Zabranjen uvoz najlošijeg mesa

Pre­ra­đi­vač­ka me­sna in­du­stri­ja u Sr­bi­ji osta­je na za­do­volj­stvo po­tro­ša­ča bez jef­ti­ne si­ro­vi­ne na ko­joj je go­di­na­ma ostva­ri­va­la ogrom­ne pro­fi­te. Ka­ko „Po­li­ti­ka” sa­zna­je pre­ma no­vim pro­pi­si­ma, ko­ji su stu­pi­li na sna­gu 1. ja­nu­a­ra, pro­iz­vo­đa­či vi­še ne­će sme­ti da uvo­ze i ko­ri­ste naj­lo­ši­ju ka­te­go­ri­ju me­ha­nič­ki ot­ko­šte­nog me­sa (MSM) ko­ja se ko­ri­sti­la u pro­iz­vod­nji vir­šli, ko­ba­si­ca, pa­ri­ze­ra...

Po­tvr­du ove in­fo­r­ma­ci­je do­bi­li smo u Upra­vi za ve­te­ri­nu gde nam je re­če­no da se „ovom od­red­bom uvo­de stro­ži kri­te­ri­ju­mi za pro­iz­vo­đa­če ka­ko bi se obezbedio bo­lji kva­li­tet po­lu­pro­i­zvo­da i pro­iz­vo­da od me­sa”.

Me­ha­nič­ki odvo­je­no me­so na­sta­je ka­da se, re­ci­mo, sa pi­le­ta odvo­je nje­go­vi naj­kva­li­tet­ni­ji de­lo­vi – fi­le, ba­tak, ka­ra­ba­tak, a osta­ci se pod vi­so­kim pri­ti­skom ski­nu sa ko­sti­ju, naj­če­šće le­đa. Ta­ko se do­bi­ja me­sna sme­sa ko­ja se u pre­ra­đi­vač­koj in­du­stri­ji do­da­je pre­ra­đe­vi­na­ma. Ta­kvo me­so ne sa­dr­ži kva­li­tet­ne pro­te­i­ne, a če­sto se u nje­mu pro­na­la­ze i ve­će kon­cen­tra­ci­je kal­ci­ju­ma ne­go što je do­zvo­lje­no. To se do­ga­đa, jer osta­ci do mak­si­mu­ma „pro­la­ze” kroz se­pa­ra­to­re pa se u sme­si na­la­ze i sa­mle­ve­ne če­sti­ce ko­sti­ju.

Pre­ma do­sa­da­šnjim pro­pi­si­ma mak­si­mal­na ko­li­či­na kal­ci­ju­ma ko­ja je mo­gla da se na­đe u me­ha­nič­ki se­pa­ra­ti­sa­nom me­su bi­la je 150 mi­li­gra­ma na 100 gra­ma. Ta ko­li­či­na je sa­da sma­nje­na na mak­si­mal­no 100 mi­li­gra­ma što, ob­ja­šnja­va­ju struč­nja­ci, od­go­va­ra ko­li­či­ni kal­ci­ju­ma u či­stom me­su bez pri­me­sa mle­ve­nih ko­sti­ju. Ova­kve sme­se do­bi­ja­ju se ka­da se me­so odva­ja pod ni­skim pri­ti­skom. Ono je i kva­li­tet­ni­je nu­tri­tiv­no. Uno­še­nje vi­ška kal­ci­ju­ma kroz hra­nu ni­je do­bro, jer se ta­da na­ru­ša­va nje­gov od­nos sa fos­fo­rom, a ova dva ele­men­ta tre­ba da su u rav­no­te­ži ka­ko bi mo­gli da bu­du op­ti­mal­no is­ko­ri­šće­ni u is­hra­ni. Dru­ga lo­ša stra­na jef­ti­nih me­snih pre­ra­đe­vi­na je­ste to što ima­ju vi­še vo­de i ma­sti, a ma­nje pro­te­i­na.  

– Ti pro­te­i­ni ni­su vred­ni kao taj sa­sto­jak iz bo­ljih de­lo­va me­sa, ve­ćim de­lom su iz ve­ziv­nog tki­va. To uti­če na lo­ši­ju nu­tri­tiv­nu vred­nost ta­kvih pro­iz­vo­da – ka­že prof. Mi­lan Bal­tić, šef Ka­te­dre za hi­gi­je­nu i teh­no­lo­gi­ju na­mir­ni­ca Fa­kul­te­ta za ve­te­ri­nar­sku me­di­ci­nu. On is­ti­če da bi nad­le­žne in­spek­ci­je mo­ra­le da uti­ču na pre­ra­đi­va­če da za­i­sta po­štu­ju no­ve pro­pi­se, jer je ono što se do sa­da uvo­zi­lo i ko­ri­sti­lo u in­du­stri­ji je is­pod sva­kog kva­li­te­ta za ljud­sku is­hra­nu.

Po­sled­njih go­di­na uvoz tre­će, naj­lo­ši­je ka­te­go­ri­je pi­le­ćeg i svinj­skog me­sa je dra­stič­no ra­stao. Isto­vre­me­no se po­ve­ća­vao i broj ma­lih pro­iz­vo­đa­ča jef­ti­nih me­snih pre­ra­đe­vi­na, jer im je bi­la do­stup­na si­ro­vi­na po ba­ga­tel­nim ce­na­ma. Sa­mo u 2013. pet naj­ve­ćih pre­ra­đi­va­ča uve­zlo je ovog me­sa u vred­no­sti od oko 13,5 mi­li­o­na evra. Na tr­ži­šte Sr­bi­je sti­za­lo je uglav­nom iz evrop­skih ze­ma­lja Austri­je, Špa­ni­je, Dan­ske, Ma­đar­ske pa čak i iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
-------------------------------------------------------------------------- 

Pri­ti­sak in­du­stri­je

Iz­ra­du no­vog Pra­vil­ni­ka o kva­li­te­tu usit­nje­nog me­sa, po­lu­pro­i­zvo­da i pro­iz­vo­da od me­sa po­kre­nu­li su list „Mo­je ga­zdin­stvo” i Uni­ja po­ljo­pri­vred­ni­ka iz Srem­ske Mi­tro­vi­ce. For­mi­ra­na je rad­na gru­pa i obra­ti­li su se Mi­ni­star­stvu po­ljo­pri­vre­de. Če­do­mir Ke­co, glav­ni ured­nik ovog li­sta, ka­že da su pre­go­vo­ri tra­ja­li se­dam me­se­ci i da je bi­lo mno­go pro­ti­vlje­nja nad­le­žnih.

– Po­seb­no je bio jak pri­ti­sak me­sne in­du­stri­je ko­ja ni­je že­le­la da se od­rek­ne si­ro­vi­ne ko­ja joj je do­no­si­la iz­u­zet­no ve­li­ke pro­fi­te. Ka­ko is­ti­če, ce­na ovog me­sa bi­la je oko 60 di­na­ra po ki­lo­gra­mu i obil­no se ko­ri­sti­lo ne sa­mo u in­du­stri­ji već i za pro­iz­vod­nju plje­ska­vi­ca u sto­ti­na­ma ra­di­o­ni­ca od Ru­me, Be­o­gra­da do Le­skov­ca – re­kao je Ke­co.

On na­gla­ša­va da je svi­njar­stvo do­ve­de­no u pro­past ova­kvim uvo­zom i da u na­red­nom pe­ri­o­du tre­ba ta­ko­đe raz­mo­tri­ti da se zbog sve ve­ćih do­ma­ćih vi­ško­va svi­nja ogra­ni­či i uvoz smr­znu­tog me­sa.