Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Na dinaru zarađuju, a štede u evrima

Ненад Гујаничић (Фото З. Кршљанин)

 Predstojeća nedelja štednja teško da išta može da promeni u odnosu devizne i dinarske štednje u Srbiji. Kada se prvih dana novembra bude podvukla crta ispod sadašnje štednje i novih depozita nesumnjivo će devizna štednja i dalje biti dominantna. Poslednji podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je na deviznu štednju položeno 8,6 milijardi evra, a na dinarsku 42 milijarde dinara ili oko četiri odsto ukupnih uloga.

Kamate na dinarsku štednju su i do pet puta veće nego na evre. Analize pokazuju da je čuvanje para u domaćoj valuti sve isplativije. Dinar miruje, inflacija je niska, a kamata je pokriva i dodatno obezbeđuje zaradu. Istini za volju, postoji i druga strana medalje, a to je da padaju kamate i na ovu štednju. Za najčešći period oročenja, a to je do godinu dana, bankari nude kamatu od jedva četiri odsto. Za štednju u evrima kamata je za isti period tek jedan odsto, ali zaradu krnji porez od 15 odsto koga za štednju u dinarima nema pa je i to razlog što ona postaje isplativija.

U bankama kažu da je stabilnost domaće valute u poslednjih godinu dana uticala na rast štednje u dinarima, a kamate koje banke nude na tu štednju su i nekoliko puta veće od kamatnih stopa u evrima. U periodu od 2013. do 2015. godine, dinarska štednja postala je znatno isplativija. Međutim, dugogodišnje nepoverenje u stabilnost dinara razlog je što je ukupno učešće oročene dinarske štednje i dalje relativno nisko. Više kamate i neoporezivost dinarskih uloga ne ulivaju dovoljno poverenja klijentima koji se veoma retko odlučuju na oročenja u dinarima duža od tri meseca. Poverenje građana u dinarsku štednju se vraća, primećuje se značajan pomak, ali to nije nešto što može da se promeni preko noći. Biće potrebne godine.

Nenad Gujaničić iz Vajz brokera kaže da su najpre stagnacija, a potom i pad kreditne aktivnosti domaćih banaka, zajedno sa ekspanzivnom monetarnom politikom ključnih svetskih centralnih banaka, doveli do drastičnog pada kamatnih stopa na štednju na domaćem tržištu. U vreme velike kreditne ekspanzije (2006–2008. godina) realne kamate na godišnje depozite u evrima dostizale su od osam, devet procenata, što je bio jedan od unosnijih investicionih poslova.

– Pad kamata došao je s prvim obrisima krize, a trenutno je na jednogodišnji depozit gotovo nemoguće ostvariti realnu zaradu veću od 1,5 odsto. Dinarska štednja nosi nominalnu kamatnu stopu od pet, šest odsto u proseku, ali valja ukalkulisati rizik kursa nacionalne valute čija je negativna strana uveliko ugrađena u ovaj bruto prinos. Uprkos opštem padu kamata, štednja građana i dalje raste i iznosi oko devet milijardi evra. Velike smetnje za alternativno angažovanje ovih sredstava predstavljaju nizak nivo edukovanosti građana i mali broj investicionih alternativa – kaže Gujaničić.

Iz NBS podsećaju da je štednja u bankama, ipak, najsigurniji vid čuvanja novca i da su štedni ulozi građana zaštićeni do 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

U centralnoj banci ne očekuju da će doći do povlačenje depozita iz banaka, jer i pored simboličnih kamata poverenje u bankarski sistem Srbije iz godine u godinu raste. „Poslednjih godina sve više štediša opredeljuje se za štednju u domaćoj valuti. Dinarska štednja beleži konstantan rast, a tome je doprinela atraktivna kamatna stopa, niska inflacija i stabilan kurs nacionalne valute, kao i činjenica da se na dinarsku štednju ne plaća porez na dobit”, kažu u NBS, a prenosi Tanjug.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.