Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Koliko zarađuju advokati

U ozbiljnom krivičnom predmetu branilac ne može da naplati više od pet-šest hiljada evra, kaže potpredsednik Advokatske komore Srbije. – Cenovnik iz advokatske tarife umanjuje se i do 50 odsto

Iako se mnogi pitaju koliko zarađuju advokati, tačnog odgovora na ovo pitanje  – nema. Oni imaju tarifu, ali nemaju fiskalne kase. Imaju bankovne račune, ali ne naplate sve što urade. Često naplaćuju ispod tarife i umeju godinama da čekaju isplatu. Država im godinama duguje više milijardi dinara za odbrane po službenoj dužnosti.

Ima vrlo bogatih advokata i ima onih koji su na ivici egzistencije. Sve zavisi od toga šta rade i kakvi su im klijenti. Većina radi sve, ali su neki ipak specijalizovani za privredne sporove, neki za krivice, neki za parnice. Ukupno ih je 8.500 u Srbiji, od čega oko 4.000 u Beogradu.

– Za samo oko pet odsto advokata može se reći da zarađuju visoko iznad proseka, oko 15 odsto zarađuju solidno, oko 60 odsto su na nivou prosečne mesečne zarade u državi, ali imamo i 20 odsto advokata koji su na ivici egzistencije. Uzrok tome je teška ekonomska situacija građana i države u celini. Svi advokati imaju ogromna potraživanja od svojih stranaka. Mogu slobodno da kažem da veliki broj advokata trenutno ima nenaplaćeno nekoliko desetina hiljada, pa čak i do 100.000 evra, koje verovatno neće naplatiti nikad, ili možda samo delimično – kaže Zoran Jevrić, potpredsednik Advokatske komore Srbije.

Ukazujemo da je „Politika” objavila vrlo precizne podatke o zaradama javnih beležnika, koji za svaku uslugu izdaju fiskalni račun.

– Zarada advokata je potpuno drugačija. Plaćanje je neizvesno. Notari naplate odmah, a mi na neke uplate čekamo i po deset godina. Notar neće da vam pruži uslugu ako nemate novca, a advokat hoće. On ne sme da odbije klijenta, osim u pojedinim slučajevima koji su precizirani Kodeksom advokatske etike, a jedan od tih slučajeva je ako advokat proceni da klijent nema nikavog izgleda na uspeh u sporu – kaže Jevrić.

Ipak, kada se baci pogled na „Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata”, može se običnom čoveku zavrteti u glavi od cifara. Samo jedan podnesak koji napiše advokat košta kao đačka ekskurzija, a izlazak na jedno ročište, na primer u postupku pred Ustavnim sudom, vredi kao mesečna novinarska plata. Žalbe su toliko skupe da je bolje da se čovek ne žali na presudu nego da za te pare ode negde na letovanje.

Naš sagovornik kaže da nije baš sve tako kao što piše na papiru. Na primer, u advokatskoj tarifi piše da jedan izlazak na suđenje za krivično delo zaprećeno kaznom do tri godine zatvora košta 18.000 dinara. Kod najtežih krivičnih dela advokat će svoju odbranu naplatiti 61.500 dinara za dan suđenja, a žalbu na presudu čak 120.000 dinara. Međutim, kako kaže Jevrić, advokat često radi po ceo dan i obiđe nekoliko sudova, a dođe kući praznih džepova.

– U krivičnim postupcima zastupamo stranku i ona plaća dok ima sredstava. U jednom momentu stranka nam saopštava da više nema novca i pita da li hoćemo i dalje da je zastupamo. Budući da smo dane i noći proveli u tom predmetu, da imamo slučaj u malom prstu, ne otkazujemo punomoćje već zastupamo stranku do kraja, računajući da ćemo se oko plaćanja nekako dogovoriti, imajući u vidu i interes stranke, koju ne možemo da ostavimo na cedilu – kaže Zoran Jevrić.

Ipak, kada se saberu sve te cifre iz tarife, za prigovor na optužnicu, za izlaske na suđenja, održana i neodržana, pa za predloge za ukidanje pritvora, žalbe i odgovore na žalbe, dobija se zbir koji ukazuje na nekoliko miliona dinara za samo jednog klijenta u krivici.

– To se gotovo nikada ne dešava. Uobičajeno je da advokat u jednom ozbiljnom krivičnom predmetu naplati najviše pet do šest hiljada evra, a i to – kad naplati. Sve je na „dođeš mi”. Osim toga, mi imamo pravo da umanjimo tarifu do 50 odsto, ali samo ako se utvrdi da je stranka slabog imovnog stanja. Ima usluga koje uopšte ne naplaćujemo. Nikada nisam naplatio razgovor sa okrivljenim u pritvoru, niti razgledanje spisa, razne podneske manje vrednosti, da ne spominjem troškove za taksi i gorivo – kaže Jevrić.

Sve su to razlozi zbog kojih advokati ne mogu da rade sa fiskalnim računima.

– Građani bi bili u velikom problemu kada bi advokati imali fiskalne kase. Morali bi da plate sve odmah, po punoj ceni – kaže Jevrić.

Neke advokatske kancelarije na svojim sajtovima imaju sledeće obaveštenje: „Uvažavajući opštu tešku situaciju u kojoj se građani nalaze, advokati u Srbiji često odobravaju i popust na cene usluga u granicama koje dozvoljava advokatska tarifa i Kodeks profesionalne etike”.

– Mnogi advokati, kao i mnogi građani, jedva preživljavaju. Platežna moć građana je znatno smanjena. Privreda je u kolapsu, a zastupanje firmi nekada je bio najsigurniji izvor prihoda za advokate. Desetkovani smo i time što nismo mogli da radimo tokom selidbe predmeta i ukidanja sudova u reformi pravosuđa, kao ni tokom protesta advokata, a država nam je svo to vreme razrezivala porez – ističe Jevrić.

Adokati su se tokom protesta izborili i za bolje uslove paušalnog oporezivanja, a glavni zahtev bio je da im se vrati pravo da sastavljaju ugovore, što je država tada prebacila samo na notare. Sada opet mogu da pišu ugovore o prometu nepokretnosti i ostala pismena, što naplaćuju, kako kaže naš sagovornik, od 100 do 300 evra.

– Da je u advokaturi mnogo dobro, ne bi se vratile u sudove sve sudije koje su postali advokati kada nisu reizabrani 2010. godine. Kada je 2014. uvedeno javno beležništvo, mnogi ljudi iz pravosuđa otišli su u notare a ne u advokate. Osim toga, advokati u manjim gradovima su za građane jedini koji im mogu pružiti pravnu pomoć, jer su im najbliži sudovi udaljeni po 50 i više kilometara – kaže potpredsednik Advokatske komore Srbije.

Porez za advokate određuje se paušalno upravo zato što nema precizne evidencije prihoda i rashoda, kao kod javnih beležnika. Ipak, poreska kontrola njihovih poslovnih knjiga i bankovnih računa postoji, ali samo mali broj prelazi limit koji ih vodi u plaćanje PDV-a.Danas se ne može naći nijedan advokat na listi najbogatijih ljudi u Srbiji, ali se zato mnoga advokatska imena nalaze na listi poreskih dužnika, mada se i oni pravdaju time da im država duguje više nego što oni duguju državi.

Poreske obeveze advokata, ističe Jevrić, uvećane su zbog kamata, koje daleko prevazilaze osnovni dug. „Kamate koje naplaćuje Poreska uprava su protivustavne, jer su mnogo veće nego što su kamate koje se naplaćuju po zakonu o zateznim kamata u svim ostalim dugovim odnosima”, objašnjava naš sagovornik.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

knicks
advokati su, većinom, lopovi. provereno više puta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.