Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
JUNAKINjA GODINE: NATAŠA KOVAČEVIĆ

​Opuštam se uz „Prijatelje” i prijatelje

Pored dva fakulteta, košarke i Fondacije koju vodim ostaje malo slobodnog vremena ali uvek se nađe mesta za filmove i serije. – Trudim se da sledim svoje instikte
(Фото Анђелко Васиљевић)

Nataša Kovačević je nedavno bila vest dana ne samo kod nas već i u mnogim zemljama sveta, a koliko je njen povratak profesionalnoj košarci sve zadivio videlo se proteklih nedelja i po intervjuima koje je davala stranim listovima i televizijama. Poslednji joj je u poseti bio „Parizijen” koji je, malo pre toga Francuska nacionalna televizija pre toga, posebno osvetlio „francuski ugao” neverovatne priče o mladoj srpskoj košarkašici. Kada se zna da joj je Francuska košarkaška federacija (FFBB) među prvima pritekla u pomoć posle saobraćajne nesreće u septembru 2013, kada je ostala bez dela noge, onda ne čudi što će se uskoro na jednoj utakmici Crvene zvezde u Beogradu pojaviti predsednik FFBB-a Žan-Pjer Sita i direktor za međunarodne odnose FFBB-a Goran Radonjić.

Kao i svake Nove godine, mnogi velikani sporta zauzimaju čelne pozicije u raznim anketam, ali Nataša Kovačević (21 god) zaslužuje da u 2015. bude van konkurencije. Zato što je smogla snage da ponovo igra košarku, sa specijalnom protezom (isti proizvođač koji je imao ugovor s Oskarom Pistorijusom) koja zamenjuje potkoleni deo leve noge. Kada je 11. novembra zaigrala na meču između Crvene zvezde i niškog Studenta, postala je prva košarkašica (košarkaš) koja je u takvom stanju igrala na nekoj zvaničnoj utakmici. Ali, razgovor koji sledi, vođen u svečanoj sali „Politike”, ne bavi se prošlošću, već je kao i Nataša Kovačević, okrenut ka budućnosti. Dok gleda na počasni zid najstarijeg lista na Balkanu, prihvata naš predlog da postane član Kluba čitalaca „Politike”, a zatim kaže kroz njen pitomi osmeh:

– Svi urednici na jednom mestu, od 1904. godine, sjajno... Tradicija je nešto do čega veoma držim i ja i moja porodica, ma o čemu da se radi, a to je velika stvar i u sportu.

Kakvi vas očekuje na početku nove godine?

Sad ću košarku malčice da potisnem u drugi plan, jer u januaru kreću ispiti, a studiram na dva fakulteta: turizam na Singidunumu i sportski menadžment na Fakultetu za sport. Biće gužva neko vreme: ispiti, treninzi i mečevi sa Zvezdom, a tu je i moja fondacija u kojoj, ruku na srce, najveći teret nosi moj otac Vukašin.

Šta su planovi za 2016?

Na prvom mestu je škola, koja je i pre nesreće bila ispred svega. Cilj mi je da oba fakulteta završim u roku, a zatim bih išla na master ili nešto više. Kad je košarka u pitanju, nadam se nekoj tituli sa Zvezdom u 2016. Zatim da kroz Fondaciju pomognem što većem broju mladih. Ako sve to nekako uklopim biće čudo, ali valjda hoću...

Najmlađi ste ambasador Svetske košarkaške federacije za mlade. Da li je i to velika obaveza?

Kad sam bila nominovana za Fibinog ambasadora bila je to neverovatna čast, jer tu su dva starija ambasadora koja su na nivou igrača kao što su u muškoj košarci Divac i Stojaković. U društvu sam olimpijskih prvakinja, svetskih šampionki koje su nekada igrale i u ženskoj NBA. Kao Fibin amnasador imam nešto više obaveza preko leta kada radimo s mladima, ali i učimo od dece. Nadam se da će naredno lepto biti zgusnuto i naporno jer uživam u tome.

Uz sve to ostaje malo slobodnog vremena?

Trudim se da uvek izdvojim neko vreme samo za sebe. Obožavam da gledam filmove i serije. „Prijatelji” su mi omiljeni. Kad sam pod stresom gledam njih, jer me opuštaju.

Kome ste najpribližniji, po karakteru, iz „Prijatelja”?

Čendleru! U stvari, nadam se da sam nalik Čendleru koji mi je omljeni lik, mada nisam tako duhovita, ironična i sarkastična. Generalno, ja sam po malo svaki od šest prijatelja u toj seriji, valjda je i zato toliko volim.

Kakav ste prijatelj i kakvi su vaši prijatelji?

Trudim se da budem dobar prijatelj. Imam ljude na koje u svakom trenutku mogu da se oslonim i da računam na njih. Sigurna sam da i oni znaju da u potpunosti mogu da računaju na mene. Nemam mnogo prijatelja ali imam nekolicinu koji su pravo bogatstvo.

Ispada da je timski sport idealan za vas, ne samo zato što je i vaša majka bila vrhunska košarkašica (Natalija Bacanović sa Zvezdom prvak Evrope 1979)?

Mislim da ne bih mogla da se bavim nekim individualnim sportom. Navikla sam na ekipu, jer u košarci sam od malih nogu. Nekad ja vučem ekipu, nekad ona mene, ali je važno da uvek imam na nekoga da se oslonim.

S kojim sportistom biste se lako poistovetili?

Da se poistovetim – teško, jer uvek se trudim da budem svoja, da živim po svojim pravilima. Ali, onaj kome skidam kapu je Novak Đoković. Neću ništa novo reći ako kažem da je pravi ambasador sporta i Srbije koju niko ne predstavlja bolje od njega.

Oni koji vas dobro poznaju kažu da ste veoma samouvereni, da sve odluke donosite sami, bez kolebanja, a tek vam je 21 godina?

Trudim se da sledim svoje instinkte. Kad sagledam nešto, onda prvo ono što pomislim – to je to. Jer ne valja kad se čovek premišlja i pita se da li je nešto mogao bolje. Da li je trebalo ovako ili onako... Sagledam stvari, konsultujem se s nekim, čujem drugo mišljenje, odlučim i onda više o tome ne razmišljam. Nikada se ne kajem zbog neke odluke.

Da li je isto u košarci: šutiraj na koš kad osetiš da je trenutak ili ne šutiraj uopšte?

Da, moglo bi da se kaže tako. Ako nisi šutnuo odmah kad si pomislio da je pravi trenutak za to, ne moj ni da šutiraš. To je nepisano pravilo koje pokazuje koliko nas sport uči nekim važnim stvarima, jer praksa s terena ima potvrdu u realnom životu. Kad promašite tri puta ne razmišljajte o promašajima već se fokusirajte na naredni pokušaj.

Koje poruke šalje mladima Fondacija „Nataša Kovačević”?

Osnovna poruka je da se mladi bave sportom. U sportu učite stvari koje ostaju zauvek. Pored porodice mene je i košarka vaspitavala. Dakle, deco manite se kompjutera i telefona, idite na sport, budite društveni, aktivniji u svakom pogledu. U košarci sam naučila da sama spakujem i raspakujem stvari, da ništa ne zaboravim, da ne kasnim, da poštujem saigrače i rivale, da budem disciplonovana...

Pre dve godine na Tviteru ste preneli svoje utiske iz pariskog Diznilenda: Najlepši dan u životu! Šta je sledeće?

Diznilend i Pariz su nezaboravno iskustvo i zahvalna sam na tome Francuskoj federaciji i Fibi koji su mi to omogućili. Sledeći, veliki san je Njujork. Nikada nisam bila u Americi. U Njujork sam se zaljubila kroz mnoge serije i filmove. Uostalom, i „Prijaetlji” su iz tog grada.

Javnost vam se divi što ste smogli snage da opet igrate košarku, ali malo je poznato da vaša „nova karijera” još nije sigurna. Ne samo da je sportska proteza skupa, već i delovi za nju koji se brzo potroše?

Postoji određena strepnja koja donekle opterećuje i mene i moju porodicu. Veliku zahvalnost dugujem Fibi, FFBB-u i Košarkaškom savezu Srbije, jer bez njih ne bi imala ovu protezu i ne bih igrala opet košarku. Ta proteza se izrađuje na Islandu i izuzetno je skupa. Menja se na tri godine, kao kućni aparat, a košta kao luksuzni automobil. Delovi su takođe skupi a neki se menjaju na dvomesečnom nivou. Trudim se da ne mislim na to, ali ponekad ipak pomislim šta ako ne budem imala dovoljno kolenica ili nekih drugih delova? Ali, kao nepopravljivi optimista gledam pozitivno na stvari. Hoću da uživam u košarci, a ako pukne neki deo proteze, smislićemo nešto. Obezbedićemo nekako novac i naručiti novu. Važna mi je podrška porodice i ostalih prijatelja.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.