Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Referendum o Kosovu, samo posle promene ustava

S vremena na vreme, poneko iz „patriotskog dela opozicije“ i iz dela vlasti oglasi se temom nacionalnog referenduma o Kosmetu (kao i o Ustavu, NATO, EU). Bilo s nadom da s njim potvrdi Srbiju u ustavnim granicama, bilo da iz ruke baci vruć krompir. Najzad.

Naizgled, referendum je moćno demokratsko sredstvo. On je ostrvo neposredne demokratije u državama na kojem će sam narod o nečemu da odluči. Referendum ima uglavnom pošteno teorijsko polazište, ali odluke opet nema bez činjenja vlasti. Vlast raspisuje referendum, određuje referendumsko pitanje (često sugestivno, nekad i protivrečno), promoviše referendum, navija za „da” ili „ne” odgovor – već prema okolnostima, po potrebi produžava izjašnjavanje i, na kraju, prebrojava glasove.

Referendumom su se koristile mnoge vlasti. Čuveni su oni na kojima je predsednik De Gol tražio podršku od Francuza. Britanci bi se po nacionalnom referendumu mogli svrstati u „škrte“ nacije, sa svega dva. Nemcima je Osnovnim zakonom onemogućen nacionalni referendum (da ne nagađam zašto), dok je kod nas u vreme „kriznih devedesetih“ bilo mnogih referenduma. Sve „bratske nam republike“ raspisale su referendume o nezavisnosti sa „uvijenim“ referendumskim pitanjima (usmerenim na ponos probuđenih nacija). U Srbiji je, za vlade predsednika Miloševića, takođe bilo nekoliko „pozivanja na narod“ (o šefu države, Ustavu, državnim simbolima, Kosmetu).

Mogućnost neposrednog izjašnjavanja građana o važnim političkim i pravnim pitanjima nasleđena je i Ustavom od 2006. Njime se uređuje nacionalni i ustavotvorni referendum, a postoje i pokrajinski i lokalni referendumi. Narodna skupština može raspisati nacionalni referendum o različitim pitanjima, osim u izuzecima pobrojanim Ustavom (ljudska prava, porezi, međunarodne obaveze i dr). Taj referendum je neizostavan korak promene Ustava i mora se raspisati kada se donosi novi ustav ili se menjaju pojedine norme Ustava (većina normi mora na referendum).

Predsednik republike je, izazvan skorašnjim nagoveštajima pritisaka i ucena da se i formalno „republika Kosovo“ prizna nezavisnom, prizvao referendum u pomoć. Pošteno zvuči apel da se građani Srbije izjasne o tome jesu li za to da ostanemo na „evropskom putu integracija“ po ceni da Kosmet zauvek ode, našim potpisom na „pravno obavezujući sporazum (...)“ ili na neku drugu hartiju. Možda referendum o Kosmetu i jeste najmanje nepošten, ali mu je pravna prepreka niko drugi do Ustav.

Od „muke” kakva je državno priznanje otcepljene pokrajine, ne možemo se izlečiti nacionalnim referendumom. Na pitanje o statusu Kosmeta već smo odgovorili Ustavom i ustavotvornim referendumom pre jedne decenije – sastavni je deo teritorije Srbije. Jedina pravna mogućnost ostaje novi ustavotvorni referendum. Pre njega bi Narodna skupština morala da usvoji (dvotrećinskom većinom) izmene Ustava ili da usvoji neki novi ustav. A još pre Skupštine, neko bi od četiri ovlašćena predlagača morao da pokrene postupak promene Ustava. Jasno je da proces „ustavne amputacije“ Kosmeta nije uopšte kratak, jednostavan niti po ishodu izvestan.

Kada raspiše referendum vlast oblači bele rukavice – prevaljuje odgovornost na građane a sebi ostavlja spomenute alate upravljanja referendumom. Pritisnut i zbunjen napadnim referendumskim navijanjem, običan čovek često od buke kampanje i ne čuje sopstveni glas. Pa tako inercijom i glasa. Uz to, šta da radi građanin koji nije dovoljno kompetentan (ne zanima se politikom), čija je onda „njegova odluka“?

Referendum ostaje složen institut po mnogim pitanjima, ne sporeći da je, kakav-takav, ipak najdemokratskiji način odlučivanja. Uz prethodni uslov da je pravno dozvoljen. Nacionalni referendum s pitanjem „nezavisnost Kosova“ (sa evropskim integracijama ili bez njih), pak, sasvim je jednostavan. Ustav kaže da je nemoguć.

Vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.