Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Stečaj se menja, ali zarade upravnika ne

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika preuzima stečajne poslove Agencije za privatizaciju, a već na proleće osniva se Stečajna agencija
Негативном имиџу допринели су и сами стечајни управници (Фото А. Васиљевић)

Retko koja oblast je u poslednjih nekoliko godina doživela toliko promena kao stečaj. Zakon o stečaju koji je donet 2009. godine menjan je već 2011. godine, kao 2012. i 2014. U oktobru ove godine, s obrazloženjem da su neophodne promene stečajnog sistema, kada je nagovešteno ukidanje Agencije za privatizaciju, saopšteno je da će Agencija za licenciranje stečajnih upravnika preuzeti od Agencije za privatizaciju poslove u vezi sa stečajem.

Još dok se sušilo mastilo na ovom zakonskom rešenju usledila je najava novog. U proleće 2016. godine trebalo bi da počne s radom Stečajna agencija, a novina u njenom radu biće to što će sprovoditi stečajne postupke i nad preduzećima u društvenoj svojini, kao i nad onim u privatnoj koja su sada u nadležnosti privrednih sudova. Najava formiranja novog tela u čijoj bi nadležnosti bili stečajevi možda i ne čudi s obzirom na to da je odmah što je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika dobila poslove Agencije za privatizaciju u javnosti izražena sumnja da će ona, spram svojih kapaciteta, to moći da radi. Jer njoj ostaje u nasleđe oko 650 stečajeva koji su se vodili u Agenciji za privatizaciju, kao i dobar deo budućih stečajeva od oko 500 društvenih preduzeća koja su još neprodata, koja niko neće i kojima ističe zakonski rok za privatizaciju.

U Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika trenutno je zaposleno 120 ljudi, a nezvanično trebalo bi da budu „pojačani” i sa dvadesetak zaposlenih Agencije za privatizaciju. Inače, Ministarstvo privrede još zvanično ne saopštava kakva će biti sudbina 190 zaposlenih u Agenciji za privatizaciju, odnosno koliko će njih ostati bez posla. Uz otpremninu, podrazumeva se.

Stečaj je kod nas sinonim za sahranu preduzeća iako to ne bi trebalo da bude. Za dvadeset godina kod nas je malo preduzeća izašlo iz stečaja poput „Futura plus”, koja je posle četiri godine uspela da promeni taj status. Negativnom imidžu stečaja doprineli su i sami stečajni upravnici, odnosno zastupnici državnog kapitala u propalim preduzećima, jer za mnoge važi da su se na tom poslu obogatili, dok su svi drugi, a to su radnici i preduzeće – propali. Agencija za privatizaciju nije sporila da neki stečajni upravnici vode i nekoliko desetina postupaka, dok neki dobiju samo po jedan slučaj, a neki sa spiska upravnika nijedan. Kako se za sve može naći opravdanje moglo se čuti da su baš ti stečajni upravnici vrlo efikasni i da njihove kancelarije imaju kapacitet za tako nešto.

Koliko se može zaraditi na stečaju postalo je posebno interesantno kada je na čelo ministarstva privrede došao Saša Radulović koji je pre toga, između ostalog, radio i kao stečajni upravnik. Za njega je važilo da se baš na tom poslu obogatio. U to vreme Balkanska istraživačka mreža – BIRN je došla do podataka da je Radulović kao stečajni upravnik zaradio 20 miliona dinara na ime troškova i nagrada tokom vođenja stečajnih postupaka. Još 14 miliona dinara trebalo je da mu bude isplaćeno po istom osnovu.

Radulović je svojevremeno na svom blogu na B92 napisao da je bio loš stečajni upravnik. Iako je, kaže, bio stečajni upravnik u 14 preduzeća čija se imovina procenjuje na stotine miliona evra, objavio je da je zarađivao u proseku svega 700 evra mesečno. Objasnio je da zarada stečajnog upravnika zavisi od uspešnosti i trajanja stečajnog postupka.
– Poveriocima je u interesu da naplate što više od svog potraživanja i procenat onoga što u njihovo ime naplati upravnik ide kancelariji upravnika. Na primer, ukoliko poveriocima za naplatu ostane preko milion evra, nagrada za upravnika je 28.100 evra, uvećana za 0,5 odsto na iznos preko milion evra. Kako je iznos nagrade fiksni, u interesu stečajnih upravnika je da postupci traju što kraće. Ukoliko postupak traje godinu dana, za naplatu od milion evra nagrada iznosi oko 2.400 evra mesečno bruto. Ako traje dve godine, 1.200 evra mesečno bruto – objasnio je on. – Ja bih voleo da sam zaradio stotine hiljada evra u stečajnim procesima jer bi to značilo da sam i poveriocima naplatio desetine miliona evra. Ali, nažalost, nisam – tvrdi Radulović.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.