Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Svaki peti nastavnik u Srbiji smatra da je zlostavljen na poslu

U istraživanju koje su u školama širom Srbije sproveli stručnjaci Instituta za psihologiju beogradskog Filozofskog fakulteta, čak 11,5 odsto ispitanika izjasnilo se da su najmanje dva puta nedeljno izloženi nekom obliku mobinga, odnosno psihološkom pritisku nadređenih ili kolega
(Фото Бета)

Gotovo 20 odsto prosvetnih radnika suočilo se sa zlostavljanjem na radu, a 11,5 odsto zaposlenih u školama priznaje da najmanje dva puta nedeljno trpi neki oblik mobinga.

Kada procene da su žrtve zlostavljanja, samo 41,9 odsto zaposlenih traži pomoć – uglavnom od direktora škole i predstavnika sindikata, a mnogo ređe od Ministarstva prosvete.

Ovi podaci sadržani su u rezultatima istraživanja tima stručnjaka u sastavu Svetlana Čizmić, Ivana B. Petrović i Milica Vukelić, sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Istraživanje je deo projekta koji finansira Ministarstvo prosvete, a rezultati su predstavljeni na međunarodnom skupu nedavno održanom na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, u organizaciji Instituta za pedagoška istraživanja.

Od ponuđenih mogućnosti oblika zlostavljanja, ispitanici su najčešće navodili širenje glasina i tračeva o njima (14 odsto, uz napomenu da se to događa najmanje jednom mesečno) zatim ignorisanje njihovih stavova i mišljenja (8,6 odsto) i preterano kontrolisanje rada (8,5 procenata).

Među ispitanicima je bilo 72 odsto žena. Oni koji su se izjasnili da su žrtve mobinga, kazali su da im se to odrazilo na pogoršanje zdravlja i da su pomišljali da napuste radno mesto.

Inače, pod terminom zlostavljanje na radu podrazumeva se ne samo psihološki pritisak nadređenih, već i kolega. Negativna ponašanja mogu biti suptilna, poput prikrivanja informacija i ignorisanja, pa do fizičkih pretnji.

– Imajući u vidu specifičnosti i osetljivost društvene uloge obrazovnih institucija, u školama mora da vlada „nulta tolerancija” prema svim oblicima zlostavljanja. Direktori su ključna poluga u prevenciji zlostavljanja i zato obuka u ovoj oblasti mora da bude deo profesionalnog usavršavanja direktora škola – ističe Svetlana Čizmić, jedna od autorki istraživanja.

To znači, slažu se autori studije, da direktori škola treba da budu zaduženi za edukovanje zaposlenih o prepoznavanju zlostavljanja na radu, reagovanju na prve signale i stvaranju klime u školi u kojoj dominiraju saradnja, podrška i tolerancija.

Istraživači kažu da prevencija mora da obuhvati ne samo rad na poboljšanju međuljudskih odnosa u kolektivu, već i na zlostavljanje zaposlenih od strane roditelja i učenika, tako što će učenici i roditelji učiti kako da komuniciraju sa nastavnicima.

Milorad Antić, potpredsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, kaže da su pritužbe na mobing koje stižu na adresu ovog sindikata maltene svakodnevne.

– Samo u poslednjih mesec dana poslao sam dva dopisa direktorima i školskim odborima zbog zlostavljanja na radu dveju koleginica. Jedan direktor je promenio svoje ponašanje, a šta će biti sa drugom koleginicom ne znam – kaže Antić i dodaje da su u većini slučajeva na meti starije ili neudate učiteljice i nastavnice, a da pritiske uglavnom trpe od direktora, koji su najčešće muškarci.

Naš sagovornik, koji je i i predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda, dodaje da zaposleni koji smatraju da su izloženi mobingu najčešće ne žele da podnesu tužbu, u strahu da će, ukoliko slučaj dođe do suda, trpeti još veće maltretiranje. Ponekad, ako se odluče da izađu u javnost imenom i prezimenom, obraćaju se medijima, a bilo je i slučajeva da su delili letke, kako bi se javnost upoznala sa onim što ime se dešava u školi.

– Do zlostavljanja na radu najčešće dolazi kada se ukazuje na nepravilnosti u radu direktora ili kolega ili kada se progovori o nepravilnostima prilikom prijema u radni odnos ili davanja ocena đacima – kaže Antić.

Navodeći primere mobinga, Antić nabraja: „direktori prete zaposlenom da će ga proglasiti tehnološkim viškom, oduzimaju mu radne zadatke ili razredno starešinstvo. Takođe, ima i onih koji preterano kontrolišu radnike (vreme dolaska i odlaska sa posla) ili onog ko im je na meti prozivaju na nastavničkom veću, komentarišu kako ne zna da drži čas, sumnjaju u ocene koje daje...

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.