Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Biti pisac danas

Davne 1994. u Srpskoj književnoj zadruzi, u ediciji „Savremenik”, posle četiri godine čekanja, štampana mi je knjiga pesama „Crno u boji“. Velika čast je bila imati knjigu u Srpskoj književnoj zadruzi. Tada i uvek. Gord, pohvalim se u zavičaju kako mi je knjigu štampala Srpska književna zadruga. Hoću da častim. Pinjo, seljak domaćin se čudi. Odmahuje. Kaže, nisi mor’o zbog toga u Beograd. Ima i ovde u našem selu zadruga...

Biti pisac danas u nas, pesnik pogotovu, za čuđenje je. On je čudak u očima običnih ljudi. Piše, a od toga ne može da živi. Sumnjiv je, jer piše. Oprezniji su ovaj „porok” krili. Tako je prof. dr Dragoljub Simonović, čije su stručne knjige prevođene u svetu, od rane mladosti pisao poeziju, ali je nije objavljivao. Tek kada je otišao u penziju počeo je da štampa knjigu za knjigom.

Profesor i pesnik Mirko Ikonić je napisao pesmu „Ispovest profesora koji voli poeziju”. Piše: „Kad sam ja bio đak, imao sam mrzovoljne profesore / književnosti koji nisu voleli poeziju, / a naročito đake pesnike. / Ipak jadu sam se dosetio pa sam skrivao da pišem pesme. / Objavljivao sam ih pod raznim pseudonimima / da bih zadovoljio sujetu / i svoje profesore ostavio na miru.”

To što je neko pisac više ništa ne znači. U državi koja ima najviše nepismenih, ima „po stanovniku“ najviše pisaca. Ali zato nema čitalaca. Ima ih onoliko procenata koliko država daje za kulturu.

Minulog leta dok sam u predahu od seoskih poslova sedeo za stolom, stiže mi nenadano rođak Raća. Na mom stolu časopisi, knjige... Ja nešto piskaram. On, začuđen, šegači se: Pa valjda ne ideš u školu!? Zar još pišeš? Ako dobro plaćaju, u redu. Ako ne plaćaju, džaba tupiš mozak. Mi padamo u malinjacima, a ti dokonaš.

Uzme knjigu sa astala: „Ujkin dom“, Miroslava Lukića. Prelistava. Šta će ti ovo? Kažem, ponesi pa pročitaj kada budeš dokon. Odmahne rukom. Ko je od knjige vajdio? Oni što se danas palcem potpisuju su bogataši. Zar ne vidiš ko sve radi u hladnjačama? Svi završili neke fakultete, svi sa diplomama. Nego, ako znaš kad knjige čitaš, reci zašto nema kod nas doktora za šljive, jabuke, a ima kojekakvih stručnjaka? Voćnjaci nam se suše. Za neku godinu neće rađati, a ono u prodavnicama kao da je od plastike. Mani knjige, nego radi nešto korisno.

Piše pesnik Šeloga (objavljuje pod pseudonimom da mu se, kako kaže, matorom ne bi smejali): „Vodeći srpski političari i ’intelektualci’ vaspitavali su stanovnike Srbije da čitaju (i slušaju) ono što je aktuelno, a ne da misle svojom glavom i čitaju što vredi. I ko je hteo da čita, omrzli su mu ’lektiru’. Zato sada u Srbiji nemamo građanstvo, već malograđane.”

U esejuDruštvo zabaveVargas Ljosa je zapisao da ga vređa što kuvari, kreatori,fudbaleri danas imaju uticaj i značaj kakav je nekada pripadao naučnicima, filozofima, kompozitorima. Svedoci smo degradacije kulture, koja je u modernom svetu zamenjena „zabavom za mase“. Kod nas Srba to je odavno svedeno na filozofiju „Uzmi sve što ti život pruža“. „Banalnost je zamenila pravi talenat. Ta želja da se zabavi publika vidi se u književnosti po dominaciji „lake literature“. To što takva knjiga traje koliko papirna maramica, nije važno. Pa zar na ovom svetu nije sve prolazno...

Poručuje Sveta knjiga: „Ne pominje se što je prije bilo; ni ono što će poslije biti neće se pominjati u onijeh koji će poslije nastati.“

Književnik, živi u Nišu i Trešnjevici

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан
"Зато сада у Србији немамо грађанство, већ малограђане.” Добра Вам је ова земљаче. Увек је било малограђана, мој таст је на наткасни поред кревета држао Филозофију паланке Константиновића. Ариљац по рођењу (Бјелица и син) светски човек, често га је цитирао. Мислим да је већа пошаст од не читања и срозавања издаваштва код нас јер су се рото романи преко Вулкана и неких других издавача преселили на полице са другим великанима... у које убрајам и нашег Добрила Ненадића кога су тек ове године уврстили у школску лектиру... Најгора пошаст је ово с чиме на с бомбардују са малих екрана и са телевиѕија са националном фреквенцијом - бахатост, примитивиѕам, некултура у свим порама нашег друштва. Имаћемо о чему да диванимо на лето поред Рзава,земљаче.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.