Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ustav iz Del­fij­skog pro­ro­či­šta

Pi­ti­ja, pro­ro­či­ca iz Del­fa, pro­na­šla je in­ge­ni­o­zan na­čin da sva­kom bor­cu ko­ji je po­la­zio u rat pa je nju pi­tao ka­ko će u tom ra­tu pro­ći od­go­vo­ri – isti­ni­to
Свечано парафирање споразума у Паризу, децембар 1995.

O dva­de­se­toj go­di­šnji­ci pot­pi­si­va­nja Dej­ton­skog mi­rov­nog spo­ra­zu­ma, kao i pri­li­kom pret­hod­nih go­di­šnji­ca, na­ro­či­to „ju­bi­lar­nih” (pe­ta, de­se­ta, pet­na­e­sta), taj se pa­pir pa­ra­fi­ran u gra­du Dej­to­nu u ame­rič­koj sa­ve­znoj dr­ža­vi Oha­jo, tač­ni­je u voj­noj ba­zi Rajt Pa­ter­son, a sve­ča­no pot­pi­san tri ne­de­lje ka­sni­je u Pa­ri­zu, tu­ma­či i ana­li­zi­ra kao da je reč o ka­kvoj re­li­gij­skoj sve­toj knji­zi. A isti­na o Dej­ton­skom mi­rov­nom spo­ra­zu­mu je sa­svim jed­no­stav­na i na­la­zi se već u nje­go­vom ime­nu. Nje­gov je­di­ni stvar­ni cilj bio je pre­sta­nak ra­ta i stra­da­nja te stva­ra­nje uslo­va za sta­bi­lan i du­go­ro­čan mir. Kao re­zul­tat te­ško uskla­đe­nog kom­pro­mi­sa, on je u onom tre­nut­ku valj­da bio je­di­ni mo­gu­ći spo­ra­zum ko­ji bi sve tri stra­ne pot­pi­sa­le.

Ustav Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne usvo­jen kao je­dan od anek­sa Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma na­mer­no je na­pi­san pi­tij­ski, u fa­mo­znom „Idis re­di­bis” klju­ču. Pod­se­ti­mo, Pi­ti­ja, pro­ro­či­ca iz Del­fa, pro­na­šla je in­ge­ni­o­zan na­čin da sva­kom bor­cu ko­ji je po­la­zio u rat pa je nju pi­tao ka­ko će u tom ra­tu pro­ći od­go­vo­ri – isti­ni­to. Na ta­kvo pi­ta­nje uvek je od­go­va­ra­la re­če­ni­com ko­ja na la­tin­skom gla­si „Ibis re­di­bis nunquam pe­ri­bis in bel­lo”, a ko­joj se u za­vi­sno­sti od za­pe­ta, od­no­sno pa­u­za u go­vo­ru, pot­pu­no me­nja smi­sao pa isto­vre­me­no mo­že da zna­či i „Ići ćeš, vra­ti­ćeš se, ni­ka­da ne­ćeš po­gi­nu­ti u ra­tu” i „Ići ćeš, ne­ćeš se ni­ka­da vra­ti­ti, po­gi­nu­ćeš u ra­tu”. U gra­ma­ti­ka­ma se ovo če­sto ko­ri­sti kao škol­ski pri­mer re­če­ni­ce ko­joj in­ter­punk­ci­ja da­je dva dra­stič­no su­prot­sta­vlje­na smi­sla, a po­što bi Pi­ti­ja re­če­ni­cu iz­go­va­ra­la bez dram­skih pa­u­za, oba smi­sla su bi­la mo­gu­ća pa bi se i stvar­nost, ka­kva god is­pa­la, na­o­ko pri­la­go­đa­va­la nje­nom „pro­ro­čan­stvu”.

Slič­no je bi­lo i s na­či­ni­ma na ko­je su tri ono­mad za­ra­će­ne stra­ne či­ta­le na­mer­no vi­še­smi­sle­nu po­ru­ku ko­ju im je u for­mi Dej­ton­skog mi­rov­nog spo­ra­zu­ma po­sla­la me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca. Bo­šnja­ci su to či­ta­li ot­pri­li­ke ova­ko: „Sa­ču­va­li ste je­din­stvo i ce­lo­vi­tost Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne kao ne­za­vi­sne dr­ža­ve. En­ti­te­ti su nu­žno zlo ko­je će vre­me­nom da se pre­tva­ra u pra­znu lju­štu­ru jer će po­li­tič­ka ko­he­zi­ja i lo­gi­ka sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta po­go­do­va­ti ja­ča­nju sa­ve­zne dr­ža­ve. A u sa­ve­znoj dr­ža­vi vas ima naj­vi­še”. Sr­bi su istu po­ru­ku ova­ko či­ta­li: „Do­bi­li ste svoj ko­mad Bo­sne, i to ve­li­ki, prak­tič­no jed­nu po­lo­vi­nu. Na nje­mu ima­te svo­ju auto­nom­nu dr­ža­vu ko­ja ima sko­ro sve pre­ro­ga­ti­ve ne­za­vi­sne dr­ža­ve osim me­đu­na­rod­no­prav­nog su­bjek­ti­vi­te­ta. Bo­sna i Her­ce­go­vi­na je nu­žno zlo ko­je je pra­zna lju­štu­ra, a ka­ko vre­me bu­de pro­la­zi­lo sve ma­nje će bi­ti i to dok pot­pu­no ne ne­sta­ne”. Hr­va­ti su, me­đu­tim, tu istu po­ru­ku či­ta­li na ovaj na­čin: „Mo­ra­li ste da po­pu­sti­te u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni da bi Tuđ­man, otac do­mo­vi­ne, u Hr­vat­skoj do­bio sve što je hteo. Ni­ste, me­đu­tim, ni u BiH skroz lo­še pro­šli. Isti­na, ne­ma­te en­ti­tet ko­ji je vaš kao što ga ima­ju Sr­bi, u fe­de­ra­ci­ji ste ma­nji­na u od­no­su na Bo­šnja­ke, ali ima­te ne­ko­li­ko svo­jih kan­to­na kao što ima­te i na­sla­nja­nje ce­le fe­de­ra­ci­je na Hr­vat­sku, a ako se fe­de­ra­ci­ja i Hr­vat­ska gle­da­ju kao ce­li­na, tu ste vi Hr­va­ti u od­no­su na Bo­šnja­ke iz­ra­zi­to ve­ćin­ski”.

Vre­me je pro­la­zi­lo i is­pa­lo je da se ni­jed­no od ovih „či­ta­nja” ni­je po­ka­za­lo ni kao sa­svim is­prav­no ni kao sa­svim pro­ma­še­no i to biv­še za­ra­će­ne stra­ne u raz­li­či­tim si­tu­a­ci­ja­ma ma­nje ili vi­še fru­stri­ra. Ne­ma sve­sti o to­me da je cilj ta­ko sro­če­nog Usta­va bio upra­vo to da mo­gu da ga pri­hva­te tri stra­ne ko­je su pret­hod­nih go­di­na pro­la­zi­le kroz kr­vav i okru­tan rat, tri stra­ne ko­je su ima­le di­ja­me­tral­no su­prot­ne po­gle­de na bu­duć­nost Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, tri stra­ne ko­ji­ma je ve­ro­vat­no je­di­na za­jed­nič­ka tač­ka uoči zi­me 1995. go­di­ne bi­la ta što su sve u tom tre­nut­ku pri­želj­ki­va­le mir.

Ne tre­ba ta­ko­đe za­bo­ra­vi­ti da je in­te­gral­ni deo Dej­ton­skog mi­rov­nog spo­ra­zu­ma i fi­gu­ra vi­so­kog pred­stav­ni­ka me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce kao ovla­šće­nog tu­ma­ča Usta­va. Ja­sno je, da­kle, da su tvor­ci dej­to­na ima­li svest o ne­iz­be­žno­sti raz­li­či­tih „či­ta­nja”. U tom smi­slu, dej­ton­ski ustav Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne je po­put ne­čit­ko is­pi­sa­nog i za­mr­lja­nog ku­var­skog re­cep­ta na ko­me se vi­de po­treb­ni sa­stoj­ci, ali ko­li­či­ne baš i ne, kao što i ni­je do kra­ja ja­sno šta se sve sa tim sa­stoj­ci­ma ra­di. Do­bri ku­va­ri će i s ta­kvim re­cep­tom da na­pra­ve sla­stan obrok, dok će lo­ši ku­va­ri da upro­pa­ste sa­stoj­ke u spre­ma­nju ne­čeg pot­pu­no ne­je­sti­vog. Ja­sno je valj­da da su ku­va­ri iz ove pa­ra­le­le – po­li­ti­ča­ri. Iz sa­vre­me­ne bo­san­sko­her­ce­go­vač­ke stvar­no­sti je ta­ko­đe ja­sno da su do­sad bi­li uglav­nom lo­ši. Ku­va­ri su, či­ni mi se, tu kri­vlji od re­cep­ta. Uosta­lom, ni­je­dan re­cept sam po se­bi ni­je do­volj­na ga­ran­ci­ja da će je­lo is­pa­sti do­bro. Va­ži to za prak­tič­no sva je­la, a po­seb­no za – bo­san­ski lo­nac. 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.