Utorak, 05.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: FRANSOA EZBUR, bezbednosni analitičar

Ako bi se Evropa pretvorila u bunker, to bi bila pobeda ID

Fransoa Ezbur, vodeći francuski bezbednosni analitičar, savetuje da se hladne glave razmotre sve mere i da se ne žuri sa donošenjem zakona koji bi ugrozili evropsko demokratsko društvo
(Фото З. Шуваковић)

Žalost i gnev nisu dobri saradnici u ovom trenutku, kada pre svega treba izgraditi dugoročniju taktiku za otklanjanje opasnosti od daljih terorističkih akcija koje osmišljava Islamska država (ID), a koji se organizuju u Belgiji i izvode u Francuskoj, uz pomoć radikalizovanih pojedinaca iz islamskih zajednica. Fransoa Ezbur, predsednik Međunarodnog instituta strateških studija i Ženevskog centra za bezbednosnu politiku kaže za „Politiku” da nema brzog ni sveobuhvatnog rešenja za zaštitu od terorizma i da je „hladna glava neophodna kako bi se sve analize razmotrile i kako se ne bi pravile dalje greške”.

Ezbur važi za jednog od najmerodavnijih francuskih stručnjaka za terorizam i bezbednost, pa ga ovih dana citiraju mnogi najeminentniji mediji, od „Njujork tajmsa” do „Gardijana”, dok je pariski „Mond” za vikend objavio njegov autorski tekst, u kome razmatra šta se desilo i upozorava da „pojačani vazdušni napadi na uporišta Islamske države neće bitno promeniti situaciju na terenu, ali mogu da izazovu još žešće terorističke napade u gradovima Evrope”.

Kada je nedavno u Beogradu učestvovao kao panelista na tribini „Budućnost političkog islama u Evropi”, u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma, Ezbur je isticao isto što i sada piše u „Mondu” i ponavlja za „Politiku”:

„Ne treba očekivati brze rezultate u borbi protiv Islamske države, podsećam da je bilo potrebno deset godina da se sruši Al Kaida i petnaest godina da se zaustavi građanski rat u Libanu. Borba protiv džihadističkog terorizma će biti duga i teška i sastojaće se od niza unutrašnjih i spoljnih elemenata.”

Ezbur se protivi sve jačim i mnogobrojnijim zahtevima krajnje desnice, koja traži zatvaranje granica za migrante:

„Pogrešno bi bilo ako bi se izbeglicama zatvorio put u Evropu, jer to su ljudi koji beže od istog terora i ubistava koje smo videli u Parizu. Ali se izbeglicama koje dolaze sa Bliskog istoka mora pružiti mogućnost da legalno dobiju posao i da nauče jezik zemlje u kojoj dobijaju azil.”

Svaki put kada se dogodi napad, mi kasnije otkrivamo da su napadači već bili poznati vlastima kao izgrednici ili da se i prethodno znalo da su radikalizovani i u kontaktu sa ID. To pokazuje da naše obaveštajne službe u stvari dosta dobro rade svoj posao, ali da nismo u stanju da pratimo taj veliki broj podataka i da ih povežemo

Fransoa Ezbur podseća takođe da je još pre dve godine Francuska otpočela reformu bezbednosnih i obaveštajnih službi, ali da ovim odeljenjima nedostaju sredstva i kvalifikovani službenici. Kada je reč o propustima koji izlaze na videlo u vezi sa napadom na Pariz, Ezbur za „Politiku” kaže da je više zakazao sektor koji je trebalo da prati i poveže obaveštajne podatke nego onaj koji ih prikuplja na terenu.

Francuska nema etnički homogene kvartove i po tome se razlikuje od većine drugih država u zapadnoj Evropi, kako često ističete?

U većini drugih država, muslimanska populacija živi u odvojenim delovima grada i ne meša se sa stanovništvom druge vere ili pripadnicima drugih etničkih zajednica. U Britaniji su to uglavnom muslimani sa indijskog potkontinenta i Nigerijci, ali oni žive u odvojenim četvrtima i ne mešaju se jedni sa drugima. Na Ostrvu vlada pravilo „živi i pusti druge da žive” i čitavi gradovi su etnički homogeni. U istočnom Londonu su muslimani iz Bangladeša, u Briselu imate tursku, marokansku, evrokratsku četvrt, čak imate jedan deo grada u kome žive Belgijanci. U Oslu Somalci žive u potpuno izdvojenom kvartu. U svakoj od ovih zemalja imate islamsku populaciju različitih etničkih grupa, koje se međusobno uopšte ne mešaju. To je dobro jer se izbegavaju sukobi između različitih etničkih grupa. Ali u isto vreme u tim zatvorenim sredinama se nikom sa strane ne odaju informacije koje su rezervisane samo za tu zajednicu. Policiji je jako teško da nešto više sazna o događanjima u tim zatvorenim etnički homogenim sredinama.

Francuski muslimani su donedavno važili kao ljudi na koje više utiče Marks nego Osama bin Laden. Kada su gorela predgrađa velikih gradova, to je bio više socijalni nego etnički ili verski bunt. Šta se to promenilo?

Desile su se dve stvari. Ekonomski rast je prestao 2007. Osam godina nemamo nikakav napredak. Nezaposlenost mladih je velika i sa tim neminovno ide nemogućnost da se integrišu. I na to su se nadovezali događaji na Bliskom istoku. Napad na „Šarli ebdo” je direktno inspirisala Islamska država. Teroristi nisu napali na neki centar političke ili ekonomske moći. Oni su udarili u srž našeg slobodnog društva.

Šta bi se desilo ako bi se sada zatvorile granice, ako bi se gradovi pretvorili u bunkere, ako bi ljudi prestali da idu na koncerte, u bioskope, na fudbalske utakmice?

To bi značilo da su nas nadjačali, a da smo se mi odrekli našeg načina života, koji oni tako brutalno napadaju. Treba pažljivo odmeriti zakonske regulative i prilagoditi ih uslovima, ali ne smemo se odreći slobodnog života. Svaki put kada se dogodi napad, mi kasnije otkrivamo da su napadači već bili poznati vlastima kao izgrednici ili da se i prethodno znalo da su radikalizovani i u kontaktu sa ID. To pokazuje da naše obaveštajne službe u stvari dosta dobro rade svoj posao, ali da mi nismo u stanju da pratimo taj veliki broj podataka i da ih povežemo. Iskušenja će biti velika, ali ne možemo se predavati i prihvatiti život kakav nam nameće ID.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.