subota, 15.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 13.12.2015. u 11:31 Marina Vulićević
INTERVJU: LAŠ FR. H. SVENSEN, FILOZOF

Strah je fenomen luksuza

Naravno da danas ima mnogo problema u svetu. Ako bismo kroz istoriju mogli da izaberemo bilo koje doba za život, svakome bih rekao da je blesav ako ne bi izabrao upravo ovo naše vreme
(Фото М. Ву­ли­ће­вић)

Autor knjiga „Filozofija rada”, „Filozofija zla”, „Filozofija dosade”, „Filozofija mode”, „Filozofija straha”, „Filozofija slobode” (izdanja „Geopoetike”) Laš Fr. H. Svensen, norveški je filozof koji je prvi put boravio u Beogradu, u organizaciji Srpskog PEN centra i u okviru manifestacije „Nedelja norveške književnosti”. 

Naši strahovi su simbolični. Šta strah od smrti, bolesti, bola, rata, terorista... govore o ljudskoj vrsti?

Ako se plašite znači da vam je stalo do života. Osoba koja se ničega ne plaši njoj ni do čega nije ni stalo. Rekao bih čak da je strah u nekom smislu i koristan. Međutim, njegova štetnost dolazi do izražaja u trenutku kada počinjemo da se plašimo pogrešnih stvari i to pokazujemo na pogrešne načine. Sa dolaskom na svet ljudi su vrlo ranjiva bića. Stoga stalno težimo tome da svoj položaj učinimo što podnošljivijim, da umanjimo prisustvo zla, ali onda počinjemo da tražimo pretnju čak i onda kada nismo direktno ugroženi. Želimo da držimo svoj život pod kontrolom. Ako bismo mogli da identifikujemo izvore zla i eliminišemo ih, svet bismo učinili boljim. Problem je u tome što ljudi često misle da je dobro sve što učine u borbi protiv zla. Ali, to ne stoji. Ne možete koristiti to što je vaš protivnik loš da biste dokazali svoju valjanost. Najviše užasnih stvari čovečanstva učinjeno je „iz najboljih namera”, odnosno da bi svet postao bolje mesto. Moja knjiga o filozofiji zla najvećim delom zasnovana je na tom pojmu zla iz idealizma, kada ljudi rade loše stvari verujući da je to za opšte dobro. Brejvik je u Norveškoj ubijajući mlade ljude bio potpuno uveren u to da je na strani pravde.

Pišete o tome da su naši najveći strahovi zasnovani na tuđim iskustvima, što ih čini nestvarnim. Međutim, da li su zbog sve češćih napada terorista naši strahovi sada realniji?

Verovatnoća da će neki običan građanin stradati u napadu terorista toliko je mala da se time ne treba opterećivati. Naravno da državnici terorizam treba ozbiljno da shvate, legitimnost vlasti i treba da bude zasnovana na tome da može da zaštititi svoje građane. Ali, mi, ostali, o napadu terorista treba da mislimo koliko i o padu meteora. Ovo je određeni psihološki fenomen: većina u obzir ne uzima statistiku, pre se misli o tome šta je ono najgore što može da se desi umesto da razmatra ono što je najverovatnije da se desi. Tako naša percepcija rizika postaje prilično iskrivljena. Strah je u nekom smislu fenomen luksuza, jer savremeni čovek živi sigurnije nego u bilo kom drugom istorijskom trenutku. Realno, nemamo mnogo čega da se plašimo jer možemo da upravljamo potencijalnim pretnjama tako da se one nikada ne ostvare. Ljudi se plaše ostataka pesticida na povrću koje jedu, ali to nije stvarna pretnja, to je smešno. Da su u životnoj opasnosti, ne bi na to ni obraćali pažnju.

„Može da deluje čudno što pišem knjigu o tome da živimo u kulturi straha, budući da sam napisao knjigu o tome da živimo u kulturi dosade”, kažete. Kako se međusobno dopunjuju ove dve pojave, koje su naizgled kontradiktorne?

Čudno je to što se strah i dosada dobro uklapaju u našem svetu, iako su naizgled suprotstavljeni, na prvi pogled čoveku koji se plaši nije dosadno. Razlog zbog kojeg se dosada i strah „lepo slažu” je taj što su ljudi u kulturi straha obuzeti time da uklone sve rizike iz svog života, da se zatvore u sigurnost, kao u kulu od slonovače, što je jedna prilično dosadna pozicija. Na sve načine dovijaju se kako bi izašli iz sopstvene čaure, da bi malo „začinili” svoj život, a sve više se bave i ekstremnim sportovima.

Onaj ko poseduje strah, ima moć. Ko poseduje strah u većini evropskih zemalja?

To je stalna borba između vlada, koje sprovode mere kontrole, nevladinih organizacija, različitih interesnih grupa koje sa svojih strana kontrolišu strah. Političke diskusije vode se uglavnom oko toga od čega se, zapravo, treba bojati. Ali to su diskusije nazadne politike, a ne rasprave o tome kako da izbegnemo moguću štetu, pri čemu nam jedino ostaje da sprečavamo da stvari ne odu sasvim dođavola umesto da gledamo kako da unapredimo svoja društva.

Kako da se suprotstavimo strahu?

Obratiti pažnju na činjenice. Dok sam pisao knjigu o strahu postajao sam sve optimističniji upravo zato što sam proučavao statistike. Naravno da danas ima mnogo problema u svetu, ali većina stvari ide u dobrom pravcu. Ako bismo kroz istoriju mogli da izaberemo bilo koje doba za život svakome bih rekao da je blesav ako ne bi izabrao upravo ovo naše vreme.

Ako se dosada i strah dobro slažu, da li se dobro uklapaju strah i sloboda?

Strah narušava slobodu ako je usmeren na pogrešne stvari, paralizuje ako je prekomeran. Ali, takođe mislim da u nekom smislu pogrešno shvatamo i slobodu. U „Filozofiji slobode” pisao sam o negativnoj slobodi, slobodi od različitih ograničenja. Vrlo je važno u političkom kontekstu biti oslobođen od određenih intervencija države, imati slobodu govora, ali zastranjujemo u pogledu lične slobode zato što mislimo da su privrženost i obaveze prema drugim ljudima ograničenja slobode. Misli se da je prava sloboda lišena svih obaveza prema drugima, ali to nije sloboda, to je jedno veliko ništa. Poenta lične slobode jeste stvaranje prostora u kojem čovek može slobodno da izabere čemu da se posveti. Pre nekoliko godina, dok sam pisao o slobodi, moj otac je dobio rak i ja sam na godinu i po napustio filozofiju, vratio se kući i negovao ga dok nije preminuo. Sa stanovišta savremenog shvatanja slobode to bi bilo ograničenje moje slobode. Ali stvar je u tome što sam ja to izabrao jer mi je bilo stalo. Svako od nas sebi treba da postavi pitanja: „Do čega mi je stalo? Da li mi je stalo do onoga što u stvari ne treba da mi znači?”. Ako čovek živi u saglasju sa odgovorima na ova pitanja, onda je ovladao svojom slobodom i značenjem svog života.

Kako objašnjavate to što ljudi svuda po internetu svojevoljno ostavljaju svoje lične podatke, a da se uopšte toga ne uplaše?

Zanimljivo je to koliko smo zabrinuti zbog vladinog nadgledanja, što i treba da nas brine, ali tako smo neoprezni kada ostavljamo informacije o sebi na internetu. To je nedostatak straha, zbog nedostatka svesnosti. Imam i ja fejsbuk profil, ali strogo kontrolišem podatke koje tu postavljam. U mojoj novoj knjizi govorim o usamljenosti, razvijam pretpostavku da društveni mediji, koji su zamenili uobičajene forme društvenosti, ne utiču na porast usamljenosti kao što se inače misli. Ljudi koji su najaktivniji na društvenim mrežama takođe imaju i mnogo susreta licem u lice sa drugima. Nivo usamljenosti zapravo ne raste, vrlo je stabilan, u Norveškoj je čak manji nego u svetu. Poverenje je najvažniji faktor kada je reč o nivou usamljenosti u različitim državama. Zemlje koje imaju visok nivo opšteg poverenja u druge imaju niži nivo usamljenosti, i obrnuto.

Komеntari1
8cfed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja