Subota, 29.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Hronika upotrebe poligrafa u srpskoj politici

​Čedomir Jovanović 2004. godine kao potpredsednik vlade ispitivan na detektoru laži o tome da li je učestvovao u ubistvu Momira Gavrilovića
Полиграфско тестирање у МУП-у (Фото А. Васиљевић)

Prošla su četiri dana otkako je republički tužilac Zagorka Dolovac obavestila javnost da će u saradnji sa drugim državnim organima sprečiti destabilizaciju zemlje pokretanjem odgovarajućeg krivičnog postupka, ali i dalje nije jasno o kojem bi ovde krivičnom delu moglo biti reči. Praksa je takva da, dok traje prikupljanje obaveštenja o eventualnom krivičnom delu, nije neophodno da se postavlja, ili javno saopštava, tačna kvalifikacija tog dela. Stručnjaci za krivično pravo – „Politikini” sagovornici ni juče nisu želeli da komentarišu za koje krivično delo bi mogli da se terete oni koji destabilizuju državu.

„Ne postoji krivično delo državni udar niti destabilizacija zemlje. U ovom slučaju možda bi moglo da bude reči o krivičnom delu ugrožavanja ustavnog poretka”, objasnio je nezvanično jedan od naših sagovornika. Čitava jedna glava Krivičnog zakonika, pod rednim brojem 28, bavi se krivičnim delima protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. Tu spada i ubistvo predstavnika najviših državnih organa, za koje je suđeno ubicama Zorana Đinđića.

„Politika” je u Višem sudu u Beogradu proveravala da li je od ubistva premijera Đinđića pokrenut neki postupak zbog pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja (član 309 KZ), i ustanovila da u evidenciji tog suda u Beogradu nema podataka da su za to krivično delo vođeni postupci.

Nedavno su pojedini mediji pretpostavili da bi baš zbog kršenja ovog člana krivičnog zakona tužilac mogao da tereti Andreja Fajgelja koji je bio uhapšen zbog toga što je pozivao na ustanak preko društvenih mreža.

Gotovo je nezabeleženo da se premijer jedne zemlje dobrovoljno podvrgne testiranju na poligrafu zbog optužbe koje je protiv njega izneo neki tabloid. Aleksandar Vučić je sam tražio da bude testiran da bi dokazao da optužbe koje je „Kurir” protiv njega izneo nisu tačne. Gostujući na RTS-u, objasnio je da neće da dozvoli da bilo ko reketira ni njega, ni državu. Poligraf je, prema rečima ministra policije, pokazao da Vučić govori istinu. Premijer je dodao da od detektora laži beže – lažovi.

Poslednjih godina postalo je uobičajeno da se poligraf koristi u političkim sukobima. U junu 2004. godine tadašnji potpredsednik srpske vlade Čedomir Jovanović takođe je dobrovoljno išao na detektor laži, a njegove pristalice su najmanje deceniju posle toga tu činjenicu koristile kao dokaz da Jovanović ne snosi nikakvu odgovornost za događaje sa smrtnim ishodima sa kojim je navodno imao dodir. Jovanović je prvo bio na informativnom razgovoru u vezi sa nerešenim ubistvom Momira Gavrilovića, bivšeg pripadnika BIA, a na poligrafu su ga navodno pitali da li je Zoran Đinđić naručio ubistvo Gavrilovića, da li je to učinio on (Jovanović), ili Dušan Mihajlović, Goran Petrović, Vladimir Beba Popović i Zoran Mijatović. Jovanović je rekao da ne zna ko je ubio Gavrilovića ali da zna da to nisu učinili ni on, ni Zoran Đinđić niti bilo ko od Zoranovih saradnika, a policija je kazala da je prošao detektor laži. Poligrafsko ispitivanje prošao je i Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije i gradonačelnik Jagodine, takođe na sopstveni zahtev. On je u februaru prošle godine odgovarao na pitanja u vezi sa okolnostima ubistva Milana Pantića, jagodinskog novinara „Večernjih novosti” koji je ubijen pre 14 godina ispred zgrade u kojoj je živeo. U istrazi, koja je završena bez rezultata, poligrafski je saslušano više od 1.000 ljudi. „Cela” Jagodina je tada bila na poligrafu, govorila je čaršija, pa se i gradonačelnik „samopozvao”.

Postoje načini da se detektor laži obmane, smatraju stručnjaci i dodaju da je vrlo podložan manipulaciji onih koji postavljaju pitanja, jer mogu da ih formulišu tako da nameste telesnu reakciju kakvu žele. U praksi se znalo desiti i da dve suprotstavljene strane, koje govore potpuno različite stvari, prođu poligraf, što u javnosti stvara sumnju u nepouzdanost rezultata detektora laži.

Tako je bivši načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović prošle godine prošao testiranje negirajući optužbe narko-bosa Darka Šarića da je on „general Papaja” koji je uzeo novac i montirao postupak protiv Šarića. Međutim, i Šarić koji je tvrdio da mu je Milović namestio slučaj, takođe je prošao poligraf.

Posle optužbi  iz Demokratske stranke u aferi o vetroparkovima, Nikola Petrović, direktor Javnog preduzeća „Elektromreža Srbije” i kum premijera Vučića, odgovorio je „prolaskom” na detektoru laži.

Ipak, dešavalo se da i oni koji dobrovoljno odu na poligraf, ne prođu na testiranju. To se desilo zameniku direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Draganu Markoviću Markoniju. On je na detektor laži otišao nakon ispitivanja u svojstvu građanina u prostorijama UKP-a u vezi sa slučajem Dragoljuba Peurače, a kasnije je objašnjavao da je na poligrafu „pao” jer je reagovao na neka pitanja koja su mu bila poznata iz istrage i medija.

I CIA redovno na detektoru laži testira svoje pripadnike, ali Dragiša Mališić, poligrafista sa 30 godina iskustva za „Politiku” kaže da je „ispitivanje na principu dobrovoljnosti u svim policijama sveta”, i da ako neko odbije ne sme da trpi nikakve posledice.

Aleksandar Kornic, bivši „Kurirov” direktor koji je optužio Vučića, odbio je poligrafsko testiranje. Poligrafisti doduše kažu da ispitivanje ne pomaže kada su ispitanici pod uticajem droge, alkohola ili lekova za smirenje. Osim toga, izričito je zabranjeno i testiranje trudnica, porodilja, pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima, osoba kojima je utvrđena neka neuropsihijatrijska bolest ili koje u trenutku ispitivanja na poligrafu trpe fizički bol.

Milan Škulić, profesor krivičnog prava kaže za naš list da poligraf ne reaguje na laž već registruje određene fiziološke reakcije – uzbuđenje koje kod čoveka nastaje kada ne govori istinu.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.