četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 24.12.2015. u 09:05 Sandra Gucijan
PROSVETNI RADNICI O PREDLOZIMA MINISTRA VERBIĆA

Prvo da se prebroje nastavnici, a onda smanji broj časova i gase škole

Racionalizacija časova, predmeta i škola ne može da bude odvojena od problema viška nastavnika, smatra struka. – Za poslednjih 15 godina sve više predmeta i nastavnika, a sve manje đaka
Фото Д. Јевремовић

U senci inicijative ministra Verbića da nastava građanskog i veronauke bude svedena na četiri razreda, ostale su druge ideje koje je prvi čovek prosvete prvi put izložio u javnosti, na nedavnoj konstitutivnoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta. U prvom redu, to je najava racionalizacije mreže škola i potreba da se smanji fond časova, jer ih đaci „imaju više nego što je zakonom dozvoljeno”.

Nastavnici sa kojima smo razgovarali o Verbićevim idejama slažu se da to jesu neki od najvažnijih problema srpske prosvete, ali da sa racionalizacijom škola, časova, predmeta... ne može da se krene dok se ne zna ni osnovni podatak: koliko ima prosvetnih radnika.

– Bojim se da su ovo jevtini politički poeni i da se ministar dodvorava roditeljima rečenicama poput „deca ubuduće neće biti opterećena”. To je vrlo ozbiljno pitanje koje zahteva analizu svih predmeta koji su uvođeni prethodnih godina, iako niko nikada nije konsultovao one koji drže dnevnik. Danas smo došli u situaciju da imamo dvostruki problem: decu smo preopteretili, a imamo i navodni višak zaposlenih u prosveti – kaže za naš list Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Ona podseća da je u školama već 16.000 radnika na neodređeno i da se ne zna kada će taj status moći da reše zbog zabrane zapošljavanja. Po njenom mišljenju, ne treba da se radi racionalizacija radi racionalizacije, jer će se stvoriti dodatni haos u školama.

– Mi i dalje ne znamo osnovnu stvar – koliko nas ima, 105.000 ili 108.000, a u takvoj situaciji ne mogu da se prave ozbiljni rezovi. Jer, doći ćemo u situaciju da 1. septembra još nastavnika ostane bez norme – ukazuje Jankovićeva.

Istraživanje Saveza učitelja koje je pre nekoliko godina rađeno u saradnji sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, pokazalo je da gotovo 70 odsto učitelja u Srbiji smatra da su sadržaji nastavnog programa za đake osnovne škole preobimni. Više od polovine misli da su neusklađeni sa uzrastom učenika, a čak 72 procenta ocenjuje da ne odgovaraju zahtevima daljeg školovanja.

U 109 sela škola radi zbog jednog učenika
U Srbiji postoji ukupno 1.213 matičnih škola i 2.675 njihovih izdvojenih odeljenja. U 109 sela škola radi zbog jednog đaka, u 131 zbog dva, u 106 zbog tri, u 123 zbog četiri učenika... Po pet đaka ima u 115 sela, po šest u 93 seoske škole, sedam je u 102, osam u 82, devet u 69 i zbog deset đaka nastava je organizovana u 75 škola. Reč je o izdvojenim odeljenjima, čije matične škole se nalaze u malo većim selima ili gradovima i koje imaju više učenika.

– Programi su preobimni, faktografski natrpani... Možda deca ne bi bila toliko opterećena kada bi gradivo bilo manjeg obima, a onda bismo i mi mogli te lekcije zanimljivije da obradimo u dužem periodu – kaže za „Politiku” Ana Blečić, profesorka u Devetoj beogradskoj gimnaziji i član Nacionalnog prosvetnog saveta.

Ona se slaže sa stavom da su deca preopterećena, ali dodaje da je to veoma osetljivo pitanje i da mora da se vodi računa i o socijalnoj dimenziji, jer je realnost da je to za neke kolege jedini način da popune fond časova. Sagovornica ističe da je ovo njen lični stav, ali da će, kada ova pitanja dođu na dnevni red Nacionalnog prosvetnog saveta, zastupati stav Srpskog biološkog društva čiji je predstavnik.

– Kada je reč o racionalizaciji mreže škola, ona je neophodna i čudi me da do sada nije urađena. Moram da se osvrnem i na ministrovu rečenicu da je naš zadatak da kažemo „ne”. Nacionalni prosvetni savet je to radio više puta u prethodnom periodu, pa su opet ministri potpisivali odluke sa kojima se NPS nije slagao – ističe Ana Blečić.

Ministarstvo prosvete je ovih dana prvi put na jednom mestu sabralo razne podatke o prosvetnom sistemu koji su nedostajali decenijama, a među njima je broj škola i đaka. Dr Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra prosvete, kaže da je to dobra polazna osnova za najavljenu racionalizaciju, što će biti predmet razmišljanja u narednom periodu – koju školu ugasiti, koju ostaviti i da li ima dovoljno novca da se održava čak hiljadu škola sa do deset učenika. Broj škola se u proteklom periodu nije značajno promenio, a broj prvaka se za dve-tri decenije smanjio sa oko 95.000 na ispod 70.000.

Podaci tako pokazuju da i dalje imamo škole sa više nastavnika nego đaka: od 3.900 školskih ustanova čak hiljadu, uglavnom seoskih, ima samo deset učenika ili manje. Najviše malih razreda imaju Jablanički, Pčinjski i Nišavski okrug.

Komеntari15
f6d53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja