Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MILOŠ LOLIĆ, reditelj

Ko je odlučio da ideju o kulturi zakopa

Čak i da se unište grčke tragedije, spali Šekspirov opus, zabrani Šiler, pozorište nije moguće iskoreniti. Preživeće, makar i na ulici, u vidu mesta gde se sloboda glasno iskazuje i dokazuje
Милош Лолић (Фото:: R. H. Werner)

Predstava „Marija Stjuart” po delu Fridriha Šilera novi je rediteljski iskorak Miloša Lolića. Premijera je održana sinoć na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Škotsku kraljicu Mariju Stjuart tumači Sena Đorović, a lik njene rođake, engleske kraljice Elizabete, Nada Šargin. U glumačkoj ekipi su i Gojko Baletić, Miloš Đurović, Branko Vidaković, Ivan Bosiljčić, Nebojša Kundačina i Zoran Ćosić.

Dramska fantazija „Marija Stjuart” bazirana na istorijskim činjenicama napisana je 1800. g. Šta je to danas aktuelno u ovoj priči o moći, odnosno nemoći? Zašto je ovo trenutak za „Mariju Stjuart”?

Tragedija „Marija Stjuart”, s obzirom da je već na temu vlasti, aktuelna je stalno, može da bude na repertoarima više kuća istovremeno. Ali to „aktuelno” mi se, ipak, čini kao medijski nametnuto, uopšte ne verujem da na pozorište treba da se gleda kroz aktuelnosti. Vi svakako možete izvođačku umetnost tumačiti isključivo kroz odnos koji gradi spram dnevno političkog, ali time prenebregavate svu širinu scenskog fenomena. Radije idem korak dalje, pa na pozorište gledam kao na teritoriju političkog, čak i kada predstava nije aktuelna, političko je već time što je mesto okupljanja i ogledanja, obredno mesto zajednice gde čak i prazna scena bez govorništva isijava političko. Dakle, čime pozorište može još da se bavi osim ljudima i politikom? Spisak drama za koje maštam da ih režiram sazdan je na intimnim i duboko ličnim temama, a na tom spisku „Marija Stjuart” spada među najaktuelnije. Ona je drska fantazmagorična rekonstrukcija istinitog istorijskog konflikta, koja nas podseća da se oduvek i svuda na dvoru živelo u kolopletu straha, koristi, strasti, bezizlaza, samoće. Na vrhu piramide život ne piše samo trilere, već i melodrame, sve u svemu reč je o jednoj vrlo perverznoj igri. Pritom, opet prepoznajem, kao onda kada sam radio na Šekspirovom „Otelu”, da me loži već to što će na sceni progovoriti klasika u takoreći filološkom prevodu. Svakako ne zbog aktuelnosti, ali makar kao kulturološko nasleđe koje oživljavamo nekoliko puta mesečno na repertoaru, kao muzejski eksponat poetskog jezika kojim više niko ne piše, a kojim nikada niko nije ni govorio, osim na sceni jer je za tu paralelnu istinu i stvaran.

Rekli ste jednom prilikom da je pozorište „odlično mesto za lečenje sopstvenih problema, raskrinkavanje vladajuće estetike, podrivanje nametnute ideologije”. Šta u tom smislu možemo da očekujemo od predstave „Marija Stjuart”?

Vi ćete lako primetiti da svojim radom preispitujem nekakav očekivani dramski format, nazvaćete to istraživačkim ili eksperimentalnim, ali koliko god ja bio avanturistički raspoložen, ipak u svom pristupu prepoznajem nešto klasično repertoarsko. Odan sam glumačkom i govornom, dok mi društveni angažman zavisi od teksta ili pisca, a ne od medijskih tema. Na primer „Dnevnik o Čarnojeviću” morao je biti neuhvatljivi tragalački scenski poduhvat već iz ideje da se taj i takav roman integralno i bez dramatizacije postavlja na scenu, dok me sada „Marija Stjuart” vraća u ozbiljno govorno nasleđe čija je tragika takvog gabarita da zahteva punokrvnu glumačku predstavu. Volim da predstava ostavlja onaj šmek koji sam osetio kada sam prvi put pročitao delo, i to starovremeno dramsko mi se, posle raznolikih iskustava, sada vraća kao izazov. Sa godinama polagano shvatam da se režija tiče komunikacije koja ne može biti isključivo racionalna i strateška, već je umnogome i do impulsivnog, nesvesnog, instinkta, meditativnog čak. U naše se doba, kada u svemu tražimo aktuelno, zaboravlja da su svi ti nasleđeni tekstovi pisani u metrici, u specifičnom ritmu koji otkucava svoje vreme, i ta mantra realno menja temperaturu u sali jer poezija je pisana da priziva.

Mislim da sam na putu da odustanem od interneta, jer počinjem da uviđam da su ekrani generalno zli  

Gotovo da je postalo pravilo da se s jeseni vraćate kući, odnosno da radite u Beogradu. Kako vidite, komentarišete beogradsku pozorišnu estetiku u odnosu na inostrane sredine u kojima radite?

Beograd, Srbija i ostatak Jugoslavije spadaju u razvijene pozorišne sredine sa dugom i ozbiljnom tradicijom, maestralnim glumcima, autentičnim piscima, specifičnim rediteljskim poetikama. Ali pozorište, ono institucionalno kao i ono nezavisno, uvek verno odražava stanje u društvu i državi, pa tako u Srbiji danas pozorišnu scenu kreiraju grozne okolnosti mnogo više nego autori. Naše predstave, čime god se bavile, uvek pre svega bivaju borba za opstanak pozorišta. Nisam sklon teorijama zavere, ali kao da je negde odlučeno da se ideja o kulturi zakopa živa, i to sad govorim na planetarnom nivou. Izgleda da kultura koja je dostupna svima zvuči kao sasvim neisplativa i potencijalno opasna ideja. No, čak i da se unište grčke tragedije, spali Šekspirov opus, zabrani Šiler, pozorište nije moguće iskoreniti. Preživeće, makar i na ulici, u vidu mesta gde se sloboda glasno iskazuje i dokazuje. Pozorište je, koji god da su uslovi za rad, uvek na temu slobode i uvek se tiče komunikacije, ono i opstaje zbog te jednostavne, a zapravo misaono i emotivno kompleksne žive komunikacije sa publikom. Volim da pokušam da svojim predstavama komuniciram višetalasno, pre svega sa prisutnima u sali, sa vremenom u kom živim i radim, sa piscem i njegovim motivima i ciljevima, ali i sa institucijom u kojoj radim, sa tuđim predstavama sa repertoara, volim da svojim režijama komuniciram sa kolegama rediteljima. Mi već utičemo svojim radom međusobno jedni na druge, čak i kad nismo toga sasvim svesni. Tek kad vidim predstave kolega, posebno one sasvim različite od mojih, mogu da se uverim koliko je istinito da je u pozorištu prostor slobode nepregledan. Šteta je jedino što se ovde niko ne posvećuje tumačenju tih uzbudljivih rediteljskih dijaloga, ovde zapravo nema nikakve ozbiljne evaluacije savremene pozorišne produkcije.

Živimo vreme komercijalizacije, brzih informacija, novih tehnologija... Vi već nekoliko godina nemate u svom stanu televizor. Zašto?

Ima više razloga za to! Najpre internet, koji je interaktivan i koji omogućava da zadovoljite veliki deo svojih potreba za kulturom, pa i samoedukacijom, razotkrio mi je do koje mere je ovdašnji TV sadržaj nazadan i manipulativan. Pored toga što sam shvatio da me televizija psihofizički truje, da samo huška i potpaljuje, budi mržnju i zavist, mami na ismevanje i diskriminaciju, skapirao sam takođe da je TV po sebi jedan ružan uređaj, i kad je uključen i kad je isključen. Još uvek nisam siguran, ali mislim da sam na putu da odustanem i od interneta, jer počinjem da uviđam da su ekrani generalno zli.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.