Sreda, 07.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

​Ko sve učestvuje u pregovorima sa EU

Više od 3.000 ljudi bilo je angažovano samo na procesu skrininga, a taj broj će se i povećavati sada kada idemo u fazu otvaranja poglavlja, kaže ministarka Jadranka Joksimović
Министарка задужена за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић и комесар ЕУ за проширење Јоханес Хан (Фото Бета/АП/ЕК)

Srbija posle otvaranja prvih poglavlja mora ozbiljno da zasuče rukave ako želi da ispuni ambiciozni cilj koji je označio premijer Aleksandar Vučić kako bismo 2019. bili spremni za ulazak u EU.

To znači da će pred ljudima koji će se u naredne tri godine operativno baviti pregovaranjem zaista biti ogroman posao. I to ne samo kad je reč o usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa više od 120.000 evropskih pravnih stranica, što se procenjuje kao lakši zadatak, već i u primeni propisa, što će, tvrde upućeni, tek biti pravi izazov.

Ima li Srbija dovoljno stručnjaka da tako brzo i kvalitetno obave taj posao?

Jadranka Joksimović, ministar bez portfelja zadužen za evrointegracije, podseća da je Srbija do sada bila veoma pozitivno ocenjivana kada je u pitanju njen administrativni kapacitet i kaže da je po tome naprednija u odnosu na ostale države kandidate u regionu.

„Imajući u vidu stratešku opredeljenost naše države ka budućem članstvu u EU, svi zaposleni u državnim institucijama se na određeni način bave evropskim pitanjima. Teško je dati egzaktnu procenu koliko se ljudi u administraciji direktno ili indirektno bavi pitanjima evropskih integracija. Možemo da kažemo da je više od 3.000 ljudi u državnoj upravi bilo angažovano samo na procesu skrininga, a taj broj će se i povećavati sada kada idemo u fazu otvaranja poglavlja”, ističe Joksimović.

Možda će, kako kaže, članovi Pregovaračkog tima češće biti u direktnom kontaktu sa svojim kolegama u Briselu, ali će za kvalitetne reforme i usklađivanje s pravilima i standardima EU „biti neophodno da svaki službenik, na centralnom, pokrajinskom ili lokalnom nivou pruži lični doprinos u ovom procesu”.

U vezi s nekim kritikama o nedovoljnoj kadrovskoj pripremljenosti naše misije u Briselu, recimo da na sajtu te misije piše da je tu, pored šefa misije, još 20 članova, i da će biti nastavljeno „jačanje kadrovskih i tehničkih kapaciteta”, „shodno potrebama za pružanje podrške i praćenje pristupnih pregovora sa EU”.

Kako to izgleda po konkretnim poglavljima?

„U aktivnostima Pregovaračke grupe za poglavlje 32 rukovodeću ulogu je imalo Ministarstvo finansija, za poglavlje 35 rukovodeću ulogu je imala Kancelarija za KiM, naravno, uz još čitav niz institucija. Što se tiče pregovaračkih poglavlja 23 (Ministarstvo pravde) i 24 (Ministarstvo unutrašnjih poslova), u radu ovih pregovaračkih grupa učestvuje još veći broj institucija, za poglavlje 23 – još 27, a za 24 predstavnici još 19 institucija. Poseban kvalitet radu pregovaračkih grupa 23 i 24 daje uključivanje građana i kroz Nacionalni konvent i organizacije civilnog društva”, kaže ministarka.

Konvent je telo nevladinih organizacija koje prati proces pregovora, formirano odlukom skupštinskog Odbora za evropske integracije.

Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava i koordinator u Konventu za poglavlje 23, kaže da Konvent čini oko 700 NVO, dok je samo za poglavlje o ljudskim pravima 70 takvih organizacija i strukovnih udruženja iz cele Srbije.

Uz opasku da su prilikom pripreme akcionih planova za poglavlje 23 rokovi bili veoma kratki, ocenjuje da će tek ubuduće biti potrebno dosta posla, vremena i stručnih ljudi, jer će biti i dosta statistike, a pratiće se, recimo, i sva bitna suđenja, kako bi se pokazalo da li postoji borba protiv korupcije.

Plan da sve pripreme za EU budu završene u naredne tri godine Antonijević ocenjuje ambicioznim. „Pravu procenu da li ćemo u tome uspeti možemo da damo tek 2017, kad bude rađen prvi presek učinjenog, a prvi test biće kraj 2015, kada se bude videlo šta je sve od predviđenih zakona prihvaćeno, a ja sam tu malo pesimista”, kaže on.

Za Dragana Popovića, koordinatora za poglavlje 35 Nacionalnog konventa i direktora Centra za praktičnu politiku, 2019. predstavlja preambiciozan plan. „Mislim da je potpuno nemoguće da se toliko kompleksan posao kao što je implementacija evropskog zakonodavstva uradi za tako kratko vreme”, kaže Popović, u uverenju da to nije dobro, čak i kada bi bilo moguće.

Objašnjavajući da je uloga civilnog sektora u poglavlju o Kosovu da nudi rešenja za koja misli da su dobra u pojedinim delovima normalizacije odnosa, on kaže da je samo u njegovoj radnoj grupi 25 nevladinih organizacija. Objašnjavajući da imaju redovne sastanke s Markom Đurićem, direktorom Kancelarije za KiM i njegovim timom, koji ih informišu dokle su stigli pregovori, naglašava da se još ne zna šta će tačno biti sadržina pregovora u poglavlju 35.

----------------------------------------------------

Prvi put o troškovima usaglašavanja

Upitana koliko je novca predviđeno za evropske poslove u 2016. i da li ga ima dovoljno, Joksimovićeva odgovara da budžet ne prepoznaje sredstva za „evropske poslove”, već da je urađen na osnovu predloga planiranih mera i aktivnosti svih državnih organa.

„Prilikom definisanja svojih potreba, državni organi rukovodili su se prioritetima Vlade, a evropske integracije i mere u vezi s ovim procesom svakako su bile u fokusu. Značajno je napomenuti da će Srbija do kraja februara 2016. usvojiti revidirani Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU, tzv. NPAA. U ovom dokumentu prvi put će biti insistirano da se navedu svi dodatni troškovi koji će biti uzrokovani usaglašavanjem naših propisa s pravilima EU. Time će se steći uslovi za bliže sagledavanje finansijskih potreba u okviru procesa pristupanja EU”, kaže Joksimovićeva.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.