Petak, 01.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kakav će Obama biti u drugom filmu

Pune dve decenije pošto je prestao da vodi SAD, Džimi Karter je dobio Nobelovu nagradu za mir (2002), a istoričari ocenjuju da je on jedan od najslabijih predsednika u istoriji, dok je istovremeno proglašen za najuspešnijeg bivšeg kormilara svetske sile. Teško bolesnom Karteru (91), pre samo nekoliko dana, zvanično je zahvalila i Moskva zato što je u maju, nakon razgovora s Vladimirom Putinom, ruskoj ambasadi predao mape aktuelnih položaja boraca Islamske države u Siriji koje je sastavio njegov predsednički centar. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je da se Karter istinski brine za sudbinu Sirijaca i zalaže za objedinjenje napora u borbi protiv terorizma, dok se po svetskim medijima spekuliše da je gest bivšeg predsednika naznaka da Amerika i Rusija ipak sarađuju u ovom ratu, iako Pentagon odbija da komentariše ovakve spekulacije. Karter inače ima najduži postpredsednički život u istoriji SAD, a kao „predsednički penzioner” ostvario je blistavu karijeru najviše u spoljnoj politici.

Krajem oktobra napisao je komentar u „Njujork tajmsu” u kome je podsetio da je do početka protesta 2011. Sirija bila “„dobar primer harmoničnih odnosa između mnogobrojnih i raznovrsnih etničkih i verskih grupa, Arapa, Kurda, Grka, Jermena, hrišćana, Jevreja, sunita, šiita”. Povodom ruske vojne operacije u Siriji, Karter navodi da je to izbor za „politički proces u kojem će režim Asada odigrati svoju ulogu” umesto za nastavak rata u kojem će „Islamska država postati još veća pretnja čitavom svetu”.

Ko je lošiji od Kartera: Obama je dobio Nobelovu nagradu za mir na samom početku predsedničkog mandata zato što je probudio nadu u bolju budućnost, dok je Karter uspešno posredovao u mirovnim akcijama, kada se to od njega više nije očekivalo. Obojica se u vašingtonskim krugovima takmiče za titulu najlošijeg predsednika SAD. Republikanski senator Džon Mekejn je nedavno konstatovao da je Obama ipak slabiji, „čak i od Džimija Kartera”, zamerajući mu što odvažnije ne kreće u oružane intervencije. Bivši predsednik odgovorio je Mekejnu da će radije nositi titulu lošeg nego ratobornog lidera.

Karter je ujedno razočaran u Obamu što nije zatvorio Gvantanamo, američki zatvor u vojnoj bazi na Kubi, gde se drastično krše ljudska prava i primenjuju najgore torture nad neosuđenim zatvorenicima osumnjičenim za terorizam. Sadašnjem predsedniku Karterov centar još više zamera što bespilotnim letilicama usmrćuje bezbroj nedužnih ljudi u Pakistanu, Jemenu, Somaliji...

Kakav će Obama biti u drugom filmu, kad u januaru 2017. zauvek izađe iz Bele kuće? Iako za sebe kaže da o tim danima i godinama još nema vremena da razmišlja, sve govori da su pripreme za postpredsedničku karijeru počele još pre tri godine čim je osvojio drugi mandat.

Prvi takmičar za Belu kuću koji je mobilisao pristalice preko digitalnih medija namerava da svoje „penzionerske dane” osmisli uz pomoć najviših tehnoloških dostignuća, otkriva „Njujork tajms”. Na tu ideju je navodno došao kada je u društvu s rediteljem Stivenom Spilbergom, glumcem Denijelom Dej Luisom, 2012. gledao u Beloj kući Spilbergov novi film „Linkoln”. Više od filmovane sudbine 16. američkog predsednika, zaslužnog za ukidanje ropstva, aktuelnog komandanta oružanih snaga SAD je interesovao razgovor sa Spilbergom o „haj tek pomagalima” koje reditelj koristi kako bi njegove priče dobile na ubedljivosti.

Priča se nastavila u februaru na privatnoj večeri u Beloj kući kada su među trinaest zvanica bili opet Spilberg i milijarder Džefri Kacenberg, osnivač i direktor kompanije „Drimvorks animejšen”. Obama namerava da uz klasičnu biblioteku koja će se graditi u Čikagu stvori i digitalni arhiv opremljen najvišim tehnološkim dostignućima za koji su mu potrebne donacije od oko milijardu dolara. Ako proradi, biće to prva digitalna biblioteka.

Dete iz Kenije gleda inauguraciju Obame: „U idealnoj zamisli neki dečkić iz Kenije mogao bi u budućnosti da se sa svojim tri De naočarima prebaci na plato kod Obeliska i da uživo sluša i gleda Obamin inauguracioni govor dalekog i ledenog 20. januara 2009 godine”, opisao je novinaru „Njujork tajmsa” bliski predsednikov savetnik.

Svežija vest je da je predsednik Obama na svoju inicijativu napravio dug intervju s jednom od najboljih savremenih američkih književnica Merilin Robinson, pa neki čak nagađaju da će, kad ode iz Bele kuće, Obama oteti mesto Opri Vinfri, poznatoj TV zvezdi, koja redovno promoviše pisce i pravi bestseler liste. Iz novembarskog izdanja časopisa „Njujork rivju ov buks” može se videti kako je tekao razgovor između dva pisca: Baraka Obame, čija je knjiga iz 1995. godine „Snovi moga oca” dobila laskave literarne kritike, i Merilin Robinson. U jednom od pitanja upućenom Robinsonovoj Obama  kaže kako mu je „čitanje romana odlučujuće pomoglo da nauči i bolje shvati šta to znači biti građanin”.

„To ima veze s empatijom”, dodao je Obama, obraćajući se književnici, „s osećanjem da je svet komplikovan i pun senki… ali da je moguće povezati se s nekim drugim, iako je ta osoba potpuno različita od vas.”

A u komentaru na ovaj dugi intervju, objavljen u novembarskom broju njujorškog časopisa, jedna čitateljka se pita gde je predsedniku bila empatija kada je slao dronove na Pakistan od čega su poginuli mnogi nedužni ljudi i deca.

Robinsonova je posle tog razgovora opisala Obamu kao duboko mislećeg čoveka, blistavog uma, s velikim interesovanjem i saosećanjem za živote drugih ljudi. Nije jedina koja s nestrpljenjem očekuje njegove memoare. Tu, u tom drugom filmu, možda će pokušati da odgovori zašto i kako nije ispunio očekivanja i nadu koje je u celom svetu probudio kada je postao predsednik.

Vredi to pročitati, ali biće kasno za mnoge žrtve visokotehnoloških letelica kojima je iz Bele kuće pilotirao budući pisac.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.