Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: prof MLADEN LAZIĆ, sociolog

Buržoazija je korektiv države

Poslednja istraživanja pokazuju da među vodećim ljudima u ekonomiji i politici više nema nikog ko potiče iz zemljoradničke porodice
Фото Д. Жарковић

Ko vodi ovu državu i društvo? Kakav je i odakle potiče? O tome da li Srbija uopšte ima elitu i kakva je ta elita, razgovarali smo sa Mladenom Lazićem, profesorom sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Profesor Lazić bavi se elitama već nekoliko decenija, od predvečerja Jugoslavije do danas, voleli bismo da kažemo, praskozorja razvoja Srbije. Konstanta profesora Lazića jeste da se naše društvo prevashodno bavi političkom elitom, a da je ekonomska uvek skrajnuta, mimo ozbiljnog interesa stručne javnosti, ozloglašena kao kleptokratska, a da je ona izuzetno bitna za razvoj društva i države koja hita u kapitalizam.

Ko je danas pripadnik srpske elite? Da li su to samo oni koji imaju novac, ma kako da su ga stekli, ili su u ekonomskoj eliti oni koji su časno do njega stigli, imaju i uvećavaju kapital onako kako bi društvo to želelo?

Moralni principi nisu relevantni za sociološko određenje elite. I u socijalizmu su pripadnici elite bili svi oni koji su se našli na vrhu društvene hijerarhije, bez obzira na to kako su tu dospeli. I sada na elitu moramo gledati kao na pojedince koji imaju veliki kapital, bez obzira na to kako su ga stekli i kako ga uvećavaju (pod uslovom da to čine legalno). Prva istraživanja ekonomske elite posle sloma socijalizma radili smo 1993. godine i tada je dve trećine njenih pripadnika poticalo iz socijalističke nomenklature, ili je bila reč o članovima njihovih porodica, ili su na neki način bili umreženi sa socijalističkim rukovodiocima.

Pored njih, u eliti je bilo i nekadašnjih direktora javnih preduzeća, srednjih preduzetnika, stručnjaka, ali i onih koje javnost posebno zapaža, a to su ratni preduzetnici. Oni koji su do novca došli koristeći pogodnosti koje im je država pružala u vreme sankcija, pa i klasičnu pljačku. Koliko je takvih bilo u eliti, nemoguće je utvrditi. Samo se moglo ustanoviti da broj uspešnih srednjih preduzetnika raste. Već 2000. godine broj bivših pripadnika nomenklature je opao i u ekonomsku elitu sve više dospevaju oni koji su na drugi način sticali bogatstvo.

Dakle, u ekonomsku elitu mogli smo tada svrstati Arkana i slične? Da li je do smene došlo zato što su neke od njih poubijali?

Imena se u ovakvim istraživanjima ne beleže. To stvara pogrešnu sliku. Već smo rekli da moralni princip u određenju ovog pojma ne igra ulogu. Ali, tržišno „čišćenje” elite se nastavilo. Neki od tih tada bogatih ljudi bili su poslovno nesposobni. Drugo, veliki broj pripadnika socijalističke nomenklature u to je ušao u poznijim godinama, pa je tu i prirodna smena generacija. Naslednici nastavljaju da rade po kapitalističkim principima poslovanja. Podaci pokazuju da je 60 odsto pripadnika sadašnje ekonomske elite druga generacija, koja je došla na položaje posle 2000.

Da li onda smem da citiram Bogoljuba Karića, koji mi je svojevremeno rekao: „Neće te unuci pitati šta si bio, nego šta si im ostavio”. Da li je on već tada bio u pravu? Da se ne zaboravi – on je bio i ministar bez portfelja u vladi Mirka Marjanovića.

Uspon preduzetnika u eliti je evidentan. Ali, ukrštanje političke i ekonomske elite je ostalo, oni su umreženi. To važi i za sva savremena društva zapadne demokratije i tržišne ekonomije. Ono što treba istaći jeste činjenica da se formiranje naše ekonomske i političke elite približava poslednjih 15 godina obrascima tipičnim za zapadne zemlje.

I da se ne lažemo, to pravilo o umreženosti politike i ekonomije važilo je i u 19. veku. Knez Miloš Obrenović bio je bogat, i to mu je pomoglo da dođe na vlast. A kada ju je zgrabio, dramatično je uvećao svoj kapital. Postao je jedan od najbogatijih ljudi na Balkanu. To važi za sve naše dinastije, a to volimo da zaboravljamo. Pomenimo samo da su se predstavnici dinastije Karađorđević obogatili za svega dve generacije. Bogatstvo se drastično uvećalo od kralja Petra Prvog do unuka Petra Karađorđevića.

Primera ima još. Sin Nikole Pašića Radomir poznat je po korupcionaškim aferama. Liferacijama vojsci...

To samo dokumentuje da bez politike nema lakog bogaćenja i da „srebroljupci” zato hrle ka političarima.

Rekoh da se to prožima. Kretanja su dvosmerna. I u socijalizmu su privredni rukovodioci postajali političari. Svako na svom nivou. Direktori malih firmi u opštini, većih u republikama, a oni koji su vodili najveća preduzeća vodili su i Jugoslaviju, potom Srbiju. Pomenuli ste premijera Marjanovića, a on je došao na to mesto iz „Progresa”, iz privrede je došla i Milka Planinc, a na koncu, i sam Milošević je bio direktor „Tehnogasa” i Beogradske banke...

Ima mišljenja da bogataši hrle u politiku i radi kupovine ugleda. Sve su stekli, ali sa ugledom ne ide baš najbolje. Nemam istraživanje koje to potkrepljuje, ali narod ih ne voli.

Ne. Nije prvenstveno reč o kupovini ugleda, već o trgovini uticajem i moći. Ugled će rasti sporije, ali će rasti. Makar iz generacije u generaciju. Kada se to dogodi, biće znak normalizacije Srbije.

Ali zar kupovina ili finansiranje medija od raznih tajkuna nije i kupovina ugleda. Upravo sada vodi se svojevrstan rat za medije.

Većina ljudi pokušava da ide prečicom. To je prirodno. Kupovina medija je, pre svega, kupovina javne podrške. Na to ukazuje činjenica da su na meti mediji koji su najgledaniji i najčitaniji. Imajte u vidu i to da se moć i uticaj mogu steći mimo ugleda i nasuprot ugledu.

Zastupate tezu da je buržoazija ta koja treba da stabilizuje Srbiju i srpsko društvo.

Da, u kapitalizmu samo buržoazija ima resurse kojima to može da učini. Da uskrati finansiranje i tako postane korektiv države ili partija na vlasti.

Ali država je uhapsila najvećeg među kapitalistima – Miškovića?

Jeste, i kada su shvatili konsekvence, počela je sapunica od suđenja, koja će trajati godinama. Država može da kazni Miškovića, ali posledica je takva da je šteta za državu mnogo veća od trenutne koristi političara, pa nije ni u njihovom dugoročnom interesu.

Ali i Putin je zatvorio mnoštvo ruskih tajkuna i Rusija je krenula ka boljem?

Jeste. Jednaka je opasnost ako država ne kontroliše krupni kapital, kao i kada krupni kapital ne kontroliše državu. Zbog toga je bitna – ravnoteža. Kad država trajno dominira, posledica je autoritarni režim koji je dugoročno nesposoban za razvoj ekonomije. Kad kapital apsolutno dominira, država nije sposobna da stvori dugoročne uslove za razvoj krupnog i srednjeg kapitala. Primeri su vam istočna Evropa u doba komunizma, s jedne strane, i italijanski gradovi u doba renesanse, s druge.

Zar ne mislite da smo se umorili od tranzicije duže od 25 godina kojoj se ne nazire kraj?

Prvo smo imali 10 godina „blokirane tranzicije”, ratove i sankcije. To ne samo da nas je ekonomski unazadilo, već je i promenilo strukturu celokupnog društva. Uništili smo privredu, a nismo je restrukturisali. To je bilo vreme kada smo izgubili tada izobilne spoljne investicije. Kada smo mi u to krenuli, ostale su samo mrvice. Drugima su pale grudve u dvorište, za nas su ostale pahulje.

Sami mi pominjete IMR. Možda bi on i u drugim uslovima propao, ali došlo bi nešto drugo umesto tih traktora da smo u privatizaciju i otvaranje krenuli na vreme. Ali, mi smo počeli kad više nije imao ko da dođe. I u svetu je ekonomska kriza, i to ne smemo smetnuti s uma. I tu nema nikakve zavere protiv nas.

Iz kojih slojeva društva potiču oni koji nas danas vode? Radničke zamazane ruke očito više nisu na ceni.

Poslednja istraživanja koja smo radili na Institutu za sociologiju pokazuju da među vodećim ljudima u ekonomiji i politici više nema nikog ko potiče iz zemljoradničke porodice. Drastično je smanjen i broj onih koji su poreklom iz radničke klase, dok još u vrlo malom broju ima onih iz porodica službenika. Napreduju stručnjaci i rukovodioci. Činjenica je i da se u razvijenim zemljama jaz između bogatih i siromašnih povećava.

Stvarnost nam danas „tumače” najčešće analitičari. Kakav je vaš stav o njima?

Problem je što je to uloga u kojoj se ljudi koji je obavljaju deprofesionalizuju. Postaju univerzalni znalci, a to znači da su eksperti – ni za šta. Isuviše lako prestaju da kontrolišu svoju pristrasnost, a to je standard za društvenog naučnika. Kad se opredele, postaju navijači a ne analitičari...

Srbija često deluje i kao skela koja stalno ide od Zapada ka Rusiji i obratno. Da li je to pogrešno i da li bi valjalo da tu skelu vežemo za jednu obalu? Ako već to ne možemo, da li bi trebalo da je tovarimo pa da trgujemo?

I to je konstanta našeg političkog establišmenta od 19. veka. Naravno da tome kumuje i naš geostrateški položaj, ukrštanje silnica sa Zapada i Istoka baš na području na kome se nalazimo.

Od Karađorđa i Miloša, preko Obrenovića i Karađorđevića, išli smo od Rusije ka Austrougarskoj i obrnuto. Stalno smo između Rusije i Zapada. Taj ambivalentan odnos zadržan je do danas.

Nije tačno da tako veliki broj ljudi preferira Rusiju, kako se često predstavlja u javnosti. Naprotiv, često smo emotivno vezani za Rusiju, a materijalno za Zapad. Dihotomija je bila izražena i u vreme komunizma. Bili smo za sovjetsku jednakost, ali za zapadnjačke slobode. Nemojte da zaboravite i da nam je to omogućilo da lakše preplivamo iz socijalizma u tržišnu ekonomiju.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.