Pandorina kutija Evropske unije

Prilikom povratka iz Italije u Brisel, na aerodromu smo morali da prođemo pasošku kontrolu poput one kada putujemo iz Srbije u šengensku zonu. Ljudi su bili sablaznuti: prošlo je dosta vremena otkada su morali da pokazuju pasoše unutar granica Evropske unije. Javno mnjenje u EU je toliko usredsređeno na zatvaranje granica da je skoro i zaboravljeno čemu EU služi i šta je donela svojim građanima. Medijsko izveštavanje o izbeglicama, Ukrajini i Siriji i prenaglašene političke reakcije lidera članica zamaglile su pravu prirodu EU: jedinstveno tržište u kome 500 miliona Evropljana svakodnevno mogu da traže posao, osnuju firmu ili studiraju gde požele.

Dobar deo medija unutar EU senzacionalistički piše o raspadu „Šengena” i o neodrživosti sistema. Tome kumuju oštre i apokaliptičke izjave EU političara, koji to čine zarad nekoliko poena kod svojih glasača ili kako bi zaplašili javnost i pritisnuli neistomišljenike da ozbiljnije pregovaraju. Tako je nastala jedna slika o EU u kojoj su sve prednosti integracija potonule pred geopolitičkim izazovima. EU je ostala ogoljena pred svetom, ali i pred sobom kao nesposobna da se nosi sa svojim geopolitičkim problemima. To treba priznati i raditi na tome. Ali, kao da se zaboravlja da EU nije samo igrač u globalnoj areni i da se ne meri samo time da li ima vojsku ili ne i hoće li svi glasati isto u Ujedinjenim nacijama. EU je prevashodno jedna neverovatna priča o uspešnoj ekonomskoj integraciji, o mirovnom procesu koji je doveo nekada krvnički zaraćene narode za isti sto.

Mnoge činjenice o saradnji između članica EU i njihovom zajedničkom radu na poboljšanju uslova poslovanja i života u medijima su skrajnute. Naime, dok se geopolitička koplja lome i dok se Orban raspravlja s Merkelovom o tome da li treba graditi ogradu i ko je pozvao izbeglice u Evropu, nemačka i mađarska diplomatija, sa ostalih 26 članica, neprekidno rade zajedno. Svakog dana se u Savetu ministara EU sastaju diplomate, često i sami ministri, da se usaglase po pitanju različitih regulativa i direktiva. Jer jedinstveno tržište EU ne može da čeka. Omogućiti svim građanima i privrednicima da rade i privređuju po jednakim uslovima u bilo kom delu ujedinjenog kontinenta, koji broji 500 miliona stanovnika, bilo je i ostalo ključno za sve države bloka. Ujedinjena EU je prva ili druga najveća ekonomija sveta (zavisno od izvora). Zahvaljujući takvoj integraciji ona i jeste prvoklasna trgovinska moć i sa samo sedam odsto svetske populacije kontroliše oko 20 procenata svetske trgovine.

Istina je, EU integracije su opterećene geopolitičkim dešavanjima. Mogućnost kretanja unutar EU i sposobnost kontrolisanja njenih spoljnih granica su u čvršćoj vezi nego ikada. Upravo to saznanje je i uvelo EU u hamletovsku dvojbu: produbljivanje integracija ili dezintegrisani muzej na otvorenom. No, u trenutku kada su dalje integracije EU jedini odgovor, javno mnjenje je dobrim delom usmereno na raskidanje veza. Već se godinama, još od početka grčke dužničke krize, priča i piše o propasti briselskog tornja. Pitanje je da li iko može da zaustavi kola koja ubrzavajući idu nizbrdo.

Ljudi uzimaju EU zdravo za gotovo dok im neko ne zatraži pasoš na pregled. Tek tada im postaje jasno da su pogodnosti EU i jedan od najvećih civilizacijskih iskoraka Evrope: sloboda kretanja za 500 miliona ljudi mnogo bolje opcije od rascepkanog kontinenta. Ali onda je Pandorina kutija već otvorena.

Konsultant za politike EU