Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dimitrijevi zapisi stariji od Miroslavljevog jevanđelja

Лице 132. листа Димитријевог псалтира, XI век, који се чува у манастиру Свете Катарине на Синају

Uko­li­ko se po­tvr­di is­tra­ži­va­nje na­šeg fi­lo­lo­ga iz In­sti­tu­ta za srp­ski je­zik SA­NU i do­cen­ta na Ka­te­dri za srp­ski je­zik Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du dr Vik­to­ra Sa­vi­ća, Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje vi­še ne­će bi­ti naj­sta­ri­ji spo­me­nik srp­ske pi­sme­no­sti. On tvr­di, na osno­vu svog vi­še­go­di­šnjeg is­tra­ži­va­nja, da je naš naj­sta­ri­ji knji­žev­nik Di­mi­tri­je Si­na­it – ko­ji je ži­veo i stva­rao go­to­vo či­tav vek pre Sve­to­ga Sa­ve i 80–90 go­di­na pre ne­go što su na­pi­sa­ni Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje i Po­ve­lja Ku­li­na ba­na.

Is­tra­ži­va­nje Vik­to­ra Sa­vi­ća se u iz­ve­snoj me­ri osla­nja na re­zul­ta­te ra­ni­jih is­tra­ži­va­nja spro­ve­de­nih u ino­stran­stvu i na­sta­lo je u di­ja­lo­gu s nji­ma. On se ba­vi iz­u­ča­va­njem na­še pi­sme­no­sti naj­ra­ni­jeg pe­ri­o­da, ra­nog sred­njeg ve­ka – a to je X–XI vek. Nje­go­vo sa­zna­nje je od pr­vo­ra­zred­nog zna­ča­ja za srp­sku kul­tu­ru i pi­sme­nost. Reč je o nje­go­vom vi­še­go­di­šnjem mu­ko­trp­nom iš­či­ta­va­nju i fi­lo­lo­škom pro­u­ča­va­nju ne­kih od naj­sta­ri­jih slo­ven­skih ru­ko­pi­sa ko­ji su neo­prav­da­no iz­van in­te­re­so­va­nja na­še na­u­ke. Pre sve­ga se ra­di o drev­nim ru­ko­pi­si­ma iz ma­na­sti­ra Sve­te Ka­ta­ri­ne na Si­na­ju, me­đu ko­ji­ma do­mi­ni­ra­ju srp­ski ći­ri­lič­ki ru­ko­pi­si. I u sta­roj zbir­ci srp­ski ru­ko­pi­si su ima­li is­tak­nu­to me­sto, a go­di­ne 1975. pro­na­đen je još 41 ru­ko­pis, me­đu ko­ji­ma je pet pi­sa­no gla­go­lji­com, a 36  ći­ri­li­com, od ko­jih su 24 srp­ski. Od­ne­dav­no, u ži­ži in­te­re­so­va­nja Vik­to­ra Sa­vi­ća na­šli su se, s raz­lo­gom, i gla­golj­ski ru­ko­pi­si.

O nji­ho­voj sta­ro­sti i po­re­klu pr­vi je 1988. svet­sku jav­nost oba­ve­stio grč­ki pro­fe­sor Jo­a­nis Tar­na­ni­dis. Za Di­mi­tri­ja Si­na­i­ta se zna od ta­da, ali na­ša na­uč­na jav­nost na to ni­je obra­ća­la pa­žnju sve dok Vik­tor Sa­vić pre go­di­nu i po ni­je do­ka­zao da je on pi­sao srp­skom re­dak­ci­jom – di­rekt­no ana­li­zi­ra­ju­ći pr­vu stra­ni­cu Ki­jev­skih li­sti­ća, ko­ji su odav­no do­stup­ni na­u­ci, i Di­mi­tri­je­ve za­pi­se iz ne­dav­no ob­ja­vlje­nog fo­to­tip­skog iz­da­nja Di­mi­tri­je­vog psal­ti­ra, pri­re­đe­nog tru­dom austrij­skog pro­fe­so­ra Hajn­ca Mi­kla­sa ko­ji se „na­šim“ Di­mi­tri­jem naj­vi­še ba­vio do sa­da. Či­ta­o­ci­ma skre­će­mo pa­žnju da ni­je isto da li ne­ko do­la­zi s od­re­đe­nog te­re­na, na pri­mer srp­skog, ili pi­še ne­kim, od­re­đe­nim knji­žev­nim je­zi­kom, na pri­mer srp­sko­slo­ven­skim. Ta­ko­đe ni­je sve­jed­no ko­joj od slo­ven­skih kul­tu­ra pri­pa­da ne­ki, obič­no sa­svim slu­čaj­no iden­ti­fi­ko­van, obra­zo­va­ni čo­vek u sred­njem ve­ku. 

Šta to za nas i na­šu isto­ri­ju je­zi­ka zna­či? I do sa­da su lin­gvi­sti, ka­ko na­ši ta­ko i stra­ni, pret­po­sta­vlja­li da su Sr­bi ima­li i je­zik i pi­smo ko­ji­ma su se slu­ži­li i pre Sve­to­ga Sa­ve. Ali za to ni­je bi­lo ma­te­ri­jal­nih do­ka­za, osim Mi­ro­sla­vlje­vog je­van­đe­lja iz oko 1185. go­di­ne i Po­ve­lje ku­li­na ba­na iz 1189. go­di­ne. Iz­gra­đe­na pi­sme­nost ta dva spo­me­ni­ka sa­mo je upu­ći­va­la na to da su Sr­bi mo­ra­li i mno­go pre njih ima­ti raz­vi­jen je­zik i pi­smo. 

Sa­da pred nas is­kr­sa­va­ju ru­ko­pi­si za ko­je je utvr­đe­no da su na­sta­li kra­jem XI i po­čet­kom XII ve­ka. Pi­sao ih je Di­mi­tri­je Si­na­it, knji­žev­no for­mi­ran na do­di­ru Du­klje i Tra­vu­ni­je, srp­skom re­dak­ci­jom sta­ro­slo­ven­skog je­zi­ka.

Ra­de­ći na snim­ci­ma tih ru­ko­pi­sa Vik­tor Sa­vić je do­šao do sa­zna­nja da su pi­sa­ni srp­skim knji­žev­nim je­zi­kom i pi­smom to­ga do­ba, što se po­tvr­đu­je neo­po­zi­vom bli­sko­šću s je­zi­kom sa­ču­va­nih spo­me­ni­ka na­sta­lih ka­sni­je, u XII, XI­II i XIV ve­ku. Ključ­ni spo­me­nik pre­ko kog je autor vr­šio ana­li­zu tek­sto­va je­ste pr­vi list Ki­jev­skog mi­sa­la. 

Po­sle ovo­ga mo­ra­će mno­go to­ga da se me­nja. Di­mi­tri­ju Si­na­i­tu se mo­ra da­ti me­sto ko­je mu pri­pa­da u na­šoj kul­tu­ri. Mo­ra­će da se pi­šu no­va po­gla­vlja u udž­be­ni­ci­ma iz isto­ri­je srp­sko­ga je­zi­ka i kul­tu­re. Od sa­da će naš naj­sta­ri­ji pi­sac bi­ti Di­mi­tri­je Si­na­it, bu­du­ći da je ži­veo i stva­rao go­to­vo či­tav vek pre Sve­to­ga Sa­ve. Ko­li­ko je to va­žno za na­šu kul­tu­ru, za na­šu pi­sme­nost, tek će bi­ti pred­met is­tra­ži­va­nja po­što tek pred­sto­je sve­ko­li­ka is­pi­ti­va­nja i iš­či­ta­va­nja Di­mi­tri­je­vih tek­sto­va, ne sa­mo lin­gvi­stič­ka. 

Zna­čaj Di­mi­tri­ja Si­na­i­ta je to­li­ki za srp­sku kul­tu­ru da on na­di­la­zi uzak krug pa­le­o­sla­vi­sta ko­ji se o nje­mu mo­gu oba­ve­sti­ti iz na­uč­nih pu­bli­ka­ci­ja.

Za­to mi u su­tra­šnjem bro­ju ob­ja­vlju­je­mo krat­ki tekst Vik­to­ra Sa­vi­ća o ovom iz­u­zet­nom na­uč­nom ra­du i sa­zna­nju, ko­ji je pri­re­dio spe­ci­jal­no za či­ta­o­ce „Po­li­ti­ke“. Ka­ko ka­že, že­li sa nji­ma pr­vi­ma da po­de­li ra­dost obe­lo­da­nji­va­nja ovo­ga na­uč­nog sa­zna­nja. 

Ina­če će autor svoj rad na ve­li­kom bro­ju stra­ni­ca, sa de­talj­nim na­la­zi­ma i obra­zlo­že­nji­ma, ob­ja­vi­ti do kra­ja go­di­ne u jed­nom zbor­ni­ku na­uč­nih ra­do­va ko­ji se pri­re­đu­je u Sta­ro­slo­ve­ni­stič­kom od­se­ku In­sti­tu­ta za srp­ski je­zik SA­NU.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Митар
А шта је са првим српским законом из Ксантоса, који је писан српским писмом 1.000 година пре нове ере, за то ћемо очигледно да се правимо да не постоји?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.