Ponedeljak, 28.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Živimo u tunelu tranzicije

Предраг Ејдус (Фото Ж. Јовановић)

Predstava „Rodoljupci”, po tekstu Jovana Sterije Popovića, u režiji i scenografiji Andraša Urbana, biće premijerno izvedena u petak 30. oktobra u 19.30 časova na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Predrag Ejdus tumači lik Gavrilovića, a Sterijine junake igraće i Slobodan Beštić, Anastasija Mandić, Suzana Lukić, Pavle Jerinić, Nela Mihailović, Hadži Nenad Maričić, Nikola Vujović, Branko Jerinić, Bojan Krivokapić.

Zbivanja u komediji „Rodoljupci” dešavala su se 1848, u godini „proleća naroda”.  Istorijske okolnosti direktno su uslovile radnju dela. Šta je uslovilo rad na ovoj predstavi danas?

Komad „Rodoljupci” jedan je od najboljih, ako ne i najbolji Sterijin komad. On je svevremen, bar kada se tiče našeg pozorišta, naroda, mentaliteta, istorijskih zbivanja kroz koji su prošli i srpski narod i država. Sterija je naslutio u šta je dotakao: u živu ranu. U nešto što je jako prisutno na ovim prostorima kao tema u raznim neuralgičnim trenucima – ratova, revolucija, promena sistema. U  problem lažnog rodoljublja i tog bogaćenja, te prvobitne akumulacije, manipulacije nacionalnim osećanjima. Na površinu isplivavaju najveće hulje. Doživeli smo nekoliko raspada, pa i ovaj poslednji rat, gde su sve te teme i te kako bile rabljene, zloupotrebljavane. Došlo je do ogromnog narastanja šovinizma, ekstremizama. U svim tim situacijama pojavljivale su se čitave grupe lažnih rodoljuba, prvoboraca, jedinica, bilo zvaničnih ili nezvaničnih. Izrasli su heroji za koje se ispostavilo da su najobičniji kriminalci. Sterija je „Rodoljupce” napisao kao komediju, a reč je o prosvetiteljskom komadu. On je jednostavno hteo da osvesti tu manu u srpskom narodu, s tim što mislim da to nije samo mana, osobina srpskog naroda. Tog lažnog rodoljublja je bilo i u drugim nacijama, ne samo na Balkanu nego i šire kroz istoriju.

Satiričnu sliku vojvođanske malograđanštine iz velike  bune Sterija je upakovano u „gorku pilulu”.  Kakvo ćemo to novo čitanje „Rodoljubaca” gledati, budući da smo obavešteni da je ne radite kao komediju? Na šta nam danas ukazuje, čime nas opominje Sterija, taj „mali, sitni i bolni čovek sa velikim zdravim i silnim duhom”?

Zahvaljujući reditelju Andrašu Urbanu napravili smo otklon od osnovnog žanra. Na osnovu ranijih Urbanovih predstava nismo ni očekivali da je on došao da napravi neki rimejk ranijih viđenja „Rodoljubaca”, koji su u svim većim ili manjim pozorištima rađeni, više ili manje uspešno. Znali smo da Urban neće to raditi, ali nismo imali unapred ideju do koje mere će ići u destrukciju žanra, a da pri tome ostane veran Steriji. Ostali su osnovi likovi, zapleti, ali ugao gledanja i rediteljskog i glumačkog, pa ako hoćete i psihološkog i političkog, drugačiji je. Čini mi se da pravimo provokativnu predstavu koja mora sa jedne strane da uzbudi, da zamisli i, naravno, ono što je i Sterija imao nameru, na neki način prosveti. Predstava ima želju da opomene, da nas pomeri, vrati na elemente tog mentaliteta koji se povremeno javljaju u istorijskim periodima u srpskom društvu.

„Bedni narode, na koga ti spade da za tvoju sreću brinu… No sudbina je naša od Kosova, da prošlost oplakujemo… Idem u beli svet da ne gledam nesreću naroda…”  Koliko vam je muke zadao Gavrilović, intrigantni Sterijin junak, budući da se kroz likove bavite i sami sobom?

Gavrilović je, reklo bi se, Sterijin alter-ego. Kroz njegova usta vidimo šta je Sterija želeo i hteo, ali u pozorišnom smislu sa negativnim likovima koji ga okružuju on je možda najmanje interesantan sa glumačkog stanovišta, posebno kada je komedija u pitanju. Gavrilović je jednolinijski od početka do kraja, tera istu priču. Naravno, neću vam otkriti kako se u ovoj predstavi to razrešava. Mislim da imamo vrlo interesantno rešenje, ali mi je u ovom trenutku daleko značajnije, a mislim i mojim kolegama, da igram u skupnoj igri. Mi kao glumci stojimo ne samo iza likova koje igramo, nego i iza teme i načina kako reditelj Urban tretira taj problem.

Sterija je insistirao da se delo „Rodoljupci” igra 50 godina po objavljivanju, jer se plašio da bi neki pomenuti ljudi skriveni iza simboličnih pseudonima bili prepoznati. Kakve su političke okolnosti danas, uoči ovog čitanja „Rodoljubaca”?

Ne bavimo dnevnom politikom niti dnevnim stanjem duha u predstavi, ali lako je zaključiti da inspiraciju uopšte nismo morali da tražimo u nekoj dalekoj prošlosti. Ovaj prostor i ovo vreme nameće pomisao da je važno da se ovaj komad igra, i to, čini mi se, baš na ovaj način. On, po meni, mora da opomene, da mnogo radikalnije, drastičnije prikaže nas onakve kakvi smo u najgorem smislu, zato što jedino tako može da dopre do svesti ljudi, da razmisle o sopstvenom odnosu prema toj temi. Ljudi su sluđeni. Sada imate najnoviji slučaj gde je na ogromno zaprepašćenje Vladimir Kostić, predsednik SANU, izgovorio ono što je izgovorio o  Kosovu. To je izazvalo ogromnu reakciju, pri tome, siguran sam, ima ogroman broj ljudi koji slično misli. Trenutak je takav da ljudi više nisu sigurni za šta treba da se uhvate. Čekaju neke vođe, pamflete, pozive. Jedna permanentna sluđenost. Ljudi više ne razmišljaju sopstvenim glavama, imaju potrebe da se kriju iza nekakvih vođa, iza nekakve ideje, a onda vidite da ni same vođe nisu baš sasvim sigurne u kom pravcu treba ići. Živimo u tranzicionom tunelu gde se sudaramo sa sopstvenom prošlošću, sa sopstvenim mitovima. Malo, malo pa se izvuku mitovi, bilo pravi, bilo lažni, pa se istorija menja. I onda se od rodoljublja i ogromnog nacionalizma uleti u voajerizam i razne rijaliti programe.

----------------------------------

Izbeglička tragedija miliona

Svedoci smo novog talasa izbeglica. Kako gledate na novu izbegličku krizu?

Imali smo i mi tu izbegličku krizu. Pogledajte šta se događalo sa tim ogromnim korpusom Srba koji su pobegli iz Hrvatske i kako su, na neki način, dočekani ovde. Ponekad mi se čini da je ova najezda izbeglica iz Afrike i sa Bliskog istoka bolje dočekana nego naši sunarodnici koji su morali da beže, opet zbog jedne izdaje. Mnoge okolnosti te „Oluje” ni dan-danas nisu razjašnjene. Finale se zna, ali zašto je do toga došlo, da li je moglo da bude drugačije? To su strašne greške naših lidera i vođa koje su zaluđivale taj narod. Ono što dnevno pratimo, vidimo tu strašnu milionsku tragediju koja dolazi. Velika seoba naroda za sada prolazi kroz našu državu. Ipak su oni samo na proputovanju, veliko pitanje je šta će biti ako izvestan broj neće moći da ode. Kako će se oni ponašati, kako će se država ponašati? Da li ćemo moći da izdržimo taj pritisak koji su već osetile druge evropske, mnogo bogatije, organizovanije države. U takvim situacija može svašta da se očekuje, ali za sada je sve to pod kontrolom. U svakom slučaju, u pitanju je ogromna tragedija sa kojom se suočavaju Evropa i svet. Nadam se da kako bude rešavana u svetu i Evropi, da ćemo se i mi tu snaći, a ne da se predstavimo kao nacija koja ne prihvata nesrećnike što beže iz ratova.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.