Nedelja, 22.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto nam (ne)treba MMF

Teško je naći primer da se neka zemlja oporavila po preporukama fonda
Новица Коцић

Rasprave o saradnji sa MMF-om često su rezultat površnog, emotivnog i ideološkog opredeljivanja, a mnogo manje objektivnog ekonomskog zaključivanja. MMF je osnovan (1944) s ciljem da podstakne zemlje u vođenju adekvatne ekonomske politike i da im pomogne u prevazilaženju platnobilansnih teškoća. Koje nesporne činjenice treba znati u vezi s funkcionisanjem ove finansijske institucije? MMF je profitna ustanova (deoničarsko društvo) koja radi u interesu većinskih vlasnika kapitala. Njegov osnovni interes, kao i svake druge finansijske ustanove, jeste da plasira sredstva kako bi deoničari obezbeđivali dobit. Formalno, fond ulazi u dobrovoljne aranžmane sa državama po njihovom pozivu za pomoć, dakle on ih na saradnju ne prisiljava. Nesporno je takođe da uslovi koji se postavljaju državama dužnicima idu u pravcu obezbeđenja uslova za vraćanje pozajmljenog novca.

To je javno proklamovani cilj fonda i tu nema mesta bilo kakvom animozitetu. Treba znati da stabilne i finansijski disciplinovane zemlje ne traže pomoć MMF-a. To rade zemlje u finansijskim problemima i zato se saradnjom sa MMF-om ne treba hvaliti. A od nevoljnika koji su prinuđeni da sarađuju svakako su u boljoj poziciji oni koji od fonda dobiju dobre ocene o sprovođenju ekonomske politike. Loše ocene znače da su svi digli ruke od te zemlje i da sledi stečaj, a fond će prvi stati u red da naplati svoja potraživanja. Kad ste već u aranžmanu, pozitivno mišljenje MMF-a ima pozitivan efekat na potencijalne investitore, ali svakako ne u nekom ozbiljnijem obimu, kako se često euforično želi predstaviti. Ko bi uopšte hrlio da sarađuje sa ekonomijom koja je pod nadzorom MMF-a, čak i da je najbolji učenik. Dakle, najbolje je ne doći u situaciju da sarađujete sa fondom. Ako već nemate izbora (a izbor uvek postoji), dobijate jasna uputstva o sprovođenju ekonomske politike. I tu počinju problemi, jer je osnovni motiv MMF-a insistiranje na eksternoj a ne na internoj likvidnosti države dužnika. Takođe, teško je naći primer da se neka zemlja oporavila po preporukama MMF-a. Iako su uslovi zaduživanja (kamate) bolji nego u komercijalnom sektoru, pozajmica je „praćena“ uslovima koji se moraju ispuniti. Mnogi smatraju da je fond svestan da se nametnutom politikom ne može obezbediti redovno servisiranje duga, a da su glavni „plen“ zapravo preostale profitabilne državne kompanije i vredni resursi. Ali, to je već problem zemlje dužnika a ne MMF-a, na koji se odapinju strele nezadovoljstva kada počnu prodaje profitabilnih državnih preduzeća.

Međutim, ako sva „slava saradnje sa MMF-om“ ide vlastima država koji tu saradnju uspostavljaju, onda je i sva odgovornost zbog negativnih posledica saradnje kod domaćih kreatora ekonomske politike. Na primer, enormno zaduživanje Grčke teklo je u periodima najvećih pohvala MMF-a, kritike su došle u trenutku kad je Ciprasova vlada objavila moratorijum na nova zaduživanja. Odjednom, svi su bili krivi a ne samo oni koji su sprovodili takvu ekonomsku politiku uz odobravanje MMF-a i same EU! Za Srbiju je bolje da naša saradnja s fondom traje što kraće. Mada sam skeptičan da će ona dovesti do pozitivnih ekonomskih promena. Uostalom, „Bloomberg Businessweek” je pre izvesnog vremena čak objavio priznanje MMF-a da su „Islanđani bili u pravu što su uradili suprotno od onoga što je od njih traženo”. Lično me iritira stav javnosti da nas u Srbiji „samo korbač MMF-a može disciplinovati” i da ne možemo da kontrolišemo deficit budžeta i javnih finansija. Zašto niko ne odgovara za probijanja zakonskog nivoa javnog duga u odnosu na BDP od 2008 godine? Zašto zakonski ne ograničiti i visinu budžetskog deficita? Tako bismo sami konsolidovali svoje finansije i ne bismo morali pristajati na neekonomske uslove i na dobrovoljno odricanje od ekonomskog i političkog suvereniteta u korist MMF-a. Nije tačna ni teza o stabilnom dinaru zbog saradnje sa MMF-om. Stabilnost dinara najviše zavisi od ponude i tražnje deviza i od (dis)balansa izvoza i uvoza. Krediti MMF-a samo kratkoročno smiruju kurs. Dugoročno, time se utiče na njegovo slabljenje.

Najnovijim aranžmanima Srbije sa MMF-om predviđeno je da se kreditima dobijenim od MMF-a pre svega vraćaju dugovi, dok bi se nešto preostalog novca izdvajalo za investicije po uputstvu fonda. Dakle, šok terapija rigidne štednje (delimično opravdano), otpuštanje administracije, smanjenje plata i penzija, potpuno ukidanje subvencija privredi... i privatizacija javnih sistema i resursa. Već su u toku transformacije državnih preduzeća razbijanjem u više organizacionih celina. Ovo se objašnjava „dobrom praksom u EU“. Slutim da će se profitabilni delovi privatizovati, a neprofitabilni ostati na grbači države. Na prvi pogled paradoksalno, ali zemlje van evrozone imaju veće šanse da merama monetarne politike izbegnu grčki „zagrljaj smrti“. U slučaju Srbije neophodne su pre svega reforme monetarne politike i finansijskog sektora, ali i fiskalne i spoljnotrgovinske politike. Veliki problem u saradnji sa MMF-om može biti to što, bez izuzetka, dolazi do povećanja javnog duga i preuzimanja kontrole nad državnim resursima (vodovodi, toplane, izvori vode, zemljište, rudnici) i velikih državnih sistema. Oštre mere štednje iscrpljuju ekonomiju, urušavaju standard građana, a ekonomski problemi zbog kojih je i počela „terapija” ostaju isti. Ili čak veći, ako se uzme u obzir da više nema stalnog priliva od prodatih profitabilnih državnih kompanija.

Forum nezavisnih ekonomista

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.