Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sve toplije između Obame i Putina

Susreti na marginama svetskog samita o klimi po pravilu izazivaju više interesovanja od onoga što se dešava na glavnoj pozornici
Сусрет у Паризу: Владимир Путин и Барак Обама (Фото Ројтерс)

Šta su jedan drugom rekli Vladimir Putin i Barak Obama, koji su se juče po podne sreli na pola sata na privatnom sastanku iza zatvorenih vrata, na marginama Konferencije UN o klimatskim promenama? Kremlj je šturo saopštio da su lideri Rusije i SAD razgovarali o sirijskoj krizi, situaciji u Ukrajini i nedavnom obaranju ruskog bombardera. Obama je izrazio žaljenje zbog incidenta koji se desio  kada su turske vazduhoplovne snage oborile ruski avion „su-24”, navodi Moskva. Turska je 24. novembra iznad tursko-sirijske granice oborila ruski vojni avion, navodeći da je on povredio turski vazdušni prostor, što je zvanična Moskva negirala.

Lideri Rusije i SAD razgovarali su i o Ukrajini i složili se o neophodnosti potpune primene sporazuma iz Minska, ali po saopštenju iz Bele kuće ne može se zaključiti da li su postigli zajednički stav o sudbini sirijskog predsednika Bašara el Asada. Obama je Putinu rekao da smatra da Asad mora da ode sa vlasti u okviru političke tranzicije, naveo je zvaničnik Bele kuće. Agencija AP ranije je prenela da je u pitanju bio privatan sastanak dvojice lidera i da nije planiran njihov zvanični susret tokom dvodnevne konferencije.

Putin i Obama su se pre dve nedelje dva puta sastali na samitu G-20 u Antaliji, a jedan od njihovih susreta trajao je oko 20 minuta, podsetila je agencija Tas. Učestali susreti dvojice lidera mogli bi da znače da je došlo do otopljavanja odnosa Moskve i Vašingtona, i to baš na samitu u Parizu, gde je u centru pažnje borba protiv globalnog klimatskog otopljavanja.

Mnogo je suzavca bačeno po Parizu kako bi se sprečili demonstranti da se približe svetskim liderima i mnogo je tona štetnih gasova ispušteno iz aviona kako bi 150 predsednika i šefova država, uz prateće svite, došlo na konferenciju UN o klimatskim promenama  (COP21). Ali ako se na ovom samitu postigne obavezujući univerzalni plan da se planeta sačuva od daljeg ubrzanog zagrevanja, onda se i za zagađivanje sredine uzrokovano putovanjima do Pariza može s pravom reći da je u odnosu na rezultate – samo zanemarljiva kolateralna šteta.

Od poslednjeg svetskog obavezujućeg sporazuma o borbi protiv globalnog zagrevanja pre 18 godina u Kjotu, promene na planeti su bile dramatične, ledeni pokrivač zapadnog Antarktika i Grenlanda izgubio je pet hiljada milijardi tona leda, glečeri su u proseku postali za 12 metara niži. Rekordi najtoplijih godina rušeni su 1998, 2005, 2010, 2014, a izgleda da će i ova godina po toploti prevazići prethodnu.

Konferencija je bila zakazana mnogo pre nego što je 13. novembra izvršen napad terorista na Pariz, pa se tako nije moglo znati da će Grad svetlosti dočekivati najviše goste iz sveta pod najoštrijim merama vanrednog stanja ikada uvedenim u Francuskoj. Fransoa Oland i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Kimun juče ujutru su zvanično dočekivali šefove država i vlada, a goste su zajedno sa ovom dvojicom pozdravljale i ministarka zaštite životne sredine Segolen Roajal, nevenčana bivša Olandova partnerka, sa kojom ima četvoro odrasle dece, i Kristina Figeres, šefica Agencije za klimatske promene UN.

Oland je otvorio skup podvukavši da je to samit „o budućnosti planete i opstanku života”. Istakao je da nikada ulozi jednog međunarodnog sastanka nisu bili toliko visoki. Borbi protiv terorizma pridao je isti značaj kao i borbi protiv globalnog zagrevanja, rekavši da su to dva velika izazova naše epohe. Kad je reč o klimatskim promenama, izrazio je uverenje da će na kraju konferencije, koja traje do 11. decembra, biti postignut univerzalan i obavezujući sporazum u cilju smanjenja globalnog zagrevanja. Najpogođenije su najsiromašnije zemlje. SAD, Kanada i devet evropskih država najavile su juče da će obezbediti skoro 250 miliona dolara za pomoć najugroženijim zemljama radi prilagođavanja posledicama klimatskih promena.

Države koje će obezbediti finansijsku pomoć najugroženijim državama su Nemačka, SAD, Kanada, Velika Britanija, Danska, Finska, Francuska, Irska, Italija, Švedska i Švajcarska.

Susreti na marginama ovakvog kolosalnog skupa obično izazivaju mnogo više pažnje nego ono što se dešava za glavnom govornicom i u centralnoj dvorani pod svetlostima reflektora. Ali o sadržaju razgovora u četiri oka može samo da se nagađa.

Sastanak ruskog predsednika sa Tajipom Erdoganom u Parizu nije bio predviđen, iako bi to bio događaj za prvu stranu novina budući da su izgledi za zajedničku vojnu akciju protiv Islamske države usled rušenja ruskog aviona sve manji. Putin se kasnije popodne sastao sa kineskim liderom Si Đinpingom, kako je javio Rojters pozivajući se na izvore iz Putinove delegacije. Šta su predsednici Kine i Rusije razgovarali, o tome ni reči, do zaključenja ovog izdanja.

Ruski predsednik je na glavnoj sceni govorio o udruživanju napora da se postigne novi sporazum o klimatskim promenama koji će zameniti protokol iz Kjota 2020. godine. Rusija želi da novi sporazum kojim će se ograničiti rast temperature na dva stepena Celzijusa do kraja 21. veka bude sveobuhvatan, efikasan i da svi budu ravnopravani.

Za obavezujući dogovor koji će biti praćen redovnim proverama, kako bi se obezbedio napredak u ublažavanju efekata globalnog zagrevanja, založila se između ostalih i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Stručnjaci koji prate tempo klimatskih promena sa mnogo manje optimizma iščekuju rezultate pariske konferencije od političara. Čak i kad bi se postigao sporazum o smanjenju emisije štetnih gasova, drugi cilj, ograničavanje otopljavanja na dva stepena Celzijusa, gotovo je nemoguće ostvariti. I ako se primene sve planirane mere za zaustavljanje otopljenja, očekuje se porast temperature od 2,7 stepeni.

Vreme u Parizu je inače juče bilo „neobično toplo za ovo doba godine” – oko trinaest stepeni Celzijusa, što je prijalo i novinarima i delegatima i ogromnoj armiji policajaca.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.