Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zabrana rasturanja štampe nije za opštinske sudove

Radna verzija Zakona o uređenju sudova, koju je pripremila radna grupa Ministarstva pravde, predviđa da ubuduće o zahtevima za rehabilitaciju u prvom stepenu odlučuju opštinski sudovi. Među brojnim primedbama koje je na radni tekst iznelo Društvo sudija Srbije nalazi se i sugestija da bi za odluke o rehabilitaciji trebalo da bude nadležan okružni sud, jer, „s obzirom na značaj prava o kome se odlučuje u ovim postupcima, zahteva i veće profesionalno i životno iskustvo sudije”.

– Nema mnogo predmeta koje se tiču rehabilitacije, sada ih rešava okružni sud i ne vidimo razloge da to radi neki drugi sud – kaže Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.

Ona podseća da su u drugim zemljama građani koji su stradali zbog političkih ili ideoloških razloga rehabilitovani već samim donošenjem odgovarajućih zakona. Domaći zakon, međutim, ne poznaje takav automatizam, već je prepustio da sud (okružni) u svakom pojedinačnom slučaju donosi odluku. Kako u našem propisu postoje i druge nedorečenosti, sudije koje rešavaju zahteve za rehabilitaciju, po rečima Dragane Boljević, moraju biti veoma iskusne i imati u vidu istorijske, političke i druge okolnosti vremena zbog kojih su pojedinci bili proganjani, zatvarani i lišeni raznih prava. Podrazumeva se da sudije okružnih sudova imaju takvo iskustvo u većoj meri nego njihove kolege u nižim sudovima.

Veliko životno i profesionalno iskustvo sudije, smatraju u Društvu sudija, neophodno je i u slučajevima kada se donosi sudska zabrana rasturanja štampe. Autori radnog teksta Zakona o uređenju sudova predlažu da o zabrani rasturanja štampe i širenju informacija sredstvima javnog informisanja u prvom stepenu odlučuju opštinski sudovi, dok u Društvu sudija smatraju da bi zabrana rasturanja štampe morala biti u nadležnosti okružnih sudova. Takve situacije veoma su delikatne, objašnjava Boljević, i tiču se „velikog zadiranja u osnovne ljudske slobode i prava, među kojima je i pravo na informisanje”.

Evropska konvencija o ljudskim pravima, kao i drugi međunarodni standardi nalažu da se u takvim slučajevima pažljivo odmerava da li je interes javnosti da sazna neku informaciju jači od interesa da se ona ne objavi. Takvo odlučivanje je uvek vrlo delikatno, jer su za eventualnu zabranu potrebni veoma jaki i uverljivi argumenti, a to „podrazumeva veoma iskusnog sudiju koji neće srljati, niti će odluku donositi pod pritiskom”.

Dileme da li neki sadržaj ili izgovorena reč predstavljaju oblik slobode izražavanja ili klevetu i uvredu često se rešavaju na sudu. Takvi sporovi vode se pred opštinskim sudovima i mada je isključena mogućnost da krivac ode u zatvor (sem ako ne plati novčanu kaznu), kleveta i uvreda i dalje se smatraju krivičnim delima. U mnogim zemljama one ne spadaju u krivičnu, već u građansku materiju. Društvo sudija predlaže zakonopiscima da bi „običnu klevetu i uvredu trebalo staviti u nadležnost prekršajnog suda (i istovremeno ih dekriminalizovati)”, dok bi opštinski sudovi odlučivali samo ako su klevete i uvrede počinjene preko medija.

Strukovna organizacija delilaca pravde ima primedbe i na još neka rešenja iz radne verzije Zakona o uređenju sudova. Imajući u vidu brojnost upravnih sporova, smatraju da jedan upravni sud nije dovoljan i pa bi, zbog velike opterećenosti, građani sporo ostvarivali prava pred tim sudom. Predlažu da se ustanovi mreža više prvostepenih upravnih sudova (svaki za područje više opština), kao i jedan viši upravni sud. O radnim varijantama ovog, ali i drugih pravosudnih zakona svoje mišljenje uskoro trebalo bi da daju i stručnjaci Saveta Evrope.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.