Nedelja, 27.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: Snežana Trišić, reditelj

Nora je žena, mit i objekat

Volela bih da je naše mejnstrim pozorište manje konvencionalno, da neprestano traga za novim izrazom, kao i da hrabrije progovara o društvu i pojedincu
(Фото М. Чавић)

 

Nagrađivana rediteljka Snežana Trišić radi predstavu „Nora! Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža ili Stubovi društava” po delu Elfride Jelinek, čija premijera je večeras u 20 časova na sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Reč je, zapravo, o svojevrsnom nastavku, ali i parafrazi dveju Ibzenovih drama „Nora” („Lutkina kuća”) i „Stubovi društva”. Dramu je prevela Jelena Kostić Tomović, dramaturg je Periša Perišić, scenograf Darko Nedeljković, kostimograf Maja Mirković, kompozitor Irena Popović, koreograf Sonja Vukićević.

U glumačkoj ekipi su: Nataša Tapušković, Branislav Lečić, Vojin Ćetković, Nataša Ninković, Nebojša Milovanović, Bojan Dimitrijević, Anđelka Simić, Goran Daničić, Branko Cvejić, Branka Petrić, Vesna Stanković, Andrijana Oliverić i Marko Janketić.

Svaki komad i novi roman nobelovke Elfride Jelinek izaziva kontroverze. Šta možemo očekivati od predstave „Nora! Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža ili Stubovi društava”? Koja je polazna osnova u vašem scenskom čitanju ovog teksta?

Bilo bi pretenciozno reći da treba očekivati kontroverznu predstavu, to mi i nije bila namera, ali ako pratimo delo i misao Elfride Jelinek teško je ostati u okvirima prepoznatljivog, uobičajenog, prihvatljivog  i konvencionalnog. Moje osnovno polazište za ovu predstavu jeste razotkrivanje mehanizama koji vladaju svetom i čovekom. Tu spadaju mehanizmi globalne ekonomije, politike i krupnog kapitala, ali i oni intimni, emotivni i biološki koji ponekad mogu biti veoma snažni, a samim tim i opasni jer se njima može lako manipulisati. Ovo je perverzna tragična farsa o dostignućima socijalne pravde, feminizma, emancipacije i kapitalizma. 

Vaša nova predstava propituje mesto i ulogu žene, odnosno „razvojni put” Nore Helmer nakon što je ostavila muža, a kroz zapitanost hoće li uspeti da ostvari svoju želju i žudnju. U čemu je snaga, aktuelnost ovog dela?

U sudaru „Nore” i „Stubova društ(a)va” otvaraju se mnoga pitanja razvoja, dostignuća i limita emancipacije i slobode, a o toj temi je danas, nažalost, potrebno govoriti više nego ikad. Transformacija Nore nakon što je napustila svoga muža onako kako je Elfride Jelinek vidi je sve ono što nismo očekivali kada smo pročitali Ibzenovu dramu, a zapravo je jedino što možemo očekivati u ovakvom svetskom poretku. „Nora” je uzdrmala i dovela u pitanje postulate građanskog društva s kraja 19. veka, zatim je ponosno zakoračila u 20. vek koji će je možda sravniti sa zemljom. 

Opsesivna tema stvaralaštva Elfride Jelinek je potiskivanje u najrazličitijim varijacijama. Šta u slučaju Nore potiskuje?

Potiskivanje je ovde vezano za tajne perverzne strasti unutar konvencija građanskog miljea, egzistencijalni strah i ambicije, opsednutost snagom i savršenstvom ljudskog tela i njegovu nemoć da izdrži zahteve koji su mu nametnuti. Delo Elfride Jelinek uvek je na neki način povezano i sa potiskivanjem nacističke prošlosti.

Hoće li Nora uspeti da ostvari svoju želju i žudnju za samoostvarenjem. Na kakve prepreke nailazi na svom putu?

Naravno da sada ne smem da otkrijem da li će Nora uspeti u svojoj nameri. Nora je iz jedne drame ušetala u drugu, ali ona nije dramski lik. Nora je ideja. Nora je mit. Nora je parafraza. Nora je žena. Nora je objekat koji želi da se pretvori u subjekat. Nora je u potrazi za svojim ja. Nora je ona koja se otrgla od patrijarhalnih normi da bi se vrlo brzo oslonila na njih. Nora otkriva spregu kapitala i patrijarhata. Nora je apologija feminizma, ali i njegova slabost.

U svojim predstavama pronalazite ključ da progovorite pozorišnim jezikom o aktuelnom vremenu i urušavanju vrednosti. Kakvo je u tom smislu iskustvo u ovoj predstavi u nastajanju na sceni JDP-a?

Svaka predstava je univerzum za sebe. Ne postoji jedinstven ključ ili rešenje, a potraga za specifičnim izrazom je avantura i rizik kojima se rado prepuštam zbog toga što verujem da u umetnosti jedino tako može i treba. Rad u JDP-u obeležen je, pre svega, visokoprofesionalnim uslovima, što je u mnogo čemu rasterećujuće, ali istovremeno i obavezujuće. U stvaralačkom procesu sa glumcima i saradnicima trudila sam se da istražim i uspostavim idejni, stilski i žanrovski kod predstave u odnosu na dela Elfride Jelinek, Henrika Ibzena, trenutak i okolnosti u kojima živimo. Ta potraga i dalje traje, ponekad je veoma teško i kompleksno, ali me raskoš ideja, bogatstvo iskustava, kreacija i bravura svakim danom sve više iznenađuje. 

Režija je, zapravo, vaš dijalog sa piscem i publikom. Na šta hoćete kroz priču o Nori Helmer da ukažete?

Publika će se verovatno iznenaditi do koje mere je nova priča o Nori Helmer aktuelna i koliko lokalnih asocijacija i referenci će prepoznati u njoj. Ali kroz priču o nesalomivim stubovima društ(a)va, koji su odredili našu modernu istoriju i budućnost, razotkriva se lice i naličje kapitala kao mehanizma razvoja i uništenja društva i pojedinca.

Naše pozorište je rastrzano između ruskog tradicionalnog i modernog nemačkog pozorišta. Kako i gde pronaći „meru za meru”?

U pozorištu ne postoji takva merna jedinica i dobro je da je tako. Volela bih da je naše mejnstrim pozorište manje konvencionalno, da neprestano traga za novim izrazom, kao i da hrabrije progovara o društvu i pojedincu. Važno je da pozorišni znalci i stvaraoci, koliko god su u mogućnosti, prate nasleđe i razvoj pozorišta iz celog sveta od Afrike, preko Japana, do Indonezije i tako dalje.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.