Forenzički paket za izbacivanje droge iz školskih klupa

Voždovačke i zemunske škole dobile su pribor za detekciju i identifikaciju narkotika. I? U načelu znaju, a u stvari još im nije jasno, šta će s tim novim oruđem u prevenciji narkomanije? Nameću se pitanja: da li je baš svakoj školi potreban pribor za otkrivanje tragova psihoaktivnih supstanci, ko će biti zadužen za uzimanje briseva u kućama znanja, šta ako školski forenzički paket potvrdi prisustvo narkotika? U potrazi za odgovorima „Politika” saznaje da postoji težnja da se opremom za otkrivanje droga opskrbe sve beogradske, a i škole širom Srbije, koje za to budu zainteresovane.

– Podržavam to. Direktor koji kaže da u školama nema droge ili nije dobro obavešten ili ne želi javno o tome da govori. Svim sredstvima treba joj stati na put i izbaciti je iz školskih klupa. Jesam za to da svaka škola ima detektore narkotika – kaže Dejan Nedić, predsednik skupštine Društva direktora škola Srbije.

Sutra se sastaju direktori 15 voždovačkih osmoletki koje su dobile forenzičke alatke. Još ne znaju kada će ih koristiti, niti da li nekome treba saopštiti rezultate istraživanja.

– Preciziraće se ko će biti članovi timova za proveru prisustva droga u školama. Ideja je da se prostorije testiraju svaka tri meseca, posle časova, kada đaci nisu tu. Ako se otkriju čestice, mora se obavestiti policija. Oni će znati koje se mere dalje preduzimaju, a ime škole će za javnost ostati tajna – objašnjava Miloš Stojanović, član Veća opštine Voždovac zadužen za obrazovanje.

Ko se lati odgovornosti da testira školske površine neće smeti da uzme bris sa pernice, ranca, jakne… ni sa jednog ličnog predmeta učenika ili zaposlenog u školi. Pitanje je i šta će timovi raditi kad otkriju drogu? Ako i posumnjaju na jedno odeljenje, neće smeti da testiraju decu pojedinačno, moraće da obaveste roditelje, a da ne šire paniku. Opravdana je bojazan da će neko pokazati prstom na „sumnjivog” učenika uprkos napomenama da cilj korišćenja detektora narkotika nije da se izbaci đak iz škole, nego droga.

– Ako bi pronašli tragove droge u nekoj školi, smeli bi da saopšte javno ime škole. Time neće prekršiti nijedan zakon, ako je informacija tačna. Ipak, logično je da se taj podatak da MUP-u i nije nužno da se objavi. Tu nema obrade podataka o ličnosti. Priča o bilo kakvim medicinskom tretmanu konkretnih fizičkih lica je potpuno druga priča, mislim da o tome i ne razmišljaju – kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Orijentacioni kalendar uzorkovanja, način i tehnologija rada i obrade podataka i šta dalje posle detekcije narkotika znaće se 26. novembra u opštini Zemun, kada će setovi za otkrivanje droga biti uručeni direktorima svih šest zemunskih srednjih škola, otkriva Nenad Vranjevac, predsednik Skupštine opštine Zemun. Za pojačan nadzor u školama u kojima se otkrije droga biće zaduženi inspektori u civilu.

Testiranja bi trebalo da se obavljaju uz puno diskrecije, pogotovo zbog reakcije roditelja učenika među kojima uvek ima onih koji bi podržali takvu akciju, ali i onih koji bi negirali postojanje problema narkomanije čak i da imaju dokaz da se njihovo dete drogira, primećuje Dejan Pavković, direktor novobeogradske OŠ „Jovan Sterija Popović” koja nema pribor za detekciju droga.

– Nadam se da u osnovnim školama narkomanija nije prisutna u toj meri da su nam potrebni detektori, ali svaki vid prevencije je dobrodošao. Naša škola je u blokovima, odgovorno tvrdim da u njoj nema dilera, ali ne garantujem da ih nema tri zgrade dalje – zaključuje Pavković.

Možda bi valjalo da forenzički setovi budu dodeljeni školama koje se, prema proceni policije, nalaze u kritičnim krajevima grada, razmišlja Milan Žegarac, direktor voždovačke OŠ „Karađorđe”, koja je dobila paket za otkrivanje narkotika.

– Po ovom osetljivom pitanju direktori bi trebalo da budu jedinstveni. Za sada se razmišlja da rezultati testiranja ostanu na nivou škole, ako se utvrdi prisustvo supstanci da se pojača preventivni rad na suzbijanju narkomanije i da se sa tim upoznaju nastavnici i roditelji. Čim to dođe do nastavnika i roditelja nema šanse da se od javnosti sakrije, a nema direktora koji će objaviti da je u školi pronađena droga da ne bi urušio ugled ustanove – priznaje Žegarac.

-----------------------------------------

Neslavan kraj pokušaja testiranja

Akcijom „Niške škole bez droge – sigurno mesto za đake” najavljivano je lane da će forenzičari ući u niške osnovne i srednje škole i utvrditi da li ima tragova psihoaktivnih supstanci.

– Radovao sam se toj akciji, da znamo na čemu smo, ima li droge u školama ili ne, ali to nije odmaklo dalje od najave. Forenzičari nisu radili testove na narkotike ni u jednoj srednjoj stručnoj školi – tvrdi Dragan Aleksić, predsednik aktiva srednjih stručnih škola u Nišu, inače direktor Ekonomske škole.

Prema saznanjima Roberta Džunića, predsednika aktiva niških osnovnih škola, isti projekat je najavljivan, nije realizovan, samim tim nema rezultata ni u osmoletkama.

Radi prevencije narkomanije pre pet godina u Loznici je pod okriljem projekta „Za život bez droge” iz budžeta grada plaćena pokretna laboratorija za testiranje površina u svim školama. Korišćena je dve godine i testovi su rađeni samo u srednjim školama.

– Od četiri srednje škole u kojima smo radili testiranje samo u jednoj su pronađeni tragovi marihuane. Za dve godine smo potrošili testove. Nismo nabavljali nove. Stručna javnost smatra da testiranje školskog prostora na prisustvo droga nije najdelotvorniji način prevencije narkomanije – pojasnila je prim. dr Nada Đurić, iz lozničkog Doma zdravlja „Dr Milenko Marin”.

-----------------------------------------

Suzbijanje narkomanije treba da počne u – vrtiću

Škola se ne može nazvati leglom narkomanije niti regrutnim centrom za buduće korisnike i dilere supstanci, iako je tačno da droge ima u đačkim klupama i nastavničkim katedrama. Među školskom populacijom koja je probala ili koristi drogu, 95 odsto je ne nabavlja i ne uzima u školi koja definitivno nije najbolje mesto za početak preventivnog rada sa decom. Sa suzbijanjem narkomanije treba da se krene u – vrtiću (!) i to predavanjima o štetnosti psihoaktivnih supstanci koja bi bila maskirana u bajke, pripovetke, igre – tako u dva zasebna razgovora za naš list, saglasno, tvrde znalci sa velikim iskustvom u borbi protiv narkomanije, a nisu lekari: Lambe Đorejlijevski, šef Odseka za prevenciju narkomanije Policijske uprave Beograd, i Nenad Stevanović, direktor Centra za prevenciju narkomanije.

– Sa prevencijom narkomanije trebalo bi početi već od četvrte godine. Primereno uzrastu, deci treba govoriti o alkoholu, drogama, svim bolestima zavisnosti kojima se ne mogu zaraziti nego su rezultat ličnog izbora. Ako se sa 13 godina dete nađe u društvu u kome se duva trava, naravno da će mu biti teže da to odbije ukoliko nema predznanje o štetnostima, zdravstvenim, društvenim, sociološkim, na kraju i kriminološkim posledicama. To treba raditi sistemski. Mališanima, na primer, objasniti poučnom pričom ili bajkom. Sećamo se „Snežane i sedam patuljaka” i poruke iz te bajke koju su nam napominjali roditelji: ne uzimaj ništa od stranaca jer ma koliko lepo izgledalo može da ti naudi – navodi Đorejlijevski.

Kao primer prevencije bolesti zavisnosti na predškolskom nivou, Stevanović kaže da bi u vrtiću u okviru vaspitnog rada mogla da se upriliči igra u kojoj će deca u dve kutije sortirati slike onoga što je dobro, i onoga što je loše uz objašnjenje vaspitača zašto je nešto valjano, a nešto drugo nije. Tako bi slika jabuke otišla u korpu „dobro i poželjno”, sliku cigareta bi ubacili u korpu „loše, nepoželjno” jer narušavaju zdravlje. U tom košu bi završila i slika tableta jer se one ne smeju uzimati ako ih ne propiše lekar i bez nadzora mame i tate…

– Narkomanija ne treba da bude tabu-tema, to je naša realnost. Koliko su naša deca izložena ovoj pošasti možda najbolje ilustruje crni humor, ali ne i vic, da svaka zgrada u Beogradu ima najmanje dva narkomana i jednog dilera. U Srbiji ima oko 100.000 zavisnika od droge, od toga je 70 procenata u Beogradu, i to je broj onih koji su se javili za pomoć. Nezvanično, ta tamna brojka je i tri puta veća. Roditelji su često u zabludi da to njihovoj deci ne može da se desi. Negiranjem problema otežavaju rad na prevenciji narkomanije, što se odlično vidi kada se za roditelje zakaže tribina na ovu temu, a ne odazove se nijedan – ukazuje Nenad Stevanović.

Deceniju već traju predavanja „Droga je nula – život je jedan” beogradske kriminalističke policije i daju vidljive rezultate.

– Osnovni motiv nam je da svakim predavanjem koje održimo spasemo makar jednog korisnika. Do sada smo održali oko 5.000 tribina, i nadam se spasli bar toliko dece. Smanjio se broj mladih koji koriste heroin, nećete u srednjoškolskom uzrastu naći dete na heroinu. Sa predavanja đaci uglavnom upamte ispovest bivšeg heroinomana, istinu o momku koji je prvi put probao marihuanu i skočio sa 11. sprata u Zemunu. To jeste vrsta šok terapije, sa kojom se prvi put đaci sreću u četvrtom razredu osnovne, pa u sedmom, pa u srednjoj školi. Malo roditelja želi da sluša te priče, a mnogo bi im značilo – kaže Lambe Đorejlijevski.