petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Da li se slobode govora razlikuju

Iako sloboda govora mora da bude odbranjena bez izuzetka, ispada da je ona kod nas ipak politički i „blokovski” podeljena na „prvu, drugu i treću” Srbiju. Onaj ko je branio Nikolaidisa i Ugričića ne brani slobodu mišljenja Fajgelja i obratno
Сретен Угричић (Фото З. Анастасијевић)

Gde su u Srbiji granice slobode govora, može li svako javno da kaže ono što misli i kakve su posledice toga. Pitanja su ponovo pokrenuta nedavno, kada je Andrej Fajgelj, profesor Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu i bivši funkcioner Treće Srbije, na Jutjubu emitovao snimak u kojem je kazao da je Aleksandar Vučić tokom briselskih pregovora Srbiju i srpski narod konstantno ponižavao, a da je to ponižavanje kulminiralo posetom generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, silovatelja naroda, koga je premijer Srbije dočekao simbolima srpskog doma: hlebom i solju. Posle ovog „dana klečanja”, Fajgelj je predložio „ustanak kao način da se narod konačno uspravi”.

Zbog ovih izjava u javnosti, Fajgelj je bio uhapšen zbog pozivanja na nasilnu promenu ustavnog poretka, odnosno zbog, kako je navedeno, kršenja člana 309 Krivičnog zakona Srbije, i u pritvoru zadržan 48 sati. Zatim je pušten da se brani sa slobode.

Međutim, Andrej Fajgelj je i sam ograničio slobodu izražavanja kada je, pre dve godine, dok je bio direktor Kulturnog centra Novog Sada, zabranio izlaganje umetničkog rada Danijele Tasić u ovoj instituciji kulture, platna na kojem je bilo prikazano raspeće Isusa Hrista za čije šake su prikovane papirne novčanice. Kulturna javnost osudila je ovaj čin zabrane, pokrajinski ombudsman tražio je smenu Fajgelja s funkcije direktora KCNS-a, a poverenik za informacije Rodoljub Šabić ukazivao je na član Ustava koji jamči slobodu mišljenja i izražavanja. Iako je u prethodnom slučaju bio pobornik cenzure, Andrej Fajgelj se nekoliko meseci kasnije našao u ulozi kritizera cenzorstva, kada se suprotstavio zabrani predstavljanja knjige „Srebrenička podvala” Ratka Škrbića u beogradskom Domu vojske. Naslov ove knjige rečito govori o njenom sadržaju. Ministarstvo odbrane zabranilo je promociju ove knjige, na zahtev Fonda za humanitarno pravo. „Politika” je objavila tekst koji je Fajgelj naslovio „Gde je sada osuda cenzure?”, i u kojem se zapitao zašto se sada u odbranu Škrbićeve knjige ne jave ponovo aktivisti, novinari, ombudsmani, poverenici.

Pre tri godine, kontradiktorna tumačenja u javnosti izazvao je još jedan slučaj „hajke” na crnogorskog pisca i novinara Andreja Nikolaidisa, savetnika predsednika Skupštine Crne Gore Ranka Krivokapića. Razlog za to bio je Nikolaidisov autorski tekst povodom dve decenije Republike Srpske, u kojem je izneo stav o tome da je „svaki spomenik kulture ujedno i spomenik varvarstva, da je svaka piramida značila brutalnu eksploataciju hiljada ljudi koji su je zidali”, i da je s tim u vezi „zločin postao konstitutivan, samopodrazumevajući i, konačno, nedodirljiv”. U skladu s tom opštecivilizacijskom retorikom zapitao se Nikolaidis: „Šta bi u slučaju BiH bio civilizacijski iskorak?”

Odgovor, koji je sam dao, glasio je da bi civilizacijski iskorak u ovom slučaju bio da je neki nezadovoljni radnik upotrebio dinamit u dvorani u kojoj su glavari, duhovnici i umetnici proslavljali dvadeset godina postojanja Republike Srpske, kao „genocidne tvorevine”, u kojoj se brani zločin kao temelj zapadne civilizacije. Nikolaidis je kao temeljni konflikt u svakom društvu u stvari istakao ne nacionalni, nego klasni problem, i zato je u njegovom tekstu čovek koji sve treba da digne u vazduh Bole, radnik, koji kaže: „Jesam Srbin, ali sam i radnik, stoga ću u zrak dići one koji su me opljačkali – ne bi li to bio civilizacijski iskorak?”

Pre svih, Forum pisaca stao je iza Andreja Nikolaidisa, a kao podršku Nikolaidisu peticiju su potpisali pisci, među kojima su bili i Filip David, Laslo Vegel, Borka Pavićević, Predrag Čudić, Dragoljub Todorović, Sreten Ugričić, Vladimir Arsenijević, Saša Ćirić, Nenad Prokić, Vladimir Arsenić, Tomislav Marković, Ibrahim Hadžić i drugi, koji su branili slobodu govora i mišljenja i istakli da su mnoge izjave iz Nikolaidisovog govora bile istrgnute iz konteksta.

Pošto je Sreten Ugričić u to vreme bio i upravnik Narodne biblioteke Srbije, nacionalne institucije kulture, a potpisao je proglas u odbranu slobode govora Nikolaidisa, Ivica Dačić, tadašnji ministar unutrašnjih poslova, izjavio je da Ugričić može da podržava Nikolaidisa iz zatvora, ali ne i iz biblioteke, čime je tražio njegovu smenu s ove funkcije. Sreten Ugričić je zatim povukao svoj potpis iz saopštenja Foruma pisaca, rekao je da se ne slaže s mnogim stavovima koje je Nikolaidis izneo u ovom tekstu, ali da se kao demokrata uvek zalaže za pravo da svako iskaže svoje mišljenje, čak i ako je u suprotnosti s njegovim. Ipak, Ugričić više nije upravnik Narodne biblioteke... Iako sloboda govora mora da bude odbranjena bez izuzetka, ispada da je ona kod nas ipak politički i „blokovski” podeljena na „prvu, drugu i treću” Srbiju. Onaj ko je branio Nikolaidisa i Ugričića ipak neće braniti slobodu mišljenja Fajgelja, i obratno.

Oprečne reakcije u javnosti izazvala je i izjava predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimira Kostića da se za Kosovo moramo boriti i zubima i noktima, ali da neko ovom narodu mora da kaže da Kosovo više nije ni de fakto ni de jure u našim rukama... Slobodu govora i pravo na mišljenje akademika Kostića podržao, je pored ostalih i Srpski PEN centar, kao i Radina Vučetić, Anja Suša, Dušan Petričić, Filip David, Goran Marković, Gojko Božović, Igor Marojević, Ivan Čolović, Janko Baljak, Milena Dragićević Šešić, Dubravka Stojanović, Čedomir Čupić, Sonja Liht, Vidosav Stevanović.

----------------------------------

Čovek mora da stoji iza onoga što javno kaže

Na pitanje da li su sve „slobode govora” iste, da li na isti način treba braniti pravo da kaže ono što misle Andrej Fajgelj, Andrej Nikolaidis, Sreten Ugričić ili akademik Vladimir Kostić, Vida Ognjenović, predsednica Srpskog PEN centra kaže za naš list:

– Sloboda govora mora da postoji, kako za Andreja Fajgelja, za Nikolaidisa, tako i za akademika Kostića, kao i za svakog građanina naše zemlje. Nikada ne polemišem u vezi s tim, i stala bih u odbranu svakoga ko želi da iskaže svoje mišljenje, ali ta sloboda govora nikoga ne amnestira od onoga što je izgovorio. Čovek mora da stoji iza onoga što je javno rekao. To mišljenje može da bude predmet polemike, a nikako njegovo pravo da ga iskaže – kaže Vida Ognjenović, koja dodaje da u pomenutim izjavama ne odmerava političke stavove, da nije zaštitnica državnog poretka, već zaštitnica slobode govora.

----------------------------------

Crvena granica totalitarizma

Početkom jula 2015. godine Kokan Mladenović dao je intervju za portal mojnovisad.com u kojem je oštro kritikovao vlast u Srbiji, o čemu svedoči naslov „Ovoliko zlo mora biti ugušeno u krvi, devedesete su došle na naplatu”. Intervju je završen novinarskim pitanjem „Mislite li da će nam se ta krv desiti?”, odnosno Mladenovićevim odgovorom: „Ne mislim, nadam se da hoće”. Na jednoj konferenciji za medije reagovao je i premijer Aleksandar Vučić ocenivši da je sramota da radnici iz kulture koriste takve reči.

U međuvremenu usledila je i krivična prijava Zorana Đuričića, predsednika Nezavisnog sindikata kulture, u lično ime, protiv Kokana Mladenovića, odnosno izjava u pomenutom intervjuu zbog čega se reditelj našao i na saslušanju u beogradskoj policiji. Mladenović je krivičnu prijavu za rušenje poretka nazvao tragikomičnom, uz komentar da su: „vlasti prešle opasnu zonu, crvenu granicu totalitarizma...”. Dan kasnije Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je kao neosnovanu krivičnu prijavu protiv Mladenovića, a ministar pravde Nikola Selaković naglasio je da je: „sloboda mišljenja zagarantovana svakome, pa i javnim ličnostima, a ako se sa tim neko ne slaže on to može da osporava na ovaj način”.

Akcija za odbranu Kokana Mladenovića pokrenuta je tvitom, sa pokličem: „Idemo svi ispred suda!”. Međutim, ispostavilo se da je pred sud došao samo jedan čovek, glumac Branislav Bane Trifunović, inače, Kokanom kum. Gde su bili ostali? Kod kuće, naravno, odakle su slali podrške Mladenoviću. O ovom slučaju na tribini magazina „Vreme” govorila je Olja Bećković očitavši lekciju tviterašima i mnogim drugima. U svom komentaru u našoj novini o slučaju Kokana Mladenovića pisala je i rediteljka Tanja Mandić Rigonat primetivši da: „Umetnik Mladenović ama baš nigde u intervjuu ne poziva na krvoproliće, već se samo nada krvi i vidi krv. Dakle u pitanju su nada, slutnja i gledanje u budućnost. Nema pokliča: dižite se braćo i sestre, građani i građanke, drugarice i drugovi, oružje u ruke da rušite režim”.

B. G. T

Komеntari1
6bf9d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.