Nedelja, 03.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kakve su šanse „nemilosrdnog” Olanda

Žestoka retorika i suženi manevarski prostor predsednika Francuske pred izbore u kojima se velike šanse daju krajnjoj desnici Bivši i sadašnji predsednik Nikola Sarkozi i Fransoa Oland Foto Rojters/Filip Vožaze
Бивши и садашњи председник Никола Саркози и Франсоа Оланд (Фото Ројтерс)

Kada su sa bombama oko pojasa krenuli na stadion, rok koncert i prepune kafiće, teroristi su gađali u širu i užu metu. Cilj im je bio da poseju teror i paniku po Evropi i Francuskoj, ali centralna tačka njihovog napada je šef države, socijalista Fransoa Oland, čiji rejting je pre Šarli Ebdoa i drugog višestruko smrtonosnijeg napada u prošli petak, pao na vrlo niske grane.

Iako je predsednik Francuske iste večeri izašao pred Francuze, obećao „nemilosrdan odgovor”, pooštrio graničnu kontrolu, zaveo vanredno stanje i obećao obračun sa Islamskom državom i teroristima, preovladava mišljenje da su političkoj karijeri Fransoa Olanda odbrojani dani. Žestoka retorika neće mu pomoći da proširi manevarski tesnac u kome se našao.

Događaji ga guraju da dodatno zaoštrava retoriku, ali nema više mnogo pravnih mera na domaćem terenu koje bi mogao da uvede, kako bi se ljudi osećali bezbednim posle ovakvog masakra, mišljenje je komentatorke pariskog Monda, Fransoaz Freso, koje prenosi „Njujork tajms”.  Ako pojača vazdušne napade po ID to bi moglo da isprovocira još veću terorističku odmazdu, a da opet na terenu ne promeni odnos snaga.

Situacija je u Francuskoj, slična onoj u kojoj su se našle SAD posle jedanaestog septembra 2001: Kako da se posle ovako teškog udara uravnoteži vaga, da se osigura bezbednost nedužnih građana  a da se ne poljuljaju ljudska prava i građanske slobode? Džordž Buš je posle napada na Njujork i Vašington sasekao neke od suštinskih tekovina demokratije, pravdajući se potrebom da obezbedi sigurnost građanima, a na spoljnem planu je krenuo u vojni obračun sa neprijateljem. Posle krvavog masakra koji je priredio desni ekstremista Anders Brejvik , Norveška je pod vođstvom tadašnjeg premijera Jensa Stoltenberga, obećavala više slobode i demokratije „jer je to jedini način da se pobedi neprijatelj”. Danas ova nordijska zemlja ima vladu desnog centra i vodi restriktivniju politiku prema izbeglicama od svog švedskog suseda, a Jens Stoltenberg je generalni sekretar Natoa.

Olanda i posustale socijaliste čekaju za manje od mesec dana regionalni izbori, a već mesecima ispitivanja javnog mnenja ukazuju da bi krajnja desnica mogla da osvoji većinu u dva ili tri od 22 regiona i da bi takav rezultat mogao da proizvede pravi zemljotres u političkom životu nacije.

Marin Lepen je do sada bila jedina od značajnih političkih lidera koja je uporno upozoravala na opasnost od velikog broja muslimana koji se nisu integrisali u francusko društvo. Pritom ona se poslednjih meseci jasno distancirala od svog oca, osnivača stranke Žan Mari Lepena i njegove grupe koja se isticala rasističkom i antisemitskom retorikom.

Za razliku od oca, Lepenova nije iskoristila tragediju u Parizu za slavodobitno ističe kako je svih ovih godina bila u pravu. Ali kako predviđaju domaći i strani analitičari, Nacionalni front će sigurno za nekoliko dana, kad prođu dani žalosti početi da ukazuje na neuspeh vladajućih struktura da pod kontrolom drži islamske zajednice i izbegne prodor radikalnih struja među stanovnike predgrađa.

Opet se danas govori i o Mišelu Uelbeku, najpoznatijem francuskom piscu i njegovom „proročkom” romanu  „Pokoravanje” koji je  izašao na dan napada na redakciju lista Šarli Ebdo sedmog januara. U tom delu političke fantastike Uelbek predviđa da će predsedničke izbore 2022. dobiti lider islamske partije, zato što su se i umerena levica i umerena desnica ujedinili protiv Marin Lepen u drugoj rundi predsedničkih izbora.

To se u stvarnosti neće desiti, bar ne na predsedničkim izborima 2017. Ali po prognozama koje se odnose ne samo na Francusku, već i na veći deo Evrope, sledi značajan zaokret u desno. Francuzi će verovatno u drugom krugu  birati između Marin Lepen i lidera republikanske stranke Nikole Sarkozija . Nekadašnji predsednik istakao se ovih dana,  pozivajući na totalni rat protiv ID,  ali bi umesto njega na megdan sa Lepenovom mogao da uskoči neki drugi član njegove partije. Pominje se i Alen Žipe, ukoliko se ispostavi da su optužbe za korupciju protiv Sarkozija imaju osnova. Daleko je do drugog kruga, ali kako stvari sada stoje Olandu on nije u dometu. Ako se proceni da su i bivši i sadašnji predsednik Francuske suviše malo uradili kako bi zaštitili svoj narod od terorizma, Marin Lepen dobija više glasova nego što je to bilo ko mogao i da zamisli pre nekoliko meseci.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.