petak, 14.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 30.11.2015. u 09:05 Višnja Aranđelović

Istina je granica slobode

Reditelj i pisac Aleksandar Mandić kaže da javne ličnosti moraju da budu tolerantniji na kritiku a kada je reč o načinu na koji ćemo nešto reči – da se klonimo bljuvotina i psovki
(Фото Танјуг/Милош Јелисијевић)

Slučaj Andreja Fajgelja otvorio je staru raspravu – gde su granice slobode govora. Potraga za odgovorom zapravo pokazuje da smo kao društvo ostrašćeni i da bismo pravo na slobodu govora dodeljivali isključivo svojim istomišljenicima, dok bismo onima s kojima se razilazimo postavljali granice. Mnogi samoproklamovani čuvari te slobode ućutkuju svoje neistomišljenike i zaboravljaju da, iako s njima ne moraju da dele stavove, ipak moraju da dele javni prostor. Toliko zloupotrebljavana, sloboda govora vrlo često prerastala je u govor mržnje, a iza izrečenih „istina kriju se klevete i uvrede.

Takav primer je slučaj pisca Dobrice Ćosića, koji je tužio dnevnik „Danas” i tadašnjeg glavnog urednika Grujicu Spasovića. Razlog sporenja bio je tekst iz 2001. godine pod naslovom „Promene na ulicama, u bibliotekama, među ljudima” u kojem se o Ćosići govorilo kao o potpisniku naređenja o granatiranju Vukovara u jesen 1991. godine. Činjenica da je Ćosić izabran za predsednika SRJ u leto naredne godine, autoru teksta, inače književnom kritičaru, Milanu Čoliću je nekako promakla. Pisac je objasnio ne samo da tada nije bio na čelu države, već da je za vreme opsade Vukovara bio na operaciji srca u Milvokiju.

Kada je, 2007. izrečena presuda u Ćosićevu korist „Danas” je odluku shvatio kao „cenu časti”, a Ćosićevu tužbu nepotrebnom, smatrajući da je dovoljno to što su objavili piščev demanti.

– Ni šest godina kasnije nije moguće pravdati očigledno slučajnu grešku „Danasa”, o čemu rečito svedoče izvinjenje novina i zatvorska kazna autoru. Ovaj spor, međutim, ispostavlja mnoga pitanja, kako pred uskostručnu javnost, tako i pred široku, sviklu da gleda, sluša i čita sve i svašta, uključujući i bedastoće kojima je namera očigledna, ali koje nikada ne stižu do suda – objavljeno je u „Danasu” kao komentar na presudu.

Filmski reditelj i pisac Aleksandar Mandić kaže za „Politiku” da javni funkcioneri moraju da budu tolerantniji na kritike javnosti.

Ali granica šta ćemo o nekome reći i kako ćemo njegov rad u javnosti oceniti ipak mora da postoji, a to je istina. Takođe, moramo da postavimo i granice kada je reč o načinu na koji ćemo nešto reči – da se klonimo bljuvotina i psovki. U Srbiji, u zemlji u kojoj je demokratija još u povoju, postoji sklonost da ućutkujemo neistomišljenike, a podržavamo one koji misle kao mi. To je očigledno i to je, izgleda, normalno ovde na Balkanu – kaže Mandić i podseća da je tužba protiv „Danasa” jedina koju je pisac podneo protiv jednog lista.

Zašto sloboda govora mora da podrazumeva i granice pokazuje i jedan skoriji primer. Reč je o slučaju Jelene Maćić, šminkerke koja je za vreme prošlogodišnjih poplava lažno objavljivala na Fejsbuku da Obrenovcem plutaju leševi. Policija je gospođu Maćić privela na ispitivanje zbog širenja panike u vanrednoj situaciji. Svoj postupak, osim u policijskoj stanici u Ulici 29. novembra, objasnila je i na Fejsbuku:

– Niko ovo neće iskoristiti u svoje svrhe... moj mozak drugačije funkcioniše... meni paniku izaziva nedostatak informacija! Ovde sam pisala isključivo svoje misli i impresije – objašnjavala je FB prijateljima Jelena Maćić kako je, zapravo, misaonim putem došla do podatka o stradalima u Obrenovcu.

Zasmetalo joj je što su je u policiji nazvali „subverzivnim elementom”, pa je u odbranu svog lika i dela kazala da je „ekstremni nacionalista liberalnog pogleda na svet”. I očigledno vrlo liberalnog shvatanja kako se dolazi do istine.

Gospođi Maćić niko nije zabranio da se koristi ustavnim pravom na slobodno izražavanje, ali ovo je bio pravi momenat da primeni reči sudije američkog Vrhovnog suda Olivera Vendela Holmsa. Ovaj čovek, inače autor prvog amandmana američkog ustava, vrlo precizno je objasnio da sloboda govora ne podrazumeva i slobodu da u prepunom bioskopu lažno uzvikneš „Vatra!”. A granice slobode govora ustanovljene su ne samo američkim ustavom, već i Ustavom Srbije, kao i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Veliki deo građa Srbije, iz dobropoznatih razloga, ne voli posete generalnih sekretara NATO-a, makar oni bili i bivši. Pre Stoltenberga, sličan „doček” priređen je 2008. Havijeru Solani. Policija je tada privela nekoliko momaka koji su u beogradskoj Kosovskoj ulici lepili čitulje sa Solaninom fotografijom. Kažnjeni su sa po 2.500 dinara, da bi na kraju bili oslobođeni zbog zastarelosti slučaja. Ne baš srdačan doček u javnosti je bio shvaćen kao običan protest. Fajgeljev doček danas je rušenje ustavnog poretka.

Komеntari2
21d18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja