Činim sve da krediti budu jevtiniji

Narodna banka Srbije ni ove godine nije „dobacila“ do ciljane stope inflacije od četiri odsto plus – minus 1,5 procentni poen. Podbacila je. „Dogurala“ je jedva do dva procenta. Za jedne je to čist promašaj, dok je drugima to mnogo bolje nego da su se cene izmigoljile i otišle preko gornje „stative“. Kurs je gotovo stabilan. Dinar naš nasušni izgubio je ove godine svega 0,7 odsto vrednosti u odnosu na evro. Za jedne sjajan rezultat, za druge – opet promašaj, jer kretanje kursa ide naruku uvoznicima i ne prati realna tržišna kretanja. I tako iz pokazatelja u pokazatelj. Toplo – hladno. Dovoljan povod da guvernera NBS dr Jorgovanku Tabaković pitamo kako ona vidi sve te stvari i – ima li NBS još prostora za dalju relaksaciju monetarne politike, jer je Izvršni odbor NBS sedam puta snižavao referentnu kamatnu stopu, koja sada iznosi 4,5 odsto.

Malo ili mnogo?

Kako za koga i zavisi sa kog aspekta posmatrate. Ukoliko biste pitali korisnike kredita, oni bi želeli da kamate budu što niže. Sa druge strane, investitori u dinarske obveznice države priželjkuju više stope prinosa. Ono što je izvesno jeste da smo bili oprezni u donošenju odluka. Rezultat je sledeći: kamatne stope na dinarske kredite su osetno pale. Prosečna cena dinarskih zajmova za stanovništvo je snižena za 3,7 procentnih poena (sa 16,9 na 13,2 odsto), dok su troškovi finansiranja privrede smanjeni u proseku za 3,4 poena (sa 10,9 na 7,5 odsto), zaključno sa oktobrom.

Koji su mogući realni izvori jevtinijeg novca za ulaganja u privredu, osim stranih direktnih investicija?   

 Kao centralna banka radimo ono što možemo i ono što je u našoj nadležnosti. Jačanje uloge dinara u domaćim privrednim tokovima jedan je od strateških ciljeva NBS i vlade. Ostvarenje njegove stabilnosti uz postizanje niskog i održivog rasta opšteg nivoa cena načini su da se postavljeni zajednički zadatak i realizuje. Snižavamo referentnu kamatnu stopu kao osnovni instrument monetarne politike putem koga se utiče na kratkoročne, a posredno i na kretanje dugoročnih kamatnih stopa na dinarske kredite. 

Te mere već su imale efekta. Prosečne kamatne stope na dinarske kredite građanima smanjene su sa 21,9 procenata, koliko su iznosile u januaru 2013, na 13,2 odsto u oktobru ove godine. Građani se zbog toga sve više zadužuju u dinarima, pa se u prvih deset meseci ove godine oko dve trećine novoodobrenih kredita stanovništvu odnosi na kredite u dinarskom znaku.

NBS ni ove godine nije dobacila do ciljne stope inflacije. Zbog čega vam je toliko stalo da godišnju inflaciju „smestite“ baš između te dve stative – četiri procenta plus – minus 1,5 poena?

Kada ste mala i otvorena ekonomija, ne možete izbeći uticaje iz međunarodnog okruženja. Centralne banke ne mogu u potpunosti i direktno da kontrolišu sve faktore inflacije, pa ni NBS jer znatan udeo u ukupnoj inflaciji čine i regulisane cene, na koje centralna banka ne može direktno da utiče. U takvom ambijentu razlika od dva procentna poena u odnosu na ciljeve razvijenih ekonomija čini se realnom.

Zašto baš  4±1,5 odsto?

Ciljanjem inflacije NBS šalje predvidive signale poslovanja. Kada kažemo da ćemo inflaciju dovesti na nivo od oko četiri odsto time privredi, građanima i bankama dajemo bitnu informaciju za planiranje poslovnih i potrošačkih odluka. Time se eliminiše element neizvesnosti. Za 2016. godinu cilj za inflaciju je nepromenjen i iznosi 4±1,5 odsto, a njen povratak u granice cilja očekujemo u drugoj polovini sledeće godine, čemu bi trebalo da doprinesu i efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike.

Koliko je, po vama, naša niska inflacija plod monetarne politike, a koliko činjenice da se sa problemom niske inflacije i deflatornih tendencija suočava gotovo cela Evropa?

Važan faktor u osnovi tekuće niske inflacije u svetu jeste oštar pad cena primarnih proizvoda, pre svega nafte. Budući da smo otvorena ekonomija, niske cene na svetskom tržištu odražavaju se i na kretanje naših.

Većina zemalja u Evropi, pod uticajem istih faktora, već je dugo suočena s izuzetno niskom inflacijom ili čak deflacijom. Međugodišnja inflacija je u septembru 2015. bila ispod jednog procenta u 35 od ukupno 45 zemalja Evrope, uključujući i 19 zemalja zone evra. Negativnu stopu inflacije zabeležila je 21 evropska zemlja. 

Dinar je već dosta dugo više nego relativno stabilan. Koliko smo toj stabilnosti mi doprineli, pogotovo čvrstim budžetskim ograničenjima, a koliko Mario Dragi, predsednik ECB?

Iako nije eksplicitno navedena kao cilj monetarne politike NBS, relativna stabilnost deviznog kursa je izuzetno značajna za funkcionisanje našeg ekonomskog i finansijskog sistema.

Stabilnost deviznog tržišta omogućava izvesnost u poslovanju privrednih subjekata. Raniji izgovori za „ugrađivanje“ visoke premije rizika u cene finalnih proizvoda, bazirane na prethodnim oscilacijama deviznog kursa, sada nemaju uporište. Stabilnost kursa ogledalo je kredibiliteta NBS u očima građana. Dinar je od početka 2015. prema evru oslabio za svega 0,7 odsto. Pravovremenim reakcijama uz efikasnost i štedljivost u korišćenju deviznih rezervi uspeli smo da zadržimo finansijsku ravnotežu. Kupljeno je 940, a NBS je bankama prodala 450 miliona evra. To znači da ovogodišnja stabilnost nije postignuta uz trošak, već uz povećanje deviznih rezervi za gotovo pola milijarde evra.

Koliko su nam naruku išle međunarodne okolnosti?

Ni najmanje, a naročito ne potezi velikih centralnih banaka. Stabilnost na deviznom tržištu postignuta je svesnošću njegove važnosti za Srbiju i posvećenošću NBS u ostvarenju postavljenog cilja. Poboljšana je komunikacija sa svim tržišnim učesnicima, a analize relevantnih domaćih i međunarodnih faktora podignute na znatno viši nivo. Povećana je naša „budnost“, a reakcije postale pravovremene i štedljive. Na taj način će NBS i u narednom periodu usmeravati svoje aktivnosti.

Kako ocenjujete dugoročnije posledice odluke američkih federalnih rezervi da posle tolikih godina poveća kamatu i da li će nam taj potez, zbog jačanja američke valute, poskupeti vraćanje obaveza u dolarima?

FED je 16. decembra, nakon skoro 10 godina, započeo s povećanjem referentne kamatne stope. S obzirom na to da odluke FED-a u velikoj meri utiču na globalnu likvidnost i kretanja na finansijskim i robnim tržištima, promena u njegovoj monetarnoj politici utiče na tržišta svih zemalja, kako razvijenih, tako i zemalja u usponu. 

Što se tiče naših obaveza, vrlo je pozitivna namera države da se zadužuje u dinarima, jer je struktura javnog duga veoma značajna u situacijama kad dolazi do većih pomeranja vrednosti dolara ili evra i ograničava njihov uticaj. Zahvaljujući povoljnom zajmu od UAE država će pokriti sve dolarske obaveze i u ovoj i u narednoj godini, čime je zaštitila sebe od promene vrednosti te valute.

Poslednji takozvani stres testovi pokazali su da su naše najveće banke stabilne i solventne, ali da se veoma teško nose sa nenaplativim kreditima. Kako im pomoći, jer „zarobljeno” leži 3,6 milijardi evra? 

Poslednji podaci pokazuju da udeo problematičnih kredita blago pada, kao rezultat naplate, otpisa i restrukturiranja tih kredita. 

Udeo tih zajmova privredi krajem oktobra bio je 23,1 odsto. To je niže za  jedan procentni poen u poređenju sa septembrom, dok je učešće sektora stanovništva takođe zabeležilo pad od 0,2 poena i iznosi 11,8 odsto. 

Vlada je sredinom avgusta 2015. usvojila Strategiju za rešavanje problematičnih kredita. Cilj je, između ostalog, da identifikujemo i uklonimo prepreke za rešavanje pitanja duga, podstaknemo finansijski ugrožene dužnike i poverioce da učestvuju u sprovodivom restrukturiranju i osiguramo pravovremeno priznavanje gubitka.