Zašto su Turci pucali na Ruse

Turska vojska opasno je zaoštrila situaciju oko rata u Siriji. Naime, tursko ratno vazduhoplovstvo oborilo je ruski bombarder „su-24”, a politički vrh Turske nije konsultovan u vezi s tom akcijom. Premijer Ahmet Davutoglu je izjavio da ga je o obaranju ruskog aviona obavestio načelnik generalštaba turske vojske. Ankara je još ranije upozoravala da će na svaku povredu svog vazdušnog prostora ubuduće odgovarati rušenjem letelica.

Dva turska lovca F-16 bila su u vazdušnoj patroli blizu granice, dok je ruski bombarder „su-24” bio u akciji uz samu sirijsko-tursku granicu. Da li je u nekom trenutku „zakačio” turski vazdušni prostor ili nije, tek turski lovac F-16 lansirao je rakete „vazduh-vazduh” i pogodio „su-24”. Moskva tvrdi da je „su-24” bio u sirijskom vazdušnom prostoru kada je pogođen, a Ankara kaže da je avion pogođen u momentu kada se nalazio u turskom vazdušnom prostoru. No, avion je pao na sirijsku teritoriju i Ankari će sada biti teško da insistira da je „su-24” ušao u njen vazdušni prostor. U ovakvim situacijama sekunde su presudne: dok piloti F-16 identifikuju nepoznatu letelicu, dok o tome razmene podatke sa svojom komandom, dok dobiju naređenje šta da urade i dok lansiraju rakete, avion koji je bio u određenom prostoru može već da izađe iz njega. Nadležna komanda turske avijacije očito se držala ranijeg uputstva turskog političkog vrha u slučaju kršenja turskog vazdušnog prostora. I postupila po automatizmu.

Tehnički, ovaj „slučaj” povlači mnoga pitanja. Naime, na ovim stranicama, kada su počeli ruski vazdušni udari u Siriji, napisao sam da će prvi avion koji će u tom ratu nastradati biti upravo „su-24”, bilo zbog tehničkog kvara, bilo zato što će biti oboren. I pogodio sam. Taj tip aviona ima promenljivu geometriju krila i zbog toga je tehnički komplikovan aparat. Bez obzira na kasnije modernizacije, prilično je star, ograničene je brzine i manevara, još kada je natovaren bombama i raketama, prilično je laka meta, koja teško da može izbeći ispaljene projektile. Inače, oboreni „su-24” pripadao je eskadrili bombardera iz baze Hmejmim, južno od Latakije. Kada sam nedavno boravio u toj bazi, nisam primetio da svi avioni „su-24” imaju lansere mamaca za IC projektile. Doduše, bombarderi „su-24” nisu ni silazili na visinu ispod 5.000 metara, koja je neka gornja granica dometa za PV rakete tipa „altigan”, „zipkin”, FIM-43 i „stinger”.

Ankara i Moskva slažu se da je „su-24” oboren raketama ispaljenim sa turskih lovaca F-16. Istina, prve reakcije Ministarstva odbrane Rusije govore da je „su-24” pogođen sa zemlje. Ako je to tako, onda bi moglo biti reči o američkim raketama „houk” i „najk herkules”, kojima raspolaže turska PVO. No, predsednik Rusije Vladimir Putin je potvrdio da je „su-24” oboren raketama lansiranim sa turskih lovaca F-16. Mogle su biti upotrebljene rakete AIM-120AB „amram”, AIM-95 „sajdvinder”, odnosno „šafir” ili AIM-7E „sperou”, zavisno od udaljenosti turskih lovaca od ruskog bombardera. S obzirom na to da nije bilo vizuelnog kontakta, najverovatnije je upotrebljena raketa AIM-120AB „amram” sa daljine od najmanje 15 kilometara. Ruski bombarder je pogođen u donju polusferu trupa, dakle negde odmah blizu motora, što može da znači da je gađan projektilom AIM-95 „sajdvinder” sa bližeg rastojanja. Letelica se zapalila, ali se nije raspala; ona je takoreći u komadu pala na zemlju. Na televizijskim snimcima su vidljiva dva padobrana, „su-24” ima dva člana posade. Na snimcima se čuje i mitraljeska vatra, što znači da su sirijski pobunjenici gađali ruske pilote dok su se spuštali padobranima. Verovatno je jedan pilot zbog toga i poginuo.

Zašto ruski bombarder „su-24” nije imao lovačku zaštitu svojih aviona „su-30” ili „su-27” na zadatku u području gde lete i turski lovački avioni? Zašto posadi ruskog bombardera „su-24” nije javljeno da su turski lovci F-16 u blizini i da zauzimaju poziciju za lansiranje projektila „vazduh-vazduh”? Gde je bio ruski sistem ranog radarskog upozorenja, izviđački sateliti, lovačke vazdušne patrole? Gde je bio ruski „avaks” da sve to prati? Ruska sredstva elektronskog praćenja i prisluškivanja? Da li se sve to moglo i predvideti? Da, moglo je.

Zašto je Turska upravo sada pribegla rušenju ruskog bombardera „su-24”? Šta je uopšte i trebalo Ankari da sada zaoštrava situaciju oko Sirije izazivajući Rusiju? Zar nije opšti kontekst prilika u tom području borba protiv terorizma Islamske države? I onda usred toga Turska obara ruski avion?

Pre svega, Turska je debelo umešana u rat u Siriji. Ankara pomaže sirijsku opoziciju i finansijski i oružjem, Turska želi promenu režima u Damasku. Turska drži otvorenu granicu sa Sirijom za prelaske džihadista koji se bore na strani Islamske države, preko Turske i luke Džejhan ide šverc nafte koju prodaje Islamska država, a kupuje i Turska po ceni ispod 30 dolara po barelu nafte. U poslednjih 48 sati ruska avijacija je izbombardovala naftna polja, terminale i cisterne Islamske države, čime je ozbiljno ugrožena trgovina naftom preko Turske. Osim toga, ruski avioni su pomogli napredovanje snaga Bašara el Asada prema sirijsko-turskoj granici, što Ankari ne odgovara, jer želi tampon-zonu u tom području da bi se nesmetano obračunavala sa Kurdima.

Šta će sada uraditi Rusija? Šta će uraditi NATO? Moskva će sada birati vreme i mesto za odgovor. A lepeza mogućih odgovora vrlo je široka, od vojne akcije do turskih Kurda. Putin je jasno rekao da je turska akcija „nož u leđa Rusiji”. A Putin nikada ne prašta izdaju. Da sam na mestu turskih pilota koji su oborili ruski „su-24”, promenio bih odmah identitet, lični opis, mesto boravka i posao. Jer, FSB će ih kad tad pronaći. Na Levantu se sve može za 1.000 evrića. Dakle, nikakvog velikog rata između Turske i Rusije neće biti, jer Turska je mali igrač za Rusiju. Ni NATO neće zaoštravati odnose sa Moskvom zbog Turske. Vidljivo je to i po reakcijama iz Vašingtona i Londona...