Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PRIČA IZ VELIKOG RATA

Golgota braće Jovanović

Каменко и Павле Паја Јовановић (Фото Историјски архив Панчево)

Često se u pančevačkom kraju pominje rumunski Arad i njegova tvrđava. Oko 5.000 ljudi ostalo je tokom Velikog rata među njenim zidinama, mestu stradanja pre svih Srba, pod vlašću Habzburgovaca, zapisaše zemljaci u dijaspori, u Rumuniji. Rekoše – bila je to golgota, a najviše progonjenih i utamničenih nacionalnih nevoljnika dadoše Banat, posebno grad Pančevo.

Užareno je leto 1914. godine. Nedelja, 28. jul. Ugledni Pančevci – štampari i knjižari – braća Kamenko i Pavle Paja Jovanović, među prvima su uhapšeni. Obojica bolesni, toliko da su Paju žandarmi na nosilima odneli u pančevački zatvor, a nedugo obojica se nađoše u transportu „političkih sumnjivaca” najpre za Temišvar, na poslednjem putu u aradski pakao. Još na železničkoj stanici svetina ih je grdila, zlostavljala i pljuvala – njih koji su doveka zadužili svoj grad i državu. Bez posebne knjige nemoguće je poređati sva dobročinstva i opisati srboljublje, ali i patnje koje braća doživeše i ne preživeše. Kamenko i Paja – dva tela, a jedna duša, jedna misao i zato, pričajući o jednom isto važi i za drugog, pa i u progonu i patnjama u rumunskoj tamnici. Prvi je u njoj izdržao 67 dana, drugi nedelju dana manje.

Jovanovići, kao i stotine interniranih Srba tamnovaše, sabijeni u podzemnim memljivim hodnicima kamenom obučenog Arada, u mraku i neizdrživom smradu, gladni, žedni, vezani i batinani. Tvrđava beše na glasu i po srdobolji, „crvenom vetru” i epidemiji pegavog tifusa i tuberkuloze… a zimi po sečenju smrznutih udova. Zajedno su ležali, mrtvi i bolesni, živi i zdravi. Od sredine 1914. do marta 1915. godine umrlo je tu 1.772 internirca – izmučenih žena, dece i muškaraca. Među njima beše i Paja, a Kamenko još izdrža premeštaj u civilni zatvor Beča, u kojem teško oboleo i izmučen umire dve godine kasnije.

U Aradu mnogo toga podseća na Srbe, nekada najbrojniji narod u ovom gradu. Još se čuva litija, u srpskoj Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla na kojoj piše: „Ova je litija sačinjena crkvenim dohotkom, darovana u slavu Božiju i za večiti spomen na 4.317 Srba mučenika interniranih u Aradskom gradu.” Malo je bilo jedno – hiljade umorenih – pokopano je u masovnim grobnicama, na dva internirska groblja – „Pomenirea”, na kojem postoji mali spomenik i zapuštenom i neobeleženom  groblju „Moriša”.

Osim što su bili Srbi, „greh” braće Jovanović beše i što su od 1911. godine bili članovi „Narodne odbrane” u Beogradu i zauzimali istaknuto mesto u srpskim institucijama unutar Austrougarske. Naročito, Kamenko, koji je dve decenije bio perjanica srpske autonomije u Pančevu. Braća su i osnivači zadužbine kod Srpske akademije nauka, još od 1870. godine izdavali su i štampali nacionalne knjige ne gledajući na svoju trgovačku dobit, a pančevačke i druge škole, za svoje udžbenike, imaju zahvaliti upravo njima. Srpsko štamparstvo i izdavaštvo svoj izvor imaju baš u Pančevu, zahvaljujući Jovanovićima, koji su u ovu varoš neumorno prenosili iskustva velikih evropskih centara. Obojica su, sve svoje veliko imanje, stotine hektara plodne zemlje, ostavili Srpskoj pravoslavnoj crkvi, raznim humanim, prosvetnim i privrednim društvima Pančeva i Srbije.

Na žalost i sramotu, broj Pančevaca koji zna da kaže ko su Jovanovići, čije ime ceo vek nosi jedna glavna gradska ulica, neoprostivo je mali. Većina ih misli da su braća Kamenko i Pavle Paja Jovanović narodni heroji, jednog drugog svetskog rata.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.