Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

(Kvazi)pravne posledice eventualnog članstva Kosova u Unesku

Eventualnim učlanjenjemu Unesko, „Kosovo” bi steklo pravo pristupa Konvenciji o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine, koju je Generalna konferencija ove organizacije usvojila na 17. zasedanju, održanom u Parizu 1972. godine. Pariskom konvencijom propisano je, između ostalog, da je „briga o kulturnoj i prirodnoj baštini koja se nalazi na teritoriji države članice (potpisnice) konvencije njeno pravo i dužnost” (čl. 4). Nadalje, ovom konvencijom je predviđeno da „nacionalna kulturna baština, poštujući u potpunosti suverenitet države na čijoj teritoriji se nalazi i ne kršeći vlasnička prava, predstavlja istovremeno univerzalnu baštinu, na čijoj zaštiti treba da sarađuje čitava međunarodna zajednica” (čl. 6 st. 1).

Onog časa kada bi „Kosovo” postalo član Uneska steklo bi pravo da potpiše Parisku konvenciju, u skladu s njenim čl. 31; timebi, ne samo de fakto, već i de jure, steklo suvereno pravo da kulturnu baštinu na toj teritoriji naziva onako kako suvereno odluči, pa dakle i „kosovskom nacionalnom baštinom”, kao i suvereno pravo da se o njoj stara. Svaka druga vlast, pa i vlast Srbije, bila bi u tom slučaju dužna da, u domenu na koji se odnosi Pariska konvencija, poštuje „suverenitet Kosova”. Drugim rečima, ni jedna institucija Republike Srbije, pa ni Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, ne bi mogla da preduzme nijednu zaštitnu radnju na bilo kom spomeniku kulture na teritoriji Kosova i Metohije bez izričite saglasnosti samoproglašenih vlasti „Kosova”. Isključivo pravo na zaštitu svih spomenika kulture na teritoriji Kosova i Metohije, dakle i srpske kulturne baštine, imali bi „organi i institucije” separatističkih de fakto vlasti „Kosova”. I ne samo u pogledu zaštite, već i čitave kulturne politike u odnosu na srpsku kulturnu baštinu na toj teritoriji, postalo bi suvereno pravo „Kosova”. To pravo, u slučaju dobijanja statusa člana Uneska, odnosno u slučaju potpisivanja Pariske konvencije, bilo bi međunarodnopravno „zapečaćeno” autoritetom Uneska, bez obzira na to što je na snazi Rezolucija Saveta bezbednosti 1.244, koja garantuje teritorijalni integritet i suverenitet SR Jugoslavije (odnosno Srbije, kao države sukcesora), i bez obzira na to što „Kosovo” nije član OUN.

Istina, od 17. februara 2008. separatističke de fakto vlasti na Kosovu i Metohiji su se u svim oblastima, pa i u oblasti kulturne politike, ponašale kao de faktodržava.Stvar je u tome da bi, u slučaju učlanjenja u Unesku, „Kosovo” i de jure, u oblasti zaštite prirodne i kulturne baštine na toj teritoriji, dobilo sva prava i obaveze kaoi svaka međunarodno priznata suverena država.

Uporedo sa višegodišnjom agresivnom kampanjom separatističkih de fakto vlastina Kosovu i Metohiji i njenih sponzora, usmerenom ka učlanjenju u Unesku, odvija se kvazipravno i kvaziinstitucionalno nasilje nad srpskom pravoslavnom kulturnom baštinom. Posebno je u tom pogledu aktuelno postupanje „Vrhovnog suda Kosova” povodom dela svojine na zemljištu manastira Visoki Dečani, kao i donošenje „Nacrta kosovskog zakona o kulturnom nasleđu”. U čl. 5.5. ovog „nacrta” predviđeno je da: „imovina arheološkog nasleđa, koja se nalazi unutar prostora Kosova, pripada državi Kosova”. Ako se ima u vidu da se prema ovom opskurnom tekstu, „arheološkim nasleđem” smatraju: „spomenici, naselja, strukture izgrađene čovekovom rukom od istorijske, umetničke, kulturne, arheološke i arhitektonske vrednosti, kao i objekti ovakve prirode koje su ruševine, starosti više od 100 godina” (čl. 5.2.), jasno je šta su u pogledu prava svojine na gotovo svom nepokretnom srpskim kulturnom baštinom, predvidele de fakto vlasti na Kosovu i Metohiji.

Kao da ni to nije bilo dovoljno, pa se u pomenutom tekstu predviđa da „nepokretna kulturna baština može biti predmet eksproprijacije, kada vlasnik, posednik ili korisnik nije preduzeo dovoljno akcija za zaštitu i očuvanjevrednosti kulturnog nasleđa”, kao i „kada se oceni da je to u nacionalnom interesu” (čl. 36. 2.). Dakle, SPC, kao zakoniti vlasnik svih pravoslavnih hramova na Kosovu i Metohiji, mogla bi da bude izvlaštena iz npr. Pećke patrijaršije ili Visokih Dečana ili iz manastira Gračanice tako što bi postala „podstanar”,i sve to „legalno”sa stanovišta unutrašnjeg „pravnog poretka Kosova”! Dodatno zabrinjava to što bi u slučaju članstva „Kosova” u Unesku ovakav scenario dobio i neku vrstu međunarodnopravne legitimacije! Iako je pomenutitekst, zbog protivljenja predstavnika SPC i međunarodnih faktora na Kosovu i Metohiji, „povučen iz procedure”, on se još uvek nalazi na zvaničnom sajtu „skupštine Kosova” u obliku „nacrta zakona”. Kako stvari stoje, ako bi „Kosovo” bilo učlanjeno u Unesko, u odsustvu odlučne akcije vlasti Srbije radi odbrane (ne samo) prava na nacionalnu kulturnu baštinu na teritoriji Kosova i Metohije, samoproklamovanim vlastima „Kosova” ne bi stajalo ništa na putu da pomenuti „nacrt” postane i „važeći zakon”.

Saradnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.