petak, 14.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 30.12.2015. u 22:00 Aleksandar Mandić

Kako sam srušio komunizam

Pukotina kroz koju smo virili na Zapad, stalno se širila
Армстронг на писти аеродрома у Земуну, тек изашао из ЈАТ-овог ДЦ-3 авиона, поклона америчке владе. Удидиљен одбор за дочек... али ко је онај неуредни пубертетлија лево? Ех, како би волео да нисам ја, али јесам (Фото приватна архива)

Ja pripadam generaciji „bejbi bumersa”. Posle pravih bum, bumova nastupila je slatka pucnjava po krevetima širom sveta, da se u veselju nadoknade katastrofalni manjkovi ljudi. Tako se i meni posrećilo da se rodim.

Rasli smo u bedi i sivilu, pamtim samo dve boje u detinjstvu, sivu i tamno smeđu, ne računajući crvene zvezde i barjake. Čak i oni kojima je preteklo nešto žuto ili rozikasto, nisu baš bili radi da se izdvajaju, pa smo tako svi bili manje-više podobni. Crno–beli svet.

Ali, onda se pojavio prvi film u boji „Bal na vodi”. Rapsodija tehnikolora; kao da se digla zavesa (koja se već tada zvala „gvozdena”, samo mi to nismo znali) i poplava atrakcija za oči navalila da nas zamantra. I muzika, laka, zanosna, nimalo nalik na narodnu u simfonijskoj obradi koju smo imali da slušamo na radiju. Beograd koji je imao 426.000 stanovnika, kupio je 330.000 karata u bioskopu „20 oktobar”, i taj film je postao najgledaniji u istoriji Jugoslavije.

Pukotina kroz koju smo virili na Zapad, stalno se širila. Stigao je i popularni džez, ta forma slobode, sa raspevanom trubom i napuklim glasom Luja Armstronga. Još sam bio osnovac sa periferije kad je objavljeno da Sačmo stiže u Beograd.

Sada pogledajte sliku. Armstrong na pisti aerodroma u Zemunu, tek izašao iz JAT-ovog DC-3 aviona, poklona američke vlade. Udidiljen odbor za doček, sve sa kravatama, čak i jednom leptir mašnom... ali ko je onaj neuredni pubertetlija levo? Eh, kako bi voleo da nisam ja, ali jesam. Pogledajte tu okraćalu plastičnu jaknu, patike na nogama iako je očigledno hladno, raščupanu kosu iznad klempavih ušiju i zgrčeno lice. Nemam pojma kako sam se probio do piste ali očigledno nije bilo prepreke za tog uspaljenog obožavaoca američkog cara sa trubom i slobode koju je u mojim očima predstavljao. To sam bio ja.

Prolaze godine, moja generacija ruši tadašnji svet i prevrće ga na naličje kao polovni grombi kaput naših očeva. Kratimo suknje, otkopčavamo šliceve, ignorišemo norme, rušimo granice, ismevamo običaje, puštamo kose, prašimo gitarama „do daske” i stvaramo današnji svet. Nametnuli smo svet u kome su „Bitlsi” postali poznatiji od Isusa, Mik postaje „ser Džeger” a Milan Mladenović dobija svoj skver u centru Beograda.

Na samom kraju onog veka, odmah posle milosrdnog bombardovanja, dođe mi do ruku knjiga „Ko je platio gajdaša” novinarke Frensis Stonor Saunders, koja otvara američke arhive i dokumentuje vrlo detaljno način na koji je ta zemlja osvojila svet, mekom silom. I vidim da sam bio samo ginjol navučen na prste Centralne obaveštajne agencije. Gostovanje Luja Armstronga kao i mnoge druge izložbe, knjige, koncerte pa i ljude kojima sam se divio, organizovala je CIA i uspela ono što topovi nisu mogli – da rastoči komunizam i uspostavi svoju imperiju.

Mi „bejbi bumersi” ne možemo da se žalimo. Proveli smo udoban život, uživali nemilice, ne bi nam bilo bolje u svetu iz prve polovine 20. veka. Ali, kakav svet ostavljamo iza nas?

Simbol droge, seksa i rokenrola Kit Ričards pao je 2006. godine sa drveta i teško se povredio. Dok je bio u bolnici primio je telegram od nama tako dragog premijera Tonija Blera, koji počinje rečima: „Dragi Kit, ti si uvek bio jedan od mojih heroja”. U svojoj knjizi Kit, koga zovu i „Kraljica-majka rokenrola”, odgovara: „Engleska je u rukama nekoga kome sam ja heroj! To je zastrašujuće”.

Šta uradismo? 

Komеntari28
e2cac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja