­sto­ga i ceo dva­de­se­ti vek i mo­že bi­ti po­de­ljen na če­ti­ri pot­pe­ri­o­da: a) pe­ri­od kon­so­li­do­va­nja nor­me (1868–1923); b) pe­ri­od Alek­san­dra Be­li­ća (1923–1960); v) pe­ri­od Ma­ti­ce srp­ske (1960–1993) i g) no­vi pe­ri­od (po­sle 1993).

Srp­ski pra­vo­pis je na pre­la­zu iz 19. u 20. vek već kon­so­li­do­van i sta­bi­lan. To je pe­ri­od ka­da su pri­hva­ćeni u ce­li­ni srp­ski pra­vo­pis i Vu­ko­va pra­vo­pi­sna re­še­nja pre stva­ra­nja pr­ve Ju­go­sla­vi­je. Pra­vo­pi­sno pri­bli­ža­va­nje Hr­vat­ske i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne de­si­lo se kra­jem 19. ve­ka, ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja pre stva­ra­nja pr­ve Ju­go­sla­vi­je, a Cr­na Go­ra je sve do kra­ja 20. je­zič­ki i pra­vo­pi­sno bi­la srp­ska.

Kraj 19. ve­ka je i pra­vo­pi­sno i je­zič­ki u ce­li­ni bio pe­ri­od ka­da su se Hr­va­ti pot­pu­no pri­bli­ži­li Sr­bi­ma. Ta­da su do­bi­li pra­vo­pis na Vu­ko­vim i vuk-da­ni­či­ćev­skim osno­va­ma i pra­vi­li­ma, a Vu­kov prin­cip „Pi­ši kao što go­vo­riš“ u Za­gre­bu je tu­ma­čen „Pi­ši kao Vuk“. U Hr­vat­skoj se 1892. po­ja­vio Hr­vat­ski pra­vo­pis Iva­na Bro­za ko­ji će, s ma­njim iz­me­na­ma, ka­sni­je kao Bo­ra­ni­ćev, funk­ci­o­ni­sa­ti sve do 1960. go­di­ne. Autor u pred­go­vo­ru pi­še (1892): „Ja sam iz­ra­dio pra­vi­la u glav­no­me pre­ma na­če­li­ma ko­jih se dr­žao Vuk i Da­ni­čić, a sa­mo gdje­što od­stu­pio sam od nji­ho­va pi­sa­nja.“ 

Iako pod oku­pa­ci­jom, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na je kra­jem 19. ve­ka u ce­li­ni pri­hva­ti­la srp­ski pra­vo­pis i nje­go­va re­še­nja, o če­mu ilu­stra­tiv­no sve­do­či ci­tat iz Re­vi­zi­je pra­vo­pi­sa srp­sko-hr­vat­sko­ga je­zi­ka ko­ji je pot­pi­sao za­me­nik ze­malj­skog po­gla­va­ra u Sa­ra­je­vu: „Za pi­sme­no upo­tre­blja­va­nje srp­sko-hr­vat­sko­ga je­zi­ka uve­den je 1883. u ovo­zem­ne jav­ne ure­de i ško­le tzv. Vuk-Da­ni­či­ćev fo­net­ski pra­vo­pis.“ 

Sr­bi su kra­jem 19. i po­čet­kom 20. ve­ka do­bi­li ne­ko­li­ko pra­vo­pi­snih pri­ruč­ni­ka i pre pra­vo­pi­sa Alek­san­dra Be­li­ća iz 1923. Ta­kvi su Srp­ski pra­vo­pis za škol­sku upo­tre­bu (1884) Ste­ve Ču­tu­ri­la i Srp­ska gra­ma­ti­ka sa pra­vo­pi­som (1912) i Srp­ski pra­vo­pis za sred­nje ško­le (1914) Mi­la­na Pe­tro­vi­ća. 

Be­li­ćev pra­vo­pis je sa ma­njim iz­me­na­ma bio zva­nič­ni pra­vo­pis u Sr­bi­ji do 1960. 

„Sva­ko zna da u pi­sa­nju re­či vla­da u na­šem je­zi­ku pri­lič­na ne­jed­na­kost. Za­da­tak je ove knji­ge da tu ne­jed­na­kost, u ko­li­ko je mo­gu­će, uklo­ni.“ Či­ni se da su ove Be­li­će­ve re­či ak­tu­el­ne i da­nas i da se ni­je ni­šta pro­me­nilo ka­da je po­sre­di za­da­tak pra­vo­pi­sa.

Škol­sko i pra­vo­pi­sno uje­di­nje­nje po­sle 1918. išlo je spo­ro. U Sr­bi­ji, Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni i Cr­noj Go­ri ko­ri­šćen je Be­li­ćev, a u Hr­vat­skoj Bo­ra­ni­ćev pra­vo­pis. Oba po­či­va­ju na Vu­ko­vim na­če­li­ma, ali je bi­lo i raz­li­ka u po­je­di­nač­nim re­še­nji­ma. Za­to je ta­da­šnje Mi­ni­star­stvo pro­sve­te do­ne­lo Pra­vo­pi­sno uput­stvo za sve osnov­ne, sred­nje i struč­ne ško­le (1929) ko­je je bi­lo oba­ve­zu­ju­će, što sve­do­či o na­me­ri vla­sti da se po­stig­ne pot­pu­no je­zič­ko i pra­vo­pi­sno je­din­stvo. U uput­stvu se ka­že: „Na­čin pi­sa­nja iz­ne­sen u ovom pra­vil­ni­ku mo­ra se pri­me­nji­va­ti u svim no­vim iz­da­nji­ma škol­skih knji­ga. Ni­je­dan udž­be­nik, bi­lo da pred­sta­vlja no­vo iz­da­nje ra­ni­je iz­da­te knji­ge, bi­lo da se sa­da pr­vi put iz­da­je, ne mo­že bi­ti odo­bren za škol­sku knji­gu, ako ni­je iz­ra­đen po ovim pra­vi­li­ma.“ Ujed­na­če­ni na­čin pi­sa­nja bio je kom­pro­mis iz­me­đu Be­li­će­vih i Bo­ra­ni­će­vih re­še­nja. 

Od­mah je 1930. iza­šlo no­vo iz­da­nje Be­li­će­vog i Bo­ra­ni­će­vog pra­vo­pi­sa, uskla­đe­no sa zah­te­vi­ma Pra­vo­pi­snog uput­stva. 

Ka­da su Hr­va­ti u vi­ho­ru Dru­gog svet­skog ra­ta i pra­vo­pi­sno po­be­gli od Sr­ba do­no­še­njem po­seb­nih za­kon­skih aka­ta, re­a­go­va­le su i ta­da­šnje srp­ske vla­sti. Ta­ko od 1943. ima­mo No­vo pra­vo­pi­sno uput­stvo srp­skog knji­­žev­nog je­zi­ka Ne­di­će­ve vla­de ko­je je bi­lo po­vra­tak Be­li­će­voj nor­mi iz 1923. go­di­ne. 

Po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta po­no­vo je za­vla­da­lo pra­vo­pi­sno je­din­stvo, vra­će­na je Be­li­će­va i Bo­ra­ni­će­va nor­ma iz 1930. Ov­de se vre­di se­ti­ti re­či Jo­va­na Du­či­ća, ve­li­kog pro­tiv­ni­ka ju­go­slo­ven­stva: „Ni­kad Hr­va­ti ni­su za­mi­šlja­li mo­guć­nost da svoj hr­vat­ski vi­dik za­mra­če ju­go­slo­ven­skom ma­glo­vi­to­šću, ni da raz­me­ne svoj sta­ri hr­vat­ski groš za ka­kvu ne­iz­ve­snu ju­go­slo­ven­sku pa­ru.“

Velj­ko Br­bo­rić

Pro­fe­sor Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du

Komentari35
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.