U Srbiji 711.000 dijabetičara

Dijabetes je šesti najčešći uzrok smrti u Srbiji, posle moždanog udara, bolesti srca i krvnih sudova, raka pluća i karcinoma debelog creva. U našoj zemlji više od 711.000 ljudi boluje od šećerne bolesti, a istraživanja rađena u svetu kažu da na svakog kome je dijagnostikovan dijabetes, dolazi po jedna osoba koja ne zna da ima ovu bolest.

Dijabetesu je zato i bila posvećena prva u nizu konferencija „Problemi javnog zdravlja u Srbiji”, pokrenutih na inicijativu predsednika SANU, akademika Vladimira Kostića. Ovaj naučni skup nedavno je organizovao Odbor za biomedicinska istraživanja SANU, a vrhunski stručnjaci iz ove oblasti doneli su usaglašene preporuke o lečenju šećerne bolesti, savetovalištima za dijabetičare u domovima zdravlja i programima prevencije. Na ovom skupu učestvovali su ugledni eksperti iz inostranstva: prof. Eberhard Štandl iz Minhena i prof. Antonio Čerielo iz Barselone, koji su predstavili najnovija saznanja o uzrocima nastanka šećerne bolesti i njenim komplikacijama.

Preporuke, koje su donete u vidu konsenzusa, za „Politiku” predstavlja akademik prof. dr Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije. 

– Zbog komplikacija povezanih sa dijabetesom u Srbiji umire 10.570 osoba godišnje, a troškovi lečenja samo jednog dijabetičara  tokom samo jedne godine iznose 680 dolara. Dijabetes je tihi ubica, a broj obolelih je u dramatičnom porastu u celom svetu. Ova bolest snažno pogađa ugrožene osobe, naročito u zemljama u razvoju i predstavlja opterećenje za ekonomiju. Dijabetes se može kontrolisati i u mnogim slučajevima sprečiti. Glavna poruka kampanje u borbi protiv dijabetesa zato glasi „Ne činiti ništa nije rešenje” – napominje dr Lalić.

Upravo zato su naši najugledniji lekari u ovoj oblasti sastavili preporuke  u devet tačaka. Kako se već na početku naglašava, mehanizmi koji dovode do šećerne bolesti još nisu dovoljno proučeni. Dužnost lekara je da ukazuju da eliminisanje gojaznosti u mnogim slučajevima sprečava pojavu dijabetesa, a ako je do bolesti već došlo, smanjenje kilograma može da uspori komplikacije. 

U lečenju hipertenzije kod dijabetičara ranije se težilo pravilu „što niži krvni pritisak, to bolje”. Kasnije studije nisu mogle da potvrde koristi od sniženja pritiska ispod 130 sa 90, ali je veoma važno da se kod dijabetičara vrednosti krvnog pritiska drže pod kontrolom, kako ne bi došlo do komplikacija na krvnim sudovima, bubrezima i očima.

U lečenju povišenih masnoća kod dijabetičara, pristup „što niže to bolje” i dalje važi, naročito kada se radi o sniženju LDL holesterola (koga mnogi pogrešno zovu „loš holesterol”). 

Nastanak tipa 2 šećerne bolesti (takozvani starački dijabetes) može se sprečiti ili odložiti primenom odgovarajuće ishrane i povećanjem fizičke aktivnosti. Ovo je vrlo važna preporuka, s obzirom na to da najmanje 11 procenata naših građana ima visok ili vrlo visok rizik za nastanak dijabetesa, a ne postoje medikamenti čiji efekat bi bio jednak pravilnoj ishrani i umerenim vežbama. Taj rizik se može prepoloviti, tvrde stručnjaci, ako se u prevenciji angažuju stručnjaci i institucija i izvan zdravstvenog sistema.

Glavni nedostaci našeg zdravstvenog sistema su  neravnomerni razvoj i česte oscilacije u kvalitetu lečenja šećerne bolesti, navodi se u osmoj tački konsenzusa, dok je čitava deveta posvećena nabrajanju prioritetnih programa i aktivnosti u borbi protiv šećerne bolesti u Srbiji.

Sledeća konferencija o reproduktivnom i mentalnom zdravlju

Srpska akademija nauke i umetnosti pokrenula je ciklus konferencija o problemima javnog zdravlja u Srbiji, koje će se održavati na svakih šest meseci.

Posle skupa posvećenog dijabetesu, biće održana konferencija o reproduktivnom i generativnom zdravlju, najavljuje akademik Vladimir S. Kostić, predsednik  SANU.

– Za oktobar naredne godine planirano je da SANU bude domaćin i organizator konferencije posvećene mentalnom zdravlju našeg stanovništva. Posle svake konferencije ostaće pisani trag u vidu monografije i preporuka, konsenzusa zaključaka, koji će biti korisni svakom lekaru, ali i ljudima koji čine izvršnu vlast i vode zdravstvenu politiku –  navodi akademik Kostić.

Prioritetni programi i aktivnosti

* Izrada Nacionalnog programa prevencije i kontrole šećerne bolesti

* Obnova rada savetovališta za dijabetes

* Unapređenje organizacije dijabetološke zaštite

* Primena i unapređenje Nacionalnog programa ranog otkrivanja i prevencije tipa 2 šećerne bolesti

* Intenzivnija edukacije lekara i pacijenata

* Kompletiranje informacionog sistema i posebno registra obolelih i rizičnih grupa u oblasti šećerne bolesti

* Unapređenje i osavremenjivanje rada udruženja lekara, pacijenata i svih zainteresovanih za zdravstvenu zaštitu od šećerne bolesti

Dijabetes je uzrok broj 1

slepila kod odraslih

završne bubrežne slabosti

amputacija

propadanja nerava kod odraslih

infarkta ili angine pektoris kod  dve trećine pacijenata

Fakti:

10.570 osoba u Srbiji godišnje umre zbog komplikacija prouzrokovanih dijabetesom

680 dolara godišnje košta lečenje jednog pacijenta

11% stanovništva naše zemlje zbog nepravilne ishrane i manjka fizičkih aktivnosti ima visok ili vrlo visok rizik za obolevanje od dijabetesa