Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Članstvo u NATO-u je garant stabilnosti

Crvene linije na kojima se navodno branila Srbija poslednje dve decenije najčešće su bile linije na kojima se branila samo bezidejnost onih koji su našu zemlju vodili u sigurne poraze. Prvi su ih napuštali oni koji su ih i nacrtali, da bi povlačili nove, jednako besmislene, čuvajući svoj značaj kroz konstantnu nestabilnost, mržnju i sukobe, nesposobni da zamisle svet definisan saradnjom, integracijama i razumevanjem. Razna „nikad” i „zauvek” nestala su u prašini, izgorela u ratovima u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu, ostavivši nas da se borimo s posledicama uništavanja i da pokušamo da izgradimo nove i drugačije odnose u zemljama koje želimo da ostavimo svojoj deci.

Poraze smo prihvatali, nevoljno i prekasno smo se suočavali s posledicama, fikcija u kojoj je naše društvo preživelo devedesete ostala je da živi na političkoj margini. Iako smo verbalno prihvatili budućnost u EU, i dalje lako padamo na ispitima koje bi morali da prolazimo mnogo brže i efikasnije. Danas većina ne veruje da bi Srbija bolju budućnost mogla da izgradi kroz ratove i sukobe sa svetom, ali je protivljenje ulasku u NATO postalo poslednje utvrđenje u kojem se brani sistem vrednosti koji je uništio našu zemlju. To protivljenje predugo hrane političari sa skrivenim interesima i mediji u službi obaveštajnog podzemlja. Tekst na naslovnoj strani „Politike” od 2. novembra („Da li ulazak u NATO obara kamatne stope”), u kome se elaborira teza da su kamatne stope niže u zemljama NATO nego u onim koje to nisu, idealan je izraz tog trenda.

Činjenica da zemlje koje su u NATO-u imaju kamatne stope niže od onih koje su van njega ne ostavlja mesta za diskusiju, pa je „Politika” našla analitičare koji će otkriti rupu na saksiji i reći da članstvo u nekom vojnom savezu nije jedini kriterijum koji određuje visinu kamatnih stopa, ilustrujući svoje zaključke primerima Turske i Grčke. Verujem da je jasno šta članstvo u NATO-u znači i kako utiče na kamatne stope, ali mogu da ponovim da je novac „plašljiv”: banke ne žele da prosipaju novac u nestabilnim zemljama. Članstvo u ovom savezu samo je garant stabilnosti i daje vam vreme da izgradite uređenu zemlju, različitu od današnje Srbije. U takvoj zemlji, integrisanoj u region i EU, sa uspostavljenim ekonomskim vezama, sa većim i kompatibilnim tržištem, imate i veće šanse da napravite posao koje bi banke podržale povoljnim kreditima.

„Politika” je kao kontraprimer izabrala baš Grčku, koja se u današnje stanje dovela ignorišući stvarnost, glasajući za levu demagogiju Sirize, koja je baš u „Politici” bila popularnija nego u Grčkoj. I Turska i Grčka su, svaka iz svojih razloga, vodile politiku koja ih je dovela u stanje nestabilnosti i imala loš uticaj na njihovu ekonomiju. Ipak, ove zemlje su daleko od haosa kakav im je bio svojstven pre članstva u NATO-u. Zanimljivo da u tekstu niko nije naveo primer Rumunije, Slovačke, Češke ili Mađarske, gde ne morate biti Džefri Saks da biste površnim pogledom kroz prozor kola ustanovili razliku u stanju u ovim zemljama u odnosu na vreme kad su gravitirale oko Rusije. Ne samo po zgradama, automobilima, industriji nego i po slobodi u kojoj ljudi u tim zemljama danas žive. Zanimljivo da niko nije pomenuo razliku između bivših jugoslovenskih republika, Slovenije i Hrvatske, sa jedne strane, i ostalih, sa druge.

Insistiranje na vojnoj neutralnosti samo je izgovor za tavorenje Srbije u ruskoj zoni interesa i plodno tle za razvijanje novih/starih sukoba. Ona ujedno govori o odsustvu ideje šta bi Srbija mogla da bude umesto ovog što jeste. Danas više nemamo potencijal da naudimo nikom osim sami sebi. Vreme iracionalnosti moramo ostaviti iza nas. Zajedno smo proživeli bombardovanje NATO-a, koje je bila strašna odluka najmoćnijih zemalja sveta i za koje niko nije do kraja nevin. Danas ne smemo sanjati osvetu jer nas takvi snovi neće odneti nigde osim u nova stradanja. Danas je besmisleno da se, ovakvi kakvi smo, junačimo topovima i sanjamo nove ratove jer nam samo mir i stabilnost mogu osigurati oporavak i opstanak. Pogrešne izbore smo sve već napravili, nemamo snage za nove. Svet je danas previše opasan i komplikovan za nove avanture. Svoje današnje odluke moramo praviti racionalno.

Predsednik Liberalno-demokratske partije

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.