Petak, 02.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mrkaljeva i Vukova reforma ćirilice

(Дарко Новваковић / Каленић)
Osam­na­e­sti vek Sr­bi su do­če­ka­li sa dva je­zič­ka iz­ra­za: srp­sko­slo­ven­skim i na­rod­nim je­zi­kom. Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva do­bi­la je po­se­ban je­zič­ki iz­raz s ob­zi­rom na ta­da­šnji po­lo­žaj Sr­ba u ju­žnoj Ugar­skoj – ru­sku re­dak­ci­ju sta­ro­slo­ven­skog je­zi­ka, tj. ru­sko­slo­ven­ski je­zik (Sr­bi­ja je tra­ži­la po­moć od pra­vo­slav­ne Ru­si­je u knji­ga­ma i uči­te­lji­ma s ob­zi­rom na to da je na­ci­o­nal­ni, kul­tur­ni i ver­ski iden­ti­tet Sr­ba u ju­žnoj Ugar­skoj u pr­voj po­lo­vi­ni XVI­II ve­ka bio ozbilj­no ugro­žen). 
 
Zna­čaj­no je po­me­nu­ti da se kla­sič­nom sa­sta­vu srp­sko­slo­ven­ske azbu­ke pri­klju­ču­ju i slo­va [ć] (za su­gla­sni­ke ć i đ) i [dž], ko­ja ozna­ča­va­ju što­kav­ske gla­so­ve. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da Sr­bi od dru­ge po­lo­vi­ne XVI­II ve­ka zna­ju i za ru­sku gra­đan­sku ći­ri­li­cu, na­me­nje­nu sve­tov­nim tek­sto­vi­ma. 
 
U dru­goj po­lo­vi­ni XVI­II ve­ka, u skla­du sa zah­te­vi­ma no­vog vre­me­na, sa epo­hom pro­sve­će­no­sti ko­ja se pri­bli­ža­va­la, ne­ra­zu­mlji­vost ru­sko­slo­ven­skog i ru­skog, po­seb­no u tek­sto­vi­ma sa sve­tov­nom sa­dr­ži­nom, uslo­vi­la je na­sta­nak sla­ve­no­srp­skog je­zi­ka (me­ša­vi­ne ru­sko­slo­ven­skog, ru­skog knji­žev­nog, srp­sko­slo­ven­skog i srp­skog na­rod­nog je­zi­ka). Sa upo­tre­bom sla­ve­no­srp­skog je­zi­ka u po­sled­njim de­ce­ni­ja­ma XVI­II ve­ka ose­ća­la se sve vi­še po­tre­ba pri­la­go­đa­va­nja ći­ri­li­ce oso­bi­na­ma srp­skog je­zi­ka. 
 
Vr­hu­nac po­stu­pa­ka u ve­zi sa pra­vo­pi­snom re­for­mom ve­zan je za knji­žev­ni­ka Sa­vu Mr­ka­lja (Sa­lo de­be­lo­ga je­ra li­bo azbu­ko­pro­tres, Bu­dim 1810). Mr­kalj je u ovoj svo­joj knji­ži­ci na­su­prot do­ta­da­šnjim po­ku­ša­ji­ma iz­vr­šio sve­o­bu­hvat­nu re­for­mu ći­ri­li­ce na­me­nje­nu srp­skom knji­žev­nom je­zi­ku na na­rod­noj osno­vi.
 
Ana­li­zi­ra­ju­ći slo­vo po slo­vo, Mr­kalj je ne­ka za­dr­žao, a ne­ka pred­vi­deo sa­mo za od­re­đe­nu upo­tre­bu. Ne­po­treb­na slo­va je iz­ba­cio. Na taj na­čin do­bi­je­na, nje­go­va re­for­mi­sa­na azbu­ka iz­gle­da­la je ova­ko: a, b, v, g, d, dь (=đ), e, ž, z, i ï (=j), k, l, lь (=lj), m, n, nь (=nj), o, p, r, s, t, tь (=ć), u, f, h, c, č, š. O slo­vu i gla­su dž Mr­kalj se ni­je iz­ja­snio.
Mr­ka­lje­va ći­ri­li­ca ili „mr­ka­lji­ca” mo­gla se od­mah pri­me­nji­va­ti jer je Mr­kalj u svo­joj re­for­mi tra­žio re­še­nja u okvi­ru po­sto­je­ćeg slov­nog fon­da. Na taj na­čin štam­pa­ri­je ni­su mo­ra­le re­za­ti po­seb­na slo­va, što je ovu ći­ri­li­cu či­ni­lo la­ko pri­men­lji­vom. Ov­de, sva­ka­ko, tre­ba po­me­nu­ti da je u Mr­kalj pre­u­re­dio on­da­šnju cr­kve­nu ći­ri­li­cu, što je re­zul­ti­ra­lo di­rekt­nim ot­po­rom cr­kve, ali i sve­tov­nih vla­sti pre­ma re­for­mi. 
 
Če­ti­ri go­di­ne po­sle Mr­ka­lje­ve knji­ži­ce po­ja­vio se Vuk Ka­ra­džić sa svo­jom Pi­sme­ni­com serb­sko­ga ïe­zi­ka (Beč, 1814). Vuk je za­pra­vo u Pi­sme­ni­ci po­šao od Mr­ka­lje­ve re­for­me, ko­ju je vi­so­ko ce­nio, s ten­den­ci­jom da ostva­ri prin­cip je­dan glas (fo­ne­ma) = je­dan znak. Ta­ko je za kon­so­nan­te lj, nj, ć, đ Mr­ka­lje­ve di­gra­me [dь], [lь], [nь], [tь] Vuk sveo na po je­dan znak. Ume­sto di­gra­ma Vuk je uveo zna­ke: [lj], [nj], [ć] i [dь] (spo­je­no u jed­no slo­vo) za su­gla­snik đ.
 
Vuk Ka­ra­džić je u svo­joj re­for­mi po­šao od Mr­ka­lje­ve ći­ri­li­ce, ko­ju je usa­vr­šio na­šav­ši gra­fij­ska re­še­nja za šest slo­va, i to: [lj], [nj], [ć] (ra­ni­je u Pi­sme­ni­ci 1814), [đ] (stvo­re­nog mo­di­fi­ka­ci­jom slo­va [ć] po na­cr­tu do­bi­je­nom od Lu­ki­ja­na Mu­šic­kog, [dž] i [j] (pre­u­zeo iz la­ti­ni­ce). Na taj na­čin Vuk je u pot­pu­no­sti spro­veo prin­cip je­dan glas (fo­ne­ma) = jed­no slo­vo.
Vu­ko­vu re­for­mi­sa­nu ći­ri­li­cu jav­nost je usva­ja­la po­ste­pe­no. Zva­nič­no je pri­zna­ta i pri­hva­će­na u Sr­bi­ji tek 1868. go­di­ne.
Ka­ko se iz ovog pre­gle­da raz­vo­ja srp­ske ći­ri­li­ce vi­di, u isto­rij­skom ho­du vre­me­na srp­ski cr­kve­ni i knji­žev­ni je­zik me­njao se. U nje­mu je, za­pra­vo, za­pi­sa­na sva isto­ri­ja srp­skog na­ro­da. Sa nje­go­vom sud­bi­nom je usko po­ve­za­na i sud­bi­na nje­go­vih sta­ro­slo­ven­skih pi­sa­ma gla­go­lji­ce i ći­ri­li­ce, a u po­sled­njem ve­ku i la­ti­ni­ce. Jer ono što je­zik pam­ti, pi­smo ču­va. U vr­tlo­gu bal­kan­ske isto­ri­je sud­bi­na srp­skog na­ro­da mo­že sta­ti u dve re­či: se­o­be i de­o­be. Naj­sta­ri­ja po­de­la po ve­ri iz­me­đu Sr­ba i Hr­va­ta, a i po re­li­gi­ji (XV vek) ka­sni­jih mu­sli­ma­na (da­nas Bo­šnja­ka) sto­ji kao sim­bol, na­ža­lost, da­nas pro­tu­ma­čen kao sim­bol raz­dva­ja­nja. 
 
Me­đu­tim, tre­ba ima­ti u vi­du, da po­sto­ji ne­što mno­go ja­če i uza­jam­ni­je me­đu ovim kul­tu­ra­ma. Sve­će su nam raz­li­či­te – ali nam je sve­tlost ista.
 
Pro­fe­sor Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du
Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

goran
ни речи о томе да данашњи Срби не умеју да читају славеносрпске текстове. Комплетан српски литерарни опус пре "Вукове реформе" је нечитљив данашњем Србину.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.