Zar da Priština bude uzor Barseloni

Katalonija ne zaslužuje sudbinu Kosova, osnovna je poruka španskih analitičara povodom ekspertske studije naručene u Barseloni u kojoj se preporučuje da ova španska provincija, posle jednostranog proglašenja nezavisne države, pokuša da stekne međunarodno priznanje i osigura svoj status  po uzoru na Prištinu. Stanje na Kosovu se u madridskim medijima opisuje kao apokaliptično: stanovništvo živi u strahu od terora, teritorija je pod okupacijom mafije i krijumčara, klanovi su zaposeli vlast, zbog ogromnog siromaštva i nezaposlenosti svakog trenutka preti eksplozija, piše madridski „Pais”. List se poziva na izveštaje sa lica mesta i naglašava da se Albanci svete Srbima, da napadaju na crkve i manastire koje je Unesko proglasio za baštinu čovečanstva i da se bombe suzavca bacaju čak i u parlamentu.

Pa zar da takvo Kosovo bude uzor za Kataloniju, jednu od najlepših i najbogatijih provincija u Evropi, pita se Hose Injasio Toreblanka, jedan od najuticajnijih madridskih komentatora, koji je inače proteklih godina često putovao u Prištinu i svesrdno se zalagao da Španija prizna nezavisnost Kosova. U Madridu se govori da je Toreblanka jedan od najagresivnijih pripadnika lobija kosovskih Albanaca. Poziciju kosovskog lobiste je, po svemu sudeći, napustio sada kada je Katalonija zvanično otvorila prva poglavlja na putu ka otcepljenju i kad pokušava da sledi kosovski put ka međunarodnom priznanju.

Toreblanka se suprotstavlja ekspertskoj studiji koja preporučuje da Katalonci Kosovo uzmu za model. Tek sada iznosi u javnost svoje viđenje da je srpska pokrajina doživela krah na svim poljima otkako je jednostrano proglasila nezavisnost. Ističe podatak da 82 države nisu priznale Kosovo i da su to uglavnom zemlje sa etničko-teritorijalnim problemima koje se plaše da taj slučaj ne posluži kao presedan za buduća otcepljenja. Bio je to krah i za Srbiju, koja je posle snova o velikoj državi i višegodišnjih etničkih sukoba ostala amputirana i marginalizovana, ocenjuje Toreblanka. Na međunarodnoj sceni, velikim silama je bilo važnije da kosovski projekat iskoriste za geopolitičko nadmetanje nego da se pobrinu za ekonomsku budućnost stanovnika ove nefunkcionalne teritorije.

Kosovo bi, po proceni španskih analitičara, pre trebalo da posluži kao primer za sve loše što je učinila međunarodna zajednica otkako su počeli sukobi na Balkanu. Po Rakelu Montesu Toralbi, „ratovi u Jugoslaviji, nezavisnost Kosova, i aktuelno stanje u ovoj provinciji, dokaz su da je budućnost neke zemlje nemoguće graditi ako je ona zasnovana na suprotstavljanju jednog dela, protiv volje ostalih državljana”.

Umesto da Kosovo i Priština budu uzor za Kataloniju, upravo je status ove španske provincije trebalo da bude model za Kosovare kada su počeli sukobi za sticanje autonomije, procena je madridskih medija.

Posle smrti Franka, novi ustav je ovoj regiji u kojoj živi sedam miliona stanovnika priznao autonomiju, ali, po najvišem aktu Španije, referendumsko izjašnjavanje pojedinih regiona nije dozvoljeno ako se tiče sudbine čitave zemlje. Separatističke partije su se zato ujedinile, pa su izašavši na izbore i dobivši većinu mesta u parlamentu pokušale da na taj način izbegnu zabranu referendumskog izjašnjavanja o otcepljenju.

Španski ustavni sud je pre dva dana suspendovao u parlamentu Katalonije usvojenu rezoluciju kojom je proglašen početak procesa odvajanja severoistočnog regiona Španije. Sudije su jednoglasnom odlukom obustavile započet proces odvajanja Katalonije, dok zakonodavci u Barseloni smatraju da Madrid više nema nikakvu jurisdikciju nad njihovim regionom.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da jedna od partija koja čini separatistički blok ne želi da Artur Mas ponovo bude premijer. Došlo je do zastoja u formiranju vlade koja bi trebalo da napravi zakonodavni okvir za novu državu. Istovremeno iz Madrida se najoštrije poručuje da će svaki neustavni čin iz Barselone biti podvrgnut sudskom procesu. Svi koji se budu pridržavali donete rezolucije moraće na optuženičkoj klupi da odgovaraju za pokušaj rušenja ustavnog poretka Španije.

(Fotografije iz Prištine i iz ostalih delova Kosova, koje ovih dana objavljuju španski mediji, u oštrom su kontrastu sa jednim od najlepših regiona Mediterana. Sa Kosova se emituju slike suzavca u parlamentu, ili izbeglice koje u kolonama pokušavaju da se izbave iz bede. Barselona vrvi od veselog naroda, raznoraznih performansa, umetničkih izložbi, sportskih događaja... Zar Priština treba da joj bude uzor, pita se jedan od komentatora i dodaje da Kosovo nije moglo čak ni da uđe u Unesko, a kamoli da postane članica Ujedinjenih nacija. Studija koju je uradila grupa eksperata po narudžbini katalonskog parlamenta računala je zasigurno da će Kosovo preko Uneska ući na zadnja vrata u UN. Pa je takvu prečicu preporučila Kataloniji kako bi, kad jednostrano proglasi nezavisnost, ostvarila kakvo-takvo prisustvo u međunarodnim organizacijama.