Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Na pravoj strani istorije

Jedan švedski diplomata, koji sada u Briselu radi neki važan posao, rekao mi je ove nedelje - pročitavši u „Politici” moj stav da treba da razgovaramo s Rusima i da Putin igra mudru igru slabim kartama - da „stvarno moram da stanem na pravu stranu istorije”. Mislio je, naravno, da ja grešim, a da je on u pravu.

Dve stvari su mi pale na pamet. Prvo, da mi lekcije o zauzimanju strane drži jedan Šveđanin, i drugo, da sve više ljudi koristi ovu rečenicu.

Hajde prvo da se pozabavim švedskom stranom priče, odnosno neutralnošću. Švedska politika neutralnosti u oružanim sukobima na snazi je od početka 19. veka. Proistekla je uglavnom iz činjenice da je, učestvujući u Napoleonovim ratovima, Švedska izgubila više od trećine teritorije, uključujući traumatični gubitak Finske koja je pripala Rusiji. Ulazak u EU je malo promenio stvari – u poslednje vreme Švedska je tesno povezana s NATO-om i možda čak razmišlja da se učlani, mada sumnjam da će do toga doći. Činjenica je da Švedska i Šveđani (koje volim i cenim) više od 200 godina izbegavaju da zauzmu stav u nečemu, ne računajući društvene probleme i kratak izlet u Vijetnamu, tako da lekcija od jednog Šveđanina na ovu temu nije zaista ozbiljna.

Neutralna Švajcarska je, s druge strane, drugačije odigrala igru. U prvim danima Drugog svetskog rata u nekim vojnim i poslovnim krugovima bilo je snažnih simpatija prema nacistima, ali je 25. jula 1940. švajcarski general Gizan održao istorijski govor svim oficirima na Ritliju, mestu gde je nastala švajcarska konfederacija. Gizan je postao simbol otpora nacizmu. Jasno je stavio do znanja da će se Švajcarska odupreti nacističkoj invaziji. Ako im ponestane metaka, uzeće bajonete. Rekao je da će se Švajcarska braniti od svakog napadača i da se nikada neće predati. Drugačija vrsta neutralnosti.

Šta onda znači biti „na pravoj strani istorije”? Kada mi neko kaže da „treba da budemo na pravoj strani istorije”, trebalo bi da pitam o čijoj istoriji govori. Ima više istorija. Tvrditi da je jedna istorija prava, a druga nije zvuči marksistički, zar ne? Moj sagovornik zapravo kaže: „Postoji samo jedna istorija i ja sam njen vlasnik.” Kad neko to izgovori već je utvrdio pravu stranu istorije i s tim argumentom traži od mene da izaberem ispravnu ili pogrešnu stranu. Kraj diskusije.

Prošle sedmice predsednik Kine je bio u državnoj poseti Britaniji. Štampa je bila puna priča o tome kako je Dejvid Kameron na pogrešnoj strani istorije. Urednik desno orijentisanog „Spektejtora” optužio je Kamerona za „najduže klanjanje u istoriji diplomatije”. Jedan socijalistički poslanik uporedio je Britaniju s „poniznim, ulizičkim španijelom koji liže ruku koja ga tuče”. To su uzvikivali Maovi crveni gardisti za vreme „kulturne revolucije” i sve me je to podsetilo na slične gluposti koje su objavljene kada su Henri Kisindžer i Ričard Nikson išli u istorijske posete Kini 1971. i 1972.

„Sudeći po onome što smo spremni da uradimo za Kinu kao zahvalnost za to što je voljna da s nama igra pingpong”, pisao je konzervativni novinar Vilijam F. Bakli, „neko bi pretpostavio da bismo otkazali sletanje u Normandiju da nas je Hitler prethodno pozvao na partiju badmintona”, Ukratko, Nikson je bio na pogrešnoj strani istorije.

U stvari, otvaranje prema Kini bio je najvažniji pojedinačni strateški šahovski potez u karijeri Henrija Kisindžera. On i Nikson su dobili partiju umirujući Kinu a pritiskajući Rusiju. Nikson je takođe ostvario politički cilj kod kuće da se prikaže kao mirotvorac i pobedio je na izborima 1972.

Ne tvrdim da će ova poseta kineskog predsednika Velikoj Britaniji biti posmatrana u istom istorijskom svetlu kao Niksonova avantura, o kojoj je i opera napisana, ali sigurno će se pokazati da nisu u pravu oni koji sada kritikuju Kamerona da je na pogrešnoj strani istorije.

Teško je iznositi predviđanja, naročito o budućnosti, rekao je danski fizičar Nils Bor. Možda postoji neki pravac u istoriji. Ako postoji, nipošto nije prava linija. Ide cikcak i pravi totalne zaokrete sve vreme. U međuvremenu, nije me briga da li sam na pravoj strani istorije. Samo želim da donosim odluke na osnovu sopstvene procene i iskustva i mišljenja ljudi u čiju mudrost verujem.

Bivši pomoćnik generalnog sekretara UN

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.