Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: VLADICA MILOSAVLjEVIĆ

Ćirilov mi je rekao: Vladice, Vi ste dobra ljubavnica, a loša žena

Glumica koja u Bitef teatru igra Leni Rifenštal govori o modernom fašizmu, Stivu Tešiću, razmeni ključeva od stana sa Mirom Furlan, kvalitetu i trajanju, pozitivnoj tremi...
(Фото А. Милосављевић)

Glumica Vladica Milosavljević (60) osvojila je jugoslovensku publiku glumom i lepotom. Bila je, sportski rečeno, „kapiten” ženskog glumačkog tima. Ali, potom je, kako reditelji kažu, otišla u drugi plan. Svoje privremeno povlačenja sa scene objašnjava ratom, brakom i brigom o dvojici sinova koji još traže životne puteve: Mihajlu (21) i Gavrilu (19) Rafajlović.

Ali, uz brigu o porodici Vladica Milosavljević, ćerka nekad istaknutog glumca Dragoljuba Gule Milosavljevića, ovih dana puni tri pozorišne sale u Beogradu. U Bitef teatru igra glavnu ulogu u predstavi „Leni”, a u Jugoslovenskom dramskom nosi dve predstave: „Marks u Sohou” i „Razbijeni krčag”.

Šta nam nudite kao Leni...

Tu igram čuvenu nemačku filmsku rediteljku u čijim filmovima se veličaju nacizam i Hitler. Ali, Leni Rifenštal je posle Drugog svetskog rata tu optužnicu negirala i nastavila je da radi. U 70. godini je zaronila i snimila izuzetne filmove o podvodnom životu. Mislim da je i sad svet u velikoj opasnosti od nadolazećeg fašizma. To nam najavljuju mnoga događanja širom sveta rehabilitacijom nacista, ubica i kriminalaca svih opredeljenja.

...šta kao „Marks u Sohou...

Pisac Hauard Zin bio je jedan od vodećih ideologa antikapitalizma, pa sam ja, kao „Marks”, antikapitalista sa svim argumentima normalnog sveta.

...a šta u „Razbijenom krčagu”?

Jedna izuzetna ekipa, predvođena genijalnim rediteljem, donosi urnebesnu komediju u kojoj uz salve smeha nudimo i gorku životnu istinu.

Ko vas je uveo u glumu?

Stari zavet treba odbaciti, a sačuvati Novi zavet
Šta čitate?
Čitam knjigu koja je preuzbudljiva. Pisac je Lakarijer, a knjiga se zove „Gnostici”. Genijalna je. Vraća me na to da crkva uopšte ne bi trebalo da prizna Stari zavet. Pravila života „Gnostika” su modernija. Stari zavet mora da se odbaci, jer tu je zub za zub, oko za oko! Tek u Novom zavetu imamo „daj drugi obraz”, a to je najteže... 

Završila sam dizajnersku školu, grafiku. Ali, tog leta sam u Dubrovniku gledala „Hamleta” u režiji Dina Radojevića. To je bilo sedamdeset i neke. I tada sam, umesto na Akademiji za primenjenu umetnost, položila prijemni ispit na Akademiji za glumu. Ali, kasno sam počela da uživam u ovom poslu. Dovodio me je i do stresa i do nekih čari, jer to je adrenalinska profesija.

Ko vam je bio primer za ugled?

Nisam ga imala.

Šta je s vašim ambicijama?

To me je, osamdesetih godina u Njujorku, pitao i Stiv Tešić, dobitnik Oskara. Kazala sam mu da samo na prvi pogled nisam ambiciozna. Kad imam projekat ja sam više nego ambiciozna. Mogla sam tada da ostanem u Americi, ali zašto, u Jugoslaviji se živelo solidno i mnogo i kvalitetno radilo. Komunisti su očigledno više cenili kulturu. Nisu neprestano smanjivali budžet kulturi.

Čemu vas je naučio rat u Jugoslaviji?

Rat nema nikakve veze sa narodom, već samo sa kvazipolitičarima. Pre tog rata u Jugoslaviji, u onoj lepoj zemlji, radila sam u svim republikama. Meni je bilo divno. Obožavala sam Bosnu, Hrvatsku, Sloveniju... Imala sam ključ od stana Mire Furlan u Zagrebu, kao što je ona imala ključ mog stana u Beogradu.

Kad ste se vratili poslu?

Posle pet sezona pauze, snimala sam nekoliko glavnih uloga u filmovima za televiziju: „Alma Maler”, „Nedovršena simfonija”, „Ivana”... Potom sam pozvana u Atelje 212, a zatim sam, u režiji Alise Stojanović, igrala u predstavi „Bliže”. I to je bilo vrlo uspešno. Trajalo je deset godina. Ali, zatim tri godine nisam igrala u svom pozorištu, Jugoslovenskom dramskom, jer za mene, kazali su, „nije bilo uloga”, pa su mi smanjili platu.

Šta je u glumi mera vrednosti?

Uvek je, u svim poslovima, a posebno u umetnosti, najvažniji kvalitet koji donosi ono najvažnije, a to je trajanje. Jovan Ćirilov mi je rekao: „Vladice, Vi ste dobra ljubavnica i loša žena.” U „prevodu” to znači da sam ja glumica koja zna šta će biti hit, pa me on odvede i u drugo pozorište, a svojoj matičnoj kući sam lojalna samo kroz konkretne projekte.

Šta obeležava vašu glumu...

Kad dobijem ono što hoću, ulogu koja mi potpuno odgovara, u nju ulazim sa velikom količinom ljubavi, energije i rešenošću da od sebe svaki put tražim sve više. Ubija me rođeni perfekcionizam i činjenica da se predstave spremaju sve kraće.

...a šta vaš život?

Moj stav je hrišćanski: prema ljudima se ponašam onako kako želim da se oni prema meni ponašaju. Ali, mene nosi unutrašnja potraga. Ja od nje i živim. Nekad mislim da i ne živim od spoljnog sveta, nego od onog što je u meni, što je moja ilegala. To je moj unutrašnji život, koji se preliva na ovo što je spolja. Mislim da je ta sprega vrlo važna za umetnike.

Kako se osećate na sceni?

Uvek se, pri izlasku na scenu, tresem od straha da bih se, potom, osećala moćno. I to je ta sprega između onoga što nosim u sebi i onoga što se na meni vidi. To je pozitivna trema, valjda. Posle toga dajem publici sve najbolje od sebe. I to mi je uzbudljivo.

Zašto je život uzbudljiv?

Život je uzbudljiv u onim segmentima gde, stalno, možemo nešto novo da otkrijemo. Meni je uvek zanimljivo ono iza, odnosno kako nešto funkcioniše. To je neko konstantno učenje. Ta radoznalost i neprekidna potraga čine život ultrazanimljivim.

Brine li vas šta?

Brine me činjenica da se mi u 21. veku bavimo Prvim svetskim ratom, jer hitno bismo morali da se bavimo Drugim svetskim ratom, ali ne samo kroz „Leni”, već da bismo pronikli u to šta je zapravo fašizam da bismo mogli da ga prepoznamo na prvom koraku.

Šta biste danas pitali političare?

Zanima me šta sad za nas čine članovi stranaka u Srbiji sem što vidim da svi voze džipove. U stranke se očigledno ulazi iz lične koristi, a ne da bi se narodu pomoglo. Zašto je kod nas najskuplja hrana. Zašto kod nas nikako da dođe demokratija, nego se demokratizovala korupcija. To su pitanja koja, u mojim predstavama, u istom smislu, pokreću i „Leni” i „Marks”... Jer, ćutati je licemerno.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ljilja
I otac joj je bio odlican glumac narocito u Cehovljevim komadima. Vladece se najradije secam iz "Hrvatskog Fausta" i narvno iz Grlicevog filma "Samo jednom se ljubi". Tada je bila mlada, lepa i odlicno je glumila. Jednom recju prava glumica. Milo mi je sto ponovo aktivno glumi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.