Subota, 31.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Danas u Kulturnom dodatku

Slobodan Giša Bogunović: Politika Save or Delete ?

Kao jedina naša institucija tog trajanja, koja sjedinjuje načela informisanja i kulture, „Politika” naprosto ne ide u isti folder s medijima koji privatizovani strelovito tonu do tabloida, TV rijalitija, radio-plejlista ili katančenja, pa je povlačenje države izraz fenomenološke, sada već epohalne,površnosti i brzopletosti

Svaki putnik internetom doživeo je ono iskustvo neželjene kauzalnosti, skokovitosti i račvanja, onu gotovo čulnu zavodljivost logikom linka. Jednim klikom, recimo, otvorim vest koju munjevito prekrije reklama, a njeno „zatvori” odvede me na stranicu o deset najgorih fejsliftinga. Onda iz radoznalosti pogledam fotografije unesrećenih lica. Uz njih je uputstvo kako ostati mladolik bez hirurškog noža, kako zaraditi novac po preporukama vlasnika Ferarija, koji poziva na čet, dok ujedno trepće ikonica elektronskog kazina.

A gde je ona vest? Izgubila se u mutljagu željenog i neželjenog, u međuvremenu telefonski uvezala s mejlovima, porukama nepoznatih „prijatelja”, uplela se u obaveštenja kad su pristupili Vajberu, šta su objavili na Fejsbuku, u krajnju disperziju i lutalaštvo. Pa kad se onoj vesti uz dosta volje i vratim, čitam je nehajno i već tražim drugu. Prelećem uveren da dohvatam suštinu, a zapravo nipodaštavam i u brzini skrnavim. Misao mi je krhka jer mi je i um remapiran.

Zapravo, što mi je telefon pametniji, to postajem gluplji, na način koji je u svome eseju Is Google making us stupid? i knjizi The Shallows, opisao NikolasKar.

„Nekada sam umeo da zaronim u more reči, sada jezdim površinom na skuteru”, napisao je on. Možda zato što bih, kao pažljiv čitalac samo jedne stranice, bio loš potrošač: broj klikova nije mera razumevanja već nečije zarade. Ovaj članak, kao i druge u Kulturnom dodatku, nećete naći na netu, što nije jemstvo njihove vrednosti, ali jeste vrsta uzdanja u kulturu odštampane stranice i opstanak izvornog čitalačkog iskustva.Takva vera održala je Politiku još od kada su vesti u njenu redakciju pristizale telefonom i telegrafom – „žicom koja peva”, pa sve do današnje bujice informacija u sajber-prostoru.

Štaviše, nestalna štamparska boja otisnuta na propadljivom roto-papiru materijalizovala je jedinstveni novinski kompleks između Makedonske,Cetinjske i Bulevara despota Stefana.

Na članovima vlade je breme istorijske odgovornosti daraspletu „Politikin” čvor, ne prepuštajući je nedostojnimvlasnicima, što je moguće ukoliko je trajno zaštiteposebnim zakonom – Zakonom o „Politici”

Dom Politike u Makedonskoj 31 iz 1921. bio je arhitektonski izraz poslovnog i porodičnog suživota – redakcijom i administracijom na prvom, stanovima vlasnika i urednika lista na višim spratovima, suterenom koji je potresala štamparska rotacija. Kada je 1968. do nje dovršen i oblakoder, to je bio stupanj više u opredmećenju ideje štampe, vrhunac ovdašnje ere „sporih medija”, linearnog čitanja, Gutenbergove galaksije. Fasadna zavesa, izdužena poput novinskih stubaca nad kolonadom u povučenom prizemlju, s Politikinom firmom u Ribnikarevom verzalu, sva od presovanog profilisanog aluminijuma i stakla, simbolički i oblikovno oslonila se o ikonografiju štamparstva, rastere slovoslagačkih sanduka i srebrnasti valer olovnih ploča.

Sedamnaest spratova u spoju visinske nadmoći i namene uzdiglo se u simbol pretkibernetičke ere i istaklo Politiku kao gospodaricu štampanih medija u Jugoslaviji, otpremajući na tržište čak i do milion primeraka listova i časopisa dnevno. Pola veka kasnije, ne samo Politiku već i njeno susedstvo, zahvatio je kȏd ubrzanja i preletanja, svojstven metropolama koliko i novim medijima.

Novinarski trg iz vremena oflajn svakodnevice, kojem su gravitirali njeni novinari i oni Radio Beograda, Novosti, danas je prepušten tranzitu, događajima se ispraznio, pa osim na autobuskim stanicama pešak, ni ne nalazi razlog zadržavanju. Umesto okupljališta stvarnih, a ne virtuelnih grupa, javnih prostora gde su se razmenjivale i komentarisale vesti, stoje napuštena prizemlja, hiperdrogerije i jedan suši bar gde se novine ne čitaju. I sam konotatum trga – „novinari”, sve je neodređeniji, čitav poziv je, zapravo, u prelazu iz starog u novo, na probi vremena. Kako se novinarstvo rasejalo po digitalnim platformama, vesti struje besplatno, svaki veb-korisnik postao je nesuđeni njihov prenosilac i tumač, kolumnista i bloger, odgovorni urednik, pa će uskoro svi oni nadbrojiti same čitaoce.

Stare medije u „tvrdim” i za svoju svrhu danas glomaznim zdanjima Radio Beograda i Politike, u sebe je emulirao internet kao univerzalni medij, temeljitu pisanu i izgovorenu reč prestigli su tviteraški kratež i brzoreki govornici, članke i eseje – tekstoni i emotikoni, a sve ih je zasenio ikonički svet.

Nad Politikom se nadvila nesita sila dužništva, pretnja da će od nje, Novinarskog trga, a i samih novinara, sve brojnijih na tržištu rada, ostati tek ime. Ona sama nasilno je razdeljena u firmu „majku” i „ćerku” neekonomski udvojenih interesa i poslova, zamršene upravljačke strukture, dok je njen drugi najveći vlasnik tek oslobođen nanogvice.

Prostor međuratne redakcije, podrumi njenih starih štamparija, kao i zgrada administracije, utvarno su prazni, te joj sledi godina sudskih rešenja iz Esena, rasplet jagme između medijskih mogula iz policijskih arhiva, bankara i politički zainteresovanih biznismena – sudbonosni Save or Delete.

Temeljitu pisanu i izgovorenu reč prestigli su tviteraški kratež i brzoreki govornici, članke i eseje – tekstoni i emotikoni, a sve ih je zasenio ikonički svet

Da stvari budu složenije, kao mislima na netu, kao trgovima u gradu, tako je ono preletanje zavladalo i državom, pa svojim „povlačenjem iz medija” ovu situaciju nesrećno rešava, kadra da po slovu medijskog zakona, kao prostim klikom, prepusti stihiji ono malo kontinuiteta, uljudnosti, pismenosti i ozbiljnosti, koji su se, uprkos svemu, nekako održali. Kao jedina naša institucija tog trajanja, koja sjedinjuje načela informisanja i kulture, Politika naprosto ne ide u isti folder s medijima koji privatizovani strelovito tonu do tabloida, TV rijalitija, radio-plejlista ili katančenja, pa je povlačenje države izraz fenomenološke, sada već epohalne površnosti i brzopletosti.

Ovo i stoga što je, izgleda, naivno verovati čak i u obrazovanost, a kamoli prosvećenost budućeg vlasnika Politike, a još manje ili nimalo u nekakvu profesionalnu etiku vanstranačkog načela i ekvidistance prema vlasti i opoziciji, koji bi nadjačavali njegov ili ko zna čiji interes. 

Umesto da preko toga žurno pređe, država je dužna da učini suprotno: Zastane i, u skladu sa najboljom tradicijom Politike, normativno uredi način budućeg delovanja i upravljanja preduzećem, čiji je i dalje najveći vlasnik. Ovo ne nalaže samo državotvorni značaj Politike, već stvarna mogućnost njenog opstanka u ekonomski opravdanom okviru objedinjenog srednjeg preduzeća, zašto ne i kao javnog servisa koji bi se razvijao u nužnoj komplementarnosti „brzog” i „sporog” medija, a čuvao društvo od najezde senzacionalističkog pisanja i plitkog i površnog čitanja. 

Na članovima vlade je breme istorijske odgovornosti da raspletu Politikin čvor, ne prepuštajući je nedostojnim vlasnicima, što je moguće ukoliko je trajno zaštite posebnim zakonom – Zakonom o Politici.

Za to vreme, međutim, valjalo bi nekako izvesti da za ministra kulture i  informisanja status hiperlinkova kao što su kultura i biznis, preporukeiz Brisela i sl., bude privremeno neaktivan. 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.