ponedeljak, 10.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 27.11.2015. u 22:00 Olivera Popović

Medicinska marihuana još daleko od apoteka

(Фото З. Анастасијевић)

Iako nadležni tvrde da je legalizacija upotrebe marihuane u medicinske svrhe u Srbiji u završnoj fazi, izgleda da je još daleko dan kada će preparati na bazi kanabisa moći da se dobiju na recept ovlašćenog specijaliste, u ovlašćenim apotekama.

A upravo to je suština modela po kojem bi sintetički preparati na bazi kanabisa ili kanabisovo ulje stizali do pacijenata na legalan način, kako je to regulisano u desetak evropskih zemalja. Radna grupa oformljena u Ministarstvu zdravlja još nije zvanično predala tekst predloga kako da se u Srbiji ovo pitanje pravno uredi, mada je ministar dr Zlatibor Lončar još 20. oktobra najavio da će ovaj predlog biti završen u „narednih nekoliko nedelja”, a taj rok je istekao. U Ministarstvu zdravlja „Politici” je rečeno da očekuju da predlog radne grupe stigne u toku sledeće sedmice.

Dr Milan Savić, neurolog i direktor Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava”, koji je Ministarstvu zdravlja podneo zvaničan zahtev za legalizaciju marihuane u medicinske svrhe, veruje da će najdalje za mesec dana i Srbija biti u krugu zemalja koje su ovu oblast regulisale, ali napominje da je za to potrebno nekoliko koraka. Odluka radne grupe mora da se pravno formuliše, da prođe skupštinsku raspravu i tek onda bude uneta u

Zakon o zdravstvenoj zaštiti.

U Hrvatskoj je ova procedura trajala veoma dugo, a okončana je 10. oktobra donošenjem zakona o legalizaciji upotrebe kanabisa u medicinske svrhe. Ali, kod naših suseda za sada ni u jednoj apoteci još se ne može dobiti ulje kanabisa na recept. Zakonom je stvoren pravni osnov za uvoz ovih preparata, ali do realizacije još nije došlo. U Hrvatskoj je propisano da lekar može da prepiše ove preparate u količini dovoljnoj za lečenje do najviše 30 dana i to samo na osnovu nalaza i izveštaja neurologa, onkologa, infektologa i pedijatra sa subspecijalizacijom iz dečje neurologije. Ujedno su na taj način usko definisali i područja gde se marihuana može koristiti u medicinske svrhe: za obolele od raka, side, multiple skleroze i nekih formi epilepsije kod dece.

Dr Milan Savić ističe da će i kod nas biti jasno definisano u kojim slučajevima lekar može da prepiše preparate na bazi marihuane.

– Nikakvih mistifikacija nema: oni su namenjeni isključivo za ublažavanje pojedinih simptoma kod onkoloških pacijenata, zatim obolelima od multiple skleroze i side, osobama sa glaukomom, kao i za tretiranje nekih retkih i teških formi epilepsije – objasnio je za „Politiku” dr Savić.

On procenjuje da će se između 3.000 i 4.000 pacijenata prijaviti za ovaj vid terapije.

Predsednik Udruženja „Lekalizacija Srbija” za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe, novinar Antonije Kovačević, broj zainteresovanih procenjuje na više od 10.000, budući da se ovom udruženju, kako tvrdi, javilo 13.000 pacijenata.

Kovačević dodaje da građani sada na crnom tržištu plaćaju ulje kanabisa između 250 i 750 evra, zavisno od koncentracije THC-a.  

Lekarima koji ne odobravaju korišćenje marihuane u medicinske svrhe, Kovačević zamera što nisu upoznati sa radovima o efikasnim dejstvima kanabisa na zdravlje. On odbacuje i mišljenje onih lekara koji tvrde da marihuana ne leči, već eventualno samo može da ublaži bol i spreči spazam, odnosno grčenje mišića.

Dr Mira Kovačević, vršilac dužnosti direktora Zavoda za bolesti zavisnosti u Beogradu, kaže da trideset godina u svakodnevnom radu gleda „tamnu stranu medalje” konzumiranja kanabisa. Ipak, trudi se da zadrži stručno i naučno objektivno mišljenje o terapijskim svojstvima medicinski definisanih preparata kanabisa.

– O ovom pitanju mnogo je kontroverzi i dosta emocija, što već ukazuje na potrebu da se svemu priđe izuzetno racionalno, objektivno i nepristrasno. Na naš sud ne treba da utiču emocije i predrasude ili pritisak javnosti, koja želi da što pre dođe do „čarobnog leka” za određene bolesti, već pre svega potvrđene i dokazane činjenice – kaže naša sagovornica.

Doktorka Kovačević zato veruje da ne treba unapred odbaciti mogućnost primene preparata od marihuane u lečenju određenog spektra bolesti, što se intenzivno proučava ovoga trenutka u svetu, ali je važno ne zaboraviti moguće neželjene posledice uzimanja kanabisa mimo preporuke lekara.

----------------------------------

Amfetamin – od leka do droge

Kada je medicinsku marihuanu nedavno nazvao sprdnjom, Čak Rozenberg, šef američke Uprave za suzbijanje droga, čuvene DEA, našao se na meti kritika. On tvrdi da marihuana sigurno nije lek i da je potrebno imati iskrenu debatu o tome da li nešto što je opasno i loše – treba da bude legalno. Zagovornici suprotnog mišljenja našli su se do te mere povređeni da su od predsednika Obame zatražili da smeni Rozenberga sa mesta prvog čoveka DEA. Peticiju sa takvim zahtevom potpisalo je 36.000 Amerikanaca.

Ako se ispostavi da marihuana uopšte nije lekovita, to neće biti prvi put da je narkotik poistovećen sa lekom, podseća američki portal Atlantik.

Kao najupečatljiviji primer, navodi se amfetamin, supstanca koja je još 1929. godine patentirana kao sintetički lek za blagu depresiju. Između 1930. i 1950. godine bio je najprepisivaniji antidepresiv u Americi. Do 1945. pola miliona Amerikanaca svakodnevno je uzimalo tablete na bazi tog narkotika za „bolje raspoloženje”, pa čak i –mršavljenje.

Američki predsednik Džon Kenedi svakodnevno je dobijao injekcije od 15 miligrama metamfetamina. Ovu terapiju mu je odredio njegov lični lekar, kako bi održavao predsednikovo dobro raspoloženje i poletnost.

Danas su ove supstance na međunarodnoj listi droga.

----------------------------------

Ckank oštećuje nervna vlakna u mozgu

Pušenje jakog kanabisa, koji sadrži između 10 i 14 procenata THS, (tetrahidrokanabinola) može da ošteti nervna vlakna u mozgu, zaključak je nedavno objavljene studije u vodećem međunarodnom časopisu iz oblasti psihijatrije „Psychological Medicine”.

Promene u beloj moždanoj masi, zbog koje dolazi do prekida protoka signala između desne i leve hemisfere mozga, viđaju se samo kod osoba koje su koristile kanabis, naročito skank, objasnila je Pola Dazan, neurobiolog sa Instituta za psihijatriju Kraljevskog koledža u Londonu . Zaključak je i da pušenje skanka može izazvati psihozu, dok upotreba blažeg kanabisa ne dovodi do tako drastične posledice.

Komеntari6
fd4c7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja