Mnoštvo pitanja, bez lakih odgovora

Nastala prema tekstu savremenog ruskog pisca Aleksandra Galina „Lice” (2013), drami sa mnogo sastojaka crne komedije i začinima melodrame, istoimena predstava rediteljke Jelene Bogavac bavi se novim društvenim elitama. Problematizuju se životni stilovi kontroverznih biznismena, pitanja identiteta, važnosti imidža, političkog marketinga. Tematsko-stilska izazovnost teksta najveća je vrednost predstave, režija je nedovoljno čvrsta, a igra glumaca kvalitativno različita.

Dizajn je kičast, u punom skladu sa životnim stilom aktera. Scena predstavlja restoran, gde se radnja dešava, tigrasto dizajniran, sa svetlucavom jelkicom na stolu; likovi su obučeni u teške bunde ili elegantna odela (scenografija Marko Berkeš, kostim Ana Zarubica). Glumci igraju prenaglašeno, u grubim crtama, što je opravdano, imajući u vidu žanr teksta i predstave. Radoslav Milenković stvara lik neprestano pijanog i kilavog Drankova, ne baš mnogo zainteresovanog za svet oko sebe. Ivan Jevtović takođe u dosta oštrim, još grubljim crtama, oblikuje daleko ambicioznijeg i samouverenijeg Bragina. Glumice nastupaju suptilnije, ubedljivije od glumaca, iako takođe na polju više ili manje upadljivog manirizma. Aleksandra Janković napadno prikazuje autoritativnu goropadicu Solovljevu, karikirano i efektno. Ona je uspešna plastična hirurškinja sa par brakova iza sebe, a aktuelnog muža Drankova vuklja za sobom kao nepotreban teret, i bukvalno i metaforički. Radmila Tomović koja igra Olgu, Braginovu ženu,  donela je najmekši izraz, najrealniji među njima, psihološki opipljiviji. Olga je pomalo kao lik iz neke sentimentalne melodrame, pala u taj svet groznih stvorova, ali i Tomovićeva povremeno neprirodno pojačava melodramsku ekspresiju, u skladu sa opštom prenaglašenošću glume.

Tokom cele predstave, iznad restoranskog stola, fiksiran je jedan ekran. Na početku je na njemu prikaz mirne površine vode. Kako se niti radnje mrse, voda na ekranu se uzburkuje, muti i prlja, biva preplavljena raznoraznim đubretom, kesurdačama ili flašetinama, koje se motaju po njenoj površini (video Miloš Stanojević). Metaforičko značenje ovog postupka je previše očigledno (kritika bezobzirnih ljudi koji zagađuju prvobitni mir i čistoću prirode). Veći problem postupka uključivanja ekrana je taj što je on slabo uklopljen u celinu, štrči, nakalemljen je ne baš diskretno. U pogledu pomenutog odsustva čvrstine režije, komičke partije su mogle da budu zategnutije i brže, radnja se u tim delovima vuče, trapavo je vođena, razlabavljena.

Nastala prema drami američkog pisca Kormaka Makartija, duodramska predstava „Voz“ reditelja Voje Brajovića se sa predstavom „Lice“ tematski preklapa u motivima afirmacije hrišćanskih načela, praštanja, samočišćenja od zlobe i zavisti. Produkcija „Voz“ je repertoarski pogodak zbog izuzetne podsticajnosti teksta i precizne igre glumaca, Sergeja Trifunovića (Crni) i Voje Brajovića (Beli).

Beli je profesor kojeg Crni izbavlja od pokušaja samoubistva, nakon čega se među njima zapliće i raspliće diskusija o smislu života, odnosima između sreće i nesreće, Boga i čoveka, uticaju umetnosti na život. Oni imaju suprotstavljene poglede na svet, a njihova komunikacija je izazovna, jer otvara mnoštvo pitanja, bez lakih odgovora. Crni je prepun turobnih životnih iskustava, koja su ga odvela u izrazito jaku veru u Boga. Beli je, sa druge strane, ateista i težak cinik, razočaran u život, suicidalan, bori se za tezu da je smisao ljudskog života u kulturi i umetnosti, ali one njega očigledno baš i ne spasavaju, što otvara inspirativnu raspravu. Drama i predstava su zato izuzetno podsticajne, jer nemaju pojednostavljena značenja ni konačne odgovore, već pred nas bacaju mnoštvo ideja i mogućnosti, provocirajući (beskrajno) traganje za odgovorima.

Dijaloške partije su ispresecane pevanim delovima koje markantno izvodi Trifunović, muzički se prateći na gitari ili klaviru (pesma „Jesus Gonna Be Here“ Toma Vejtsa je lajtmotiv). Glumci često komuniciraju sa gledaocima, postavljaju nam pitanja, uvlače nas u igru,  čime se i mi direktno pozivamo da budemo aktivni učesnici diskusije o nepotrošnim temama postojanja.