Četvrtak, 02.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Strmoglav pad cena metala

Srbija zbog jevtinog bakra, aluminijuma, čelika... zbog pada tražnje na svetskom tržištu već pet godina beleži gubitke u izvozu
Потпаљивање друге високе пећи у „Железари Смедерево” (Фото Танјуг/Марко Ђоковић)

Kretanje cena na svetskom tržištu srpskim metalurzima već pet godina ne ide naruku. Cene sirovina dramatično padaju od marta 2012, a bakra i aluminijuma, još od početka 2011. Cena bakra je, sa oko 10.000 dolara za tonu početkom 2011, pala na 4.525 dolara početkom decembra ove godine. Tona aluminijuma na svetskim berzama ovih dana je 1.462 dolara, a u isto vreme 2014. vredela je 2.000 dolara.

Srbija je smanjila udeo u svetskom izvozu metala sa 0,18 u 2008. na 0,1 odsto. Ovaj pad je posledica manjeg izvoza gvožđa i čelika posle 2011, dok se udeo našeg izvoza obojenih metala nije menjao.

Udeo aluminijuma i bakra u vrednosti našeg ukupnog izvoza od početka 2015. do kraja oktobra bio je 4,3, a čelika 3,6 odsto.

– U rudnicima metala i metalurgiji Srbije danas posluje 516 preduzeća sa oko 17.300 zaposlenih, dok je 2001. u njima radilo 42.568  ljudi – kaže Ljubiša Obradović, sekretar Udruženja za metalnu, elektroindustriju, rudnike metala i metalurgiju Privredne komore Srbije. – Do velikog smanjenja proizvodnje, izvoza i broja zaposlenih u ovom delu srpske industrije u poslednjih 15 godina došlo je zbog manjeg priliva kapitala, visokih kamata na bankarske kredite i smanjenja inostrane tražnje. U poslednjih pet godina prepolovljena je proizvodnja osnovnih metala, što je posledica zastoja u radu „Železare Smederevo”, ali je vađenje rude povećano za 50 procenata.

Suprotno očekivanjima, iako važe za velike izvoznike, ukupan spoljnotrgovinski bilans rudnika metala i srpske metalurgije nije pozitivan. U 2014. izvezli su za 1,5, a uvezli za 1,7 milijardi dolara.

Zbog povećanog uvoza rude gvožđa za „Železaru Smederevo”, spoljnotrgovinski bilans naših rudnika od početka godine do kraja oktobra bio je u deficitu 122, ali su proizvođači metala u isto vreme bili u plusu oko 40 miliona evra.

Prema rečima Stojana Stamenkovića, urednika mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta, od smederevske železare ove godine se očekivalo da znatno doprinese rastu izvoza i ukupnoj vrednosti bruto domaćeg proizvoda. 

– Železara je proradila početkom ove godine i proizvodnja je povećana, ali su glavni efekti vezani za rad obe visoke peći i za nalaženje strateškog partnera. Kupaca za sada nema. Samo u najavama – kazao je Stamenković na predstavljanju poslednjeg broja ovog časopisa. Obim proizvodnje osnovnih metala sada je ispod polovine proizvodnih rezultata iz prvog polugođa 2008. Boljim rezultatima ništa nije pomoglo što je u septembru ostvaren međugodišnji porast od 13,8 odsto, a u periodu januar–septembar za 23,5 procenata.

U pogledu najavljene dinamike proizvodnje železare i njenog doprinosa rastu BDP-a otvoreno je nekoliko pitanja, smatra Stamenković. Prvo, da li će i kada u punom pogonu biti obe visoke peći? Drugo, hoće li zaista biti kupca za železaru, ali i tražnje za njenu proizvodnju dok se ona ne proda. Treće, može li da bude i kada će biti rentabilna?

Ovo poslednje je ključno za najavljivano povećanje bruto domaćeg proizvoda, ukazuje Stamenković. Ne mora povećanje obima proizvodnje da znači i isto toliko povećanje bruto dodate vrednosti. Jer, sa povećanjem fizičkog obima proizvodnje ne mora da dođe i povećanje bruto domaćeg proizvoda, ukazuje Stamenković.

Profesor dr Ljubodrag Savić je, međutim, optimista kada je u pitanju železara.

– Srbija u železari ne može sama da organizuje isplativu proizvodnju. Ipak, mislim da smo blizu rešenja sa Kinezima. Pod uslovom, naravno, da se kineskoj kompaniji, iza koje stoji kineska država, stavi do znanja da će u tom poslu sudelovati i naša država. Ali, Srbija ima sporazum sa Evropskom unijom koji je sprečava da uloži i jedan dinar u železaru.

Ostaje da se vidi da li će EU dozvoliti Srbiji da državnim garancijama podrži kinesku operaciju za spas njene čeličane .

Kretanje cena na svetskom tržištu čelika nam, na žalost, takođe ne ide naruku. „Ruže”, sudeći po izveštajima sa svetske berze, nikome ne cvetaju. Čak ni Kinezima koji imaju masovnu i jevtinu proizvodnju. Zato su sve oči uprte u pokretanje posustale evropske, ali i japanske privrede koje su veliki potrošači ne samo čelika, već i ostalih osnovnih metala.

Devetomesečni bilans

Od početka 2015. do kraja septembra Grupa RTB „Bor” izvezla je robe za 53,6 miliona dolara, što je 2,3 puta više nego u istom periodu prošle godine. Izvoz RTB „Bor” – topionica i rafinacija u tom periodu vredeo je 45,5 miliona dolara.

Prema podacima PKS, Valjaonica aluminijuma „Impol Seval” – Sevojno izvezla je za devet meseci robe za 127,9 miliona dolara, što je manje za 3,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Valjaonica bakra – Sevojno je u isto vreme izvezla za 74,8 miliona dolara. Za 17,3 odsto manje u odnosu na period januar–septembar 2014. Inače, ove dve kompanije su među 15 najvećih izvoznika u Srbiji.

Ovogodišnji devetomesečni izvoz železare „Sirmijum stil” –Sremska Mitrovica vredeo je 71,3 miliona dolara, za 28,3 manje nego u istom periodu lane.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.